Analiza uvođenja i trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji - pravna država u „karantinu”

Država u vanrednom stanju je kao voz prepun ljudi koji je iskočio iz šina i koji se nekontrolisano kreće. Zamislite da mašinovođa čiji je voz zbog nepropisane brzine iskočio iz šina ulazi u vagone i govori da će groblja biti puna, a istovremeno preti izbacivanjem iz tog nekontrolisanog voza ako neko bude širio paniku.

5. marta vodeća partija u Srbiji sakupila je 50.000 potpisa podrške svojoj izbornoj listi za predstojeće parlamentarne izbore. Svih 50.000 ljudi svoj potpis je dalo istog dana, a javnost su preplavile brojne fotografije osoba, najčešće starije dobi, u redu za davanje potpisa.

Druge političke organizacije takođe sakupljaju potpise za svoje izborne liste. 6. marta prijavljen je prvi slučaj novog virusa COVID-19 u Srbiji ( epidemolog Darija Kisić Tepavčević je u drugoj polovini marta u TV emisiji saopštila da je prvi slučaj zabeležen 1. marta, da bi potom demantovala izjavu ). 9. marta pre podne predsednik Republike Srbije obilazi fabriku namenske industrije Krušik gde su ga sačekale hiljade zaposlenih. Postavilo se pitanje da li postoji rizik od širenja zaraze uzimajući u obzir da živimo u eri interneta i da je javnost bila upoznata sa situacijom u Kini, kao i u Italiji.

15. marta predsednik uznemireno upozorava građane Srbije o opasnosti: „Danas je možda najgori dan za Evropu posle Drugog svetskog rata.” Nekoliko medicinskih stručnjaka potvrđuje ove navode.

Bez validnog obrazloženja državni vrh onemogućava rad najvažnijeg predstavničkog tela naroda – Narodne skupštine. Povredom Ustava Republike Srbije uvedeno je vandredno stanje. Apsolutizam izvršne vlasti počinje.

U narednoj sedmici granice su hermetički zatvorene, a stariji od 65 godina stavljeni u svojevrsni kućni pritvor, osim na nekoliko sati nedeljno kako bi se snabdeli namirnicama neophodnim za preživljavanje, a njihovo psihofizičko zdravlje, koje će biti ozbiljno narušeno stalnim boravkom u kući izgleda da nije bilo predmet razmatranja.

Uveden je policijski čas i zabrana kretanja u jednom periodu dana za sva lica, osim za one koji poseduju odgovarajuće potvrde koje garantuju da su angažovani u nekom radu. Za samu uredbu o zabrani kretanja profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tanasije Marinković kaže da je neustavna i po načinu donošenja, i po pitanju opšte svrhe i cilja uvođenja takve mere, tj. da takvu uredbu nikako nije moglo doneti ministarstvo.

Kafići i restorani bivaju odmah zatvoreni uredbama Vlade, a poslednje u tom nizu bile su kockarnice.

1. UVOĐENjE VANREDNOG STANjA

Odluka predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade kojom se proglašava vandredno stanje ne sadrži obrazloženje, zbog čega nije ni moguće utvrditi ispunjenost uslova za primenu čl. 200. st. 5. Ustava Republike Srbije tj. razlog zbog kog Narodna skupština nije mogla da se sastane. Ustavnom sudu, najvišoj pravnoj istanci u našem sudstvu, pristiglo je nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti odluke o uvođenju vanrednog stanja. Advokati Minja Đokić, Stefan Stanisavljević, Dejan Bulatović, Aleksandar Petrović, Jelena Vukomanović i Danka Gurdeljević u svojoj inicijativi Ustavnom sudu istakli su NEUSTAVNOST SA STANOVIŠTA ISPUNjENOSTI OPŠTEG USLOVA ( „Vanredno stanje se proglašava kada javna opasnost ugrožava OPSTANAK države ili građana” , čl. 200. stav 1. Ustava; „Vanredno stanje se uvodi isključivo ako je ugrožen OPSTANAK države ili građana, ugrožena BEZBEDNOST nije dovoljna za proglašenje vanrednog stanja”), kao i NEUSTAVNOST SA STANOVIŠTA NAČINA DONOŠENjA.

