Pred nama dobra godina evropskih integracija, SPS spreman za izbore

- Dobijanje datuma za početak pregovora sa EU je jedna od najvažnijih političkih odluka u novijoj istoriji Srbije. Oni koji su kritizerski nastrojeni mogu to da zanemaruju. Oni koji žele da budu apologete tog događaja, takođe maše metu. Ali da je 21. januar 2014. veoma značajan datum za srpsku istoriju, da nam otvara mogućnosti – jeste. To smo zaslužili. Prvi put su Srbija i njena vlada prepoznati kao kredibilni od onih koji su nas do pre pet-šest godina napadali. To je kvalitet, a ako mi neko argumentovano objasni zašto je to loše, prihvatiću. Ali znam da takav ne postoji.

U našoj celokupnoj trgovinskoj razmeni sa svetom EU učestvuje sa 63 odsto, a zemlje CEFTA sa 13 odsto. Prema tome, to je jasan orijentir gde se krećemo. Ako uđemo u zamku da se bavimo formom, nećemo videti suštinu. Ova vlada sagledava suštinu i tim putem će nastaviti, kaže u razgovoru za Novu srpsku političku misao Branko Ružić, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije.

NSPM: Kako ste izračunali da je 2020. najrealnija za ulazak Srbije u EU?!

Branko Ružić: Utvrđivanje te godine kao datuma ulaska u EU je plod egzaktne aritmetičke operacije. Sa aspekta tehničke pripremljenosti i administrativnih kapaciteta – koji se i dalje razvijaju – kao i sa aspekta čitave pregovaračke strukture Srbije, a u poređenju sa nekim drugim državama koje su se nalazile u ovoj fazi, po nekim parametrima EU, nama je dovoljan srednji rok za završetak pregovora, što je tri do pet godina. Nakon toga sledi pisanje sporazuma o pristupanju, njegovo potpisivanje i ratifikacija u svim parlamentima država članica i referendum u Srbiji. To je tehnička vertikala i to je bazirano isključivo na tehničkom segmentu.

Ono što je politička vertikala je nešto što po nama takođe otvara mogućnost da do 2020. završimo ovaj posao, jer smo sve uslove od 2000. do danas sanirali i relaksirali. Ono što će nas pratiti kroz ovaj proces jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine i zato je i dobro da ta dva procesa teku paralelno i da se u nekim tačkama preprliću jer će jačati jedan drugi i uslovljavati jedan drugi. Iz tog razloga ne očekujem da će nam to biti prepreka ili uzrok usporavanja procesa EU integracija.

NSPM: Hoćete da kažete da sada proizilazi da nama odgovara da se ti procesi međusobno povežu, a ne kao doskoro što se pričalo – da budu odvojeni?!

Ono što će nas pratiti kroz ovaj proces jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine i zato je i dobro da ta dva procesa teku paralelno i da se u nekim tačkama preprliću jer će jačati jedan drugi i uslovljavati jedan drugi. Iz tog razloga ne očekujem da će nam to biti prepreka ili uzrok usporavanja procesa EU integracija

B.R: Moje mišljenje je da nama odgovara da budu povezani jer će se oni međusobno ojačavati. Ti procesi nisu izdvojeni jedan od drugog i sigurno će biti problema i prepreka, ali preći ćemo ih.

NSPM: Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji, izjavio je da očekuje da prvo poglavlje pregovora sa Srbijom bude otvoreno 2015. godine. Zašto tek tada, a ne ranije?

B.R: Ne treba praviti famu oko toga kada se otvaraju ili zatvaraju neka poglavlja. Postoje poglavlja koja su, uslovno rečeno, lakša, a postoje ona koja će nas pratiti do samog kraja, kao što je poglavlje 35. Ono na čemu se bazira hodogram pristupanja EU jeste činjenica da do marta 2015. radimo skrininge. Da li ćemo u toku 2014. otvarati neko poglavlje, to još uvek ne znamo. Ali otvaranje poglavlja nisu jednosmeran proces i zavise i od Evropske komisije i od nas. Naravno, kroz čitav proces će nas pratiti i pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom.

NSPM: Mnogi u javnosti smatraju da je proces ubrzanja integracije Srbije u EU išao paralelno sa popuštanjem oko Kosova i Metohije?!

B.R: Svima je jasno da normalizacija odnosa sa Prištinom jeste bio preduslov za dinamičniji proces evropskih integracija. Ali, ako neko misli da ćemo mi rešavanjem odnosa Beograda i Prištine postati članica EU – grdno se vara.

NSPM: Znači, ima još uslova?!

B.R: Uslov je da u skladu sa našim mentalitetom sagledamo šta želimo. EU mora biti sredstvo, a ne cilj – sredstvo za reformu, za afirmaciju vladavine prava, objektivnog informisanja, nezavisnog sudstva... Sve to je deo sistema kakav želimo i reforme, dakle, sprovodimo radi nas.

Tačno je da je normalizacija odnosa sa Prištinom bio jedan od elemenata kako bi naš proces EU integracija krenuo napred, ali nije tačno da smo mi bilo šta popuštali. Naprotiv, mudrim potezima i Briselskim sporazumom uspeli smo da stvorimo ambijent i šansu da se srpski korpus na velika vrata vrati u politički život kosovskog društva i da jak politički impuls, te da na sledećim parlamentarnim izborima taj impuls rezultira time da oni opredeljuju sudbinu na pravi način i utiču na procese na Kosovu. Ovo je pojačavanje prisustva Srba u kosovskom društvu, a ne popuštanje.

 

Postoji jedan paradoks. Oni koji se zdušno pozivaju na tu magičnu reč u srpskoj istoriji – „izdaja“ – su bili ti koji su najviše doprineli da se kompetencije sa UNMIK-a prenesu na Privremene institucije u Prištini. Pričam o kritikama DSS-a.

 

NSPM: Da li to znači da je realna slika tog pomaka priznavanje institucija, zakona i naziva države koju ne priznajemo?!

B.R: Ne bih se složio...

NSPM: Ako su prihvaćeni kosovski grb, zastava, zakonodavstvo?

B.R: Postoji jedan paradoks. Oni koji se zdušno pozivaju na tu magičnu reč u srpskoj istoriji – „izdaja“ – su bili ti koji su najviše doprineli da se kompetencije sa UNMIK-a prenesu na Privremene institucije u Prištini. Pričam o kritikama DSS-a. Takođe, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) jeste jasno definisao da je teritorija KiM posebna carinska teritorija. Kosovo se nalazi i u sporazumu CEFTA. To, dakle, nije bilo juče, već pre osam ili devet godina. Kada zabijete glavu u pesak, jer ste insistirali na politici koja je nesprovodiva, i očekujete da će se problem sam od sebe rešiti – pogrešite.

Mislim da su ovo jedini mogući racionalni potezi koje je Vlada Srbije mogla da povuče. Reč je o veoma rizičnim potezima, ali veoma odgovornim prema građanima. Mislim da je bolje da budemo aktivni na rešavanju problema i da stvorimo ambijent u kome će Srbi na KiM moći da zaštite svoj identitet i da se aktivnije uključe u funkcionisanje društva i sistema, i gde će moći da odlučuju. Ne vidim ništa loše u tome?!

Mi nismo priznali samoproklamovanu nezavisnost Kosova i nemamo nameru to da učinimo. Znamo šta su osnovni parametri u pogledu međunarodnog prava: ne vidim da je takozvana Republika Kosovo članica UN. Ali, to ne znači da mi treba da vodimo rat sa njima, jer smo videli šta je rat donosio. Nisam video da su oni, koji prozivaju ovu vlast za izdaju, da su posegnuli za bilo kojim drugim aktom osim za organizovanjem demonstracija.

NSPM: Kaže se da će na kraju procesa EU integracija Srbije Beograd i Priština morati da potpišu obostrano pravno obavezujuć sporazum. Da li postoji procena ili očekivanje šta bi taj sporazum konkretno mogao da sadrži?

B.R: Rekao bih da je Briselski sporazum praktično takođe pravno obavezujući sporazum. Kako će izlgedati i šta će sadržati taj krajnji pravno obavezujući sporazum, da pitate nekoga u Briselu, Berlinu, Moskvi, neće moći to da vam definišu.

Pravno obavezujući sporazum, barem kroz prizmu našeg pogleda na stvar, ne znači priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova. Na drugoj strani, moramo biti svesni činjenice da smo se Briselskim sporazumom obavezali da nećemo blokirati jedni druge u procesu EU integracija. Na trećoj strani, još od 2006, Kosovo ima posebnu trasu procesa EU integracija. Kosovo trenutno pregovara svoj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Smatram da sve ovo takođe doprinosi da taj pravno obavezujući sporazum koji će uslediti kao epilog čitavog procesa možda u tom momentu i ne bude toliko bitan. Ali taj sporazum svakako neće predviđati priznanje samoproklamovane nezavisnosti. Oni koji znaju da čitaju između redova znaju šta znači kada se međusobno obavežete da jedni druge ne blokirate u procesu EU integracija. Dakle, to ne znači priznanje, ali znači da nećete moći da koristite pravo veta ukoliko se desi da se kosovsko društvo tolikom brzinom i dinamikom izgradi da dosegne nivo da postane članica EU.

Takođe, postoje objektivne okolnosti – pet država članica ne priznaje Kosovo. Prema tome, zašto se mi bavimo formom, a ne suštinom? Da li je nama u Srbiji važnije da imamo vladavinu prava, da imamo borbu protiv korupcije, nezavisno sudstvo, veću industrijsku proizvodnju...

NSPM: U javnosti se sve češće pominju izbori, i to pre svega na inicijativu najveće vladajuće stranke?!

B.R: Uveren sam da je najjača stranka u Vladi sasvim svesna da joj je legitimitet porastao u odnosu na izbore 2012. godine, pre svega zahvaljujući nekim potezima koje je povlačio isključivo lider SNS. Da li će se opredeliti da to valorizuju i formalizuju na izborima, to je do njih. Politička odgovornost se ogleda u tome da ono što radite – radite upravo zbog onih koji su vas birali.

NSPM: U medijima često ima tekstova u kojima se, čini se – ciljano, prozivaju ljudi iz SPS-a uključujući i predsednika Vlade, a temelje na „neimenovan izvorima“ i „bliskim saradnicima“. Poznato je da se u Srbiji često i kroz medije vode kampanje i kad, barem formalno, nije izborni period.

B.R: Upravo iz tih razloga je važno da se borimo za evropske vrednosti. Jedna od tačaka u godišnjem Izveštaju Evropske komisije ticala se pisanja tabloidnih medija, a na temelju anonimnih izvora, uz degradaciju i kriminalizaciju visokih državnih funkcionera i političara. Zbog toga je bitno da se oni koji to čine predstave javnosti imenom i prezimenom i kažu odakle im informacija. Ne želim da verujem da iza takvih napisa stoji neki naš politički oponent ili partner. Ako bi to bilo tačno, to bi bilo tragično po demokratiju u Srbiji, ali i po te partnere i oponente. Ako toga ima, onda to nije demokratija.

 

Oni koji znaju da čitaju između redova znaju šta znači kada se međusobno obavežete da jedni druge ne blokirate u procesu EU integraija. Dakle, to ne znači priznanje ali znači da nećete moći da koristite pravo veta ukoliko se desi da se kosovsko društvo tolikom brzinom i dinamikom izgradi da dosegne nivo da postane članica EU.

 

NSPM: Novinar može da smisli mnogo, ali ne može baš da pogodi i imena i događaje. Da li smatrate da je sve to što izlazi u medijima samo čista novinarska izmišljotina, ili te informacije ipak idu od nekud?!

B.R: Nažalost, veliki broj samozvanih novinara u tabloidnim medijima su samo prezenteri nečijih interesa. Oni se ne bave istraživačkim novinarstvom, već dobijaju gotovu, uglavnom iskonstruisanu priču, sa glavnim glumcima, i onda treba samo to da gurnu u javnost.

Naravno da ima i curenja informacija i nadgornjavanja određenih centara moći, ali što više se budemo približavali uljudnom životu i uređenom sistemu, mislim da će vreme takvih novinara i medija brže proći.

NSPM: Sada je na pomolu nova afera oko prisluškivanja Tomislava Nikolića, a čini se da se iza toga pravi sukob na liniji Dačić – Nikolić...

B.R: Uveren sam da nema bilo kakvog sukoba premijera i predsednika Republike. Moj manir nije da komentarišem rad određenih službi. Postoji nadležno telo na čijem čelu je prvi potpredsednik Vlade. Tamo sede ozbiljni ljudi. Ako država i državni organi funkcionišu, onda se ti propusti moraju sankcionisati, a odgovorni da se lociraju. Ne treba nam da se stalno pojavljuju priče da neko nije kontraobaveštajno radio, kao što je bilo u slučaju samog premijera Ivice Dačića.

NSPM: Kakav je odnos na relaciji Vučić – Dačić?

B.R: Odnos je odličan. Moram reći da tu nema prevelikih emocija među njima, ali ima velikih emocija prema Srbiji i njenim građanima i to ih spaja. Oni dele visok stepen odgovornosti, ali tu je i dugi niz godina poznanstva sa velikim oscilacijama, što je prirodno na srpskoj sceni, ali su uspeli da iznađu zajednički imenitelj i shodno svojoj viziji krenu napred i pokazali da mogu postići rezultat.

NSPM: Stalno slušamo kako je odnos sa Vučićem odličan, kako je sve jako dobro i kako sve funkcioniše, kako na relaciji Vučić-Dačić, tako i kada je reč o ostalim ministrima. Ipak, ima li nešto što bi zamerili prvom potpredsedniku Vlade?

B.R: Niko nije idealan. Ono što bi zasmetalo svakom čoveku koji je iz politike, to je da on preuzme toliku dozu odgovornosti na sebe, a da u nekim trenucima primećuje manjak onih koji mogu da ga prate. Kada bi sam bio u Vučićevoj poziciji, našao bih se po nekada u nebranom grožđu i zato mislim da je Vučiću nekad veoma teško.

Važno je da se sistem piramidalno ustroji i da oni koji su na vrhu piramide ne moraju da odgovaraju i budu pitani za ono što se dešava na dnu. Dakle, svako da snosni svoj deo odgovornosti. Kada takav sistem ustrojimo, mislim da će država procvetati.

NSPM: Kakva je stabilnost koalicije SPS-PUPS-JS? Pominje se da je PUPS mnogo bliži SNS-u i da će sa njima na izbore?

B.R: O tome se govorilo i u vreme prošlih izbora, pa se to nije desilo. Uveren sam da je ova koalicija izdržala zub vremena i pokazala svu svoju korist za građane. Jedna važna nijansa koju je PUPS dao koaliciji je vezana za penzionersku populaciju i politiku koja se prema njima vodi i koja je komplementarna i sa politikom SPS.

Jedinstvena Srbija je korektan i snažan partner. Pokazali smo da možemo na neki način da pokrijemo različite kategorije stanovništva i birača, a da pri tome imamo zajednički imenitelj naše politike.

Biće priča o raspadu koalicije oko SPS još...

NSPM: Ali deo tih priča dolazi upravo iz redova PUPS-a?

B.R: Mogu da kažem da imamo veoma korektnu saradnju. Ponekad ima nekih izleta pre svega na lokalnim nivoima. Ne vidim da će PUPS ili JS uraditi išta epohalno ukoliko odu iz ove koalicije, niti primećujem da oni to žele.

NSPM: Ako bi PUPS napustio koaliciju, koliko bi to narušilo snagu SPS?

B.R: Snaga SPS je trenutno nešto više od 12 procenata. Suštinski, mi ne želimo to da sagledavamo u tim kategorijama. Mi funkcionišemo kao tim i mislim da smo prepoznati kao brend u biračkom telu Srbije i bilo bi loše da se neko uopšte ponuka na neku takvu odluku.

 

Ukoliko se SNS opredeli za izbore, siguran sam da će do njih doći dogovorno

 

NSPM: Kakvi su odnosi unutar SPS? Kada je bila rekonstrukcija Vlade i kada su smenjeni neki ministri, govorilo se o sukobu mlađe i starije generacije.

B.R: U SPS-u je uvek funkcionisao na principu koji je podrazumevao spoj mladosti i iskustva. Bez toga mi ne možemo da funkcionišemo. Mislim da smo jedna od najmonolitnijih partija u Srbiji. Nema bilo kakvih trzavica. Radi se o porodičnim, decentnim, normalnim ljudima koji u sferama svojih interesovanja postižu izuzetne rezultate i podela nema. Radimo jedni za druge, za državu i građane.

NSPM: Da li se SPS sprema za izbore?!

B.R: SPS je u kontinuitetu, od devedesetih, spremna za izbore. Šta Srbija od toga dobija – drugo je pitanje. Sada je vreme da se pokaže visok nivo političke i društvene odgovornosti. Ukoliko se SNS opredeli za izbore, siguran sam da će do njih doći dogovorno, a u pogledu eliminisanja štetnih efekata samih predizbornih kampanja i trošenja vremena i energije na nešto što nije apsolutni prioritet.

Pred nama dobra godina evropskih integracija

- Ako je neki od ciljeva vlade toliko podržan od najvećeg broja građana, onda je to proces EU integracija. Najnovija istraživanja pokazuju da više od 55 odsto stanovništva podržava proces EU integracija, te da više od 66 odsto podržava reforme u društvu, što je dobar pokazatelj svesti kod nas samih. Imajući to u vidu, važno je onda da pokažete odgovornost prema tome. Godina koja je pred nama može biti dobra godina evropskih integracija za Srbiju. Prvo činom otvaranja prve međuvladine konferencije, nakon toga skrininzima, poglavljima... Sledeće godine će biti izbori za Evropski parlament, biće izabrani novi članovi Evropske komisije. Mislim da je to dobar ambijent da mi možda i brže neke stvari uradimo jer fokus neće biti isključivo na nama.

Antić verovatno kandidat SPS. Na Ljajiću da odluči da li hoće sa nama u koaliciju

- Spremni smo za izbore u Beogradu i očekujemo da budu održani u zakonskom roku. Ono što je koalicija oko SPS pokazala u Beogradu u prethodnom periodu, predvođena doskorašnjim predsednikom gradske skupštine, Aleksandrom Antićem, jeste dobra garancija za pozitivan rezultat. Pokazali smo da imamo kadrovski potencijal i visok stepen odgovornosti prema realizaciji infrastrukturnih projekata i prema rukovođenju i vođenju računa o javno-komunalnim poslovima. Naravno da je naš najjači kadrovski potencijal upravo sadašnji ministar saobraćaja Aleksandar Antić.

Naše članstvo je izrazilo želju da razmotrimo da u Beogradu kandidat bude Aleksandar Antić. Mi ćemo oko toga zasedati i dogovoriti se. Ipak, siguran sam da će svi članovi rukovodstva koji su iz Beograda – uključujući Ivicu Dačića, Milutina Mrkonjića, mene – dati svoj doprinos da se na tim izborima pokaže snaga koalicije SPS-PUPS-JS.

 

Jedna od tačaka u godišnjem Izveštaju Evropske komisije ticala se pisanja tabloidnih medija a na temelju anonimnih izvora uz degradaciju i kriminalizaciju visokih državnih funkcionera i političara. Zbog toga je bitno da se oni koji to čine predstave javnosti imenom i prezimenom i kažu odakle im informacija.

 

NSPM: Imajući u vidu idelogiju, da li vidite bliskost sa SDPS-om Rasima Ljajića?!

B.R: Mi smo u nekoliko opština išli zajedno. U Zemunu smo napravili odličan rezultat sa strankom gospodina Ljajića. Na njemu je da odluči kada će i sa kime.

NSPM: Da li biste ga primili u koaliciju?!

B.R: Kada bismo to gledali kroz prizmu srodnosti idelogija i programa, jasno je da gospodin Ljajić najviše pripada jednom ovakvom okruženju. Mi jesmo ta gravitaciona sila. Koliko ćemo mi privući gospodina Ljajića, on će da odluči.

NSPM: Zorana Mihajlović je ponovo veoma oštro kritikovala Srbijagas i Dušana Bajatovića. Čini se da se iz SNS-a šalje dosta oštrih strela SPS-u?!

B.R: To što smo čuli od koleginice Mihajlović nije ništa novo. Reč je o legitimnom pristupu određenim fenomenima, uz selektivno tretiranje tih pitanja. Mene to ne iznenađuje. Ipak, uveren sam da su njene kritike vođene boljitkom. Mislim da to nije manir koji bismo mi primenili. Mislimo da je bolje da se o tome raspravlja na sednicama Vlade. Ali, ako gospođa Mihajlović želi i na taj način da teži boljitku, onda je to svakako dobro. U svakom slučaju, ne vidim da gospođa Mihajlović na bilo koji način lično etiketira Bajatovića. Upravo je gospođa Mihajlović bila ta koja je potpisala predlog da se s jeseni 2012. gospodin Bajatović ponovo imenuje na mesto generalnog direktora Srbijagasa.

Razgovarao Milan Dinić