Argument da je sastajanje najvišeg predstavničkog tela u Republici onemogućeno Naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru smatramo krajnje neubedljivim. Za nevaljanost postoje najmanje dva razloga. Prvo, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Narodna skupština (član 200. stav 1. Ustava). Nikakva naredba ili kakav drugi podzakonski akt ne mogu sprečiti Narodnu skupštinu da se tim povodom sastane. Narodna skupština je najviše predstavničko telo koje nadzire rad Vlade, a ne obrnuto (član 99. stav 2. tačka 1. Ustava).

Drugo, Narodna skupština nije javno mesto, te se na nju zabrana iz naredbe ne može ni odnositi. Naime, javno mesto je definisano članom 3. stav 1. tačkom 2. Zakona o javnom redu i miru kao prostor dostupan neodređenom broju lica čiji indetitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova.

Sa druge strane član 2. Zakona o narodnoj skupštini propisuje da je Narodna skupština najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skupština ne može biti prostor jer je ona određena kao predstavničko telo. Takođe, Narodna skupština nije dostupna neodređenom broju lica neodređenog identiteta, jer su narodni poslanici poznati i njihov broj je definisan članom 100. stavom 1. Ustava. Narodna skupština se ni po jednom kriterijumu ne može smatrati javnim mestom.

Druga polovina marta i početak aprila sa sobom nose nove pokušaje nelogičnih, nelegitimnih i ponekad nelegalnih mera koje sada blokiraju skoro sve sfere našeg društva.

2. SKAJP SUĐENjA

U Srbiji se protiv osumnjičenih da su prekršili mere samoizolacije postupci vode putem videolinka, odnosno aplikacije Skajp radi „zaštite” pravosudnih službenika i lica protiv kojih se vodi postupak. „Taj novi institut uveden je u naše krivičnoprocesno zakonodavstvo jednim jednostavnim dopisom Ministarstva pravde sudovima” a taj dopis „ne može predstavljati valjan osnov za njegovo sprovođenje“, ukazala je Advokatska komora Srbije u saopštenju.

Podsetila je da takve mere moraju biti donete u zakonitoj proceduri propisanoj Ustavom i od strane nadležnih organa. Vlada je potom usvojila takvu uredbu. Brojni pravnici i advokati takođe su kritikovali ovaj način deljenja pravde poput advokatske kancelarije Zdenka Tomanovića iz koje su istakli da „odbrana optuženog putem Skajpa, nije dozvoljena zakonom ili Ustavom, niti je izvršnoj vlasti dozvoljeno da obećava pritvor i maksimalne kazne, jer je neprihvatljivo da pravosuđe postane administracija izvršne vlasti”. Više od sto advokata Advokatske komore Srbije (AKS) zatražilo je da svi članovi Komore odbiju da učestvuju u suđenjima za kršenje zdravstvenih propisa i mera samoizolacije koja se održavaju na daljinu – uključivanjem optuženih putem video poziva tj. Skajpa. Ipak, Upravni odbor Advokatske komore Srbije u saopštenju objavljenom 08.04.2020. godine ističe da bi obustava rada advokata za vreme trajanja vanrednog stanja bila „suprotna interesima advokature i kontraproduktivna u odnosu na pitanja koja se tiču života i rada svih advokata, kao i da bi bila nesrazmerna cilju koji se želi postići i duboko protivna naporima društva u celini“.

Grupa advokata podnosi inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o načinu učešća optuženog u glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava tokom vanrednog stanja i ističu neustavnost samog „načina donošenja Uredbe, kao i da se njome zadire u ljudska i manjinska prava koja su neprikosnovena čak i u vreme vanrednog stanja garantovana Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda”. Oni smatraju i da je „Uredba nezakonita zbog njene neusaglašenosti sa procesnim pravima okrivljenog bliže određenih članom 13. Zakona o krivičnom postupku – pravu okrivljenog da prisustvuje suđenju, takođe ističu i član 449. stav 4. ZKP-a koji za mogućnost ispitivanja okrivljenog korišćenjem tehničkih sredstava u krivičnom postupku pred prvostepenim sudom ne ostavlja prostora”.

3. HAPŠENjE GRAĐANA

U proteklih nekoliko nedelja dešavaju se i prva hapšenja zbog nepoštovanja policijskog časa. Kako u ovoj komplikovanoj situaciji niko nije siguran u to koja pravila važe i koja tumačenja teba poštovati, pojavljuju se ljudi koji smatraju da su oštećeni. Slučaj Gorana Zrnića iz Bačkog Brestovca, koji je uhapšen pod optužbom da je prekršio meru samoizolacije posle dolaska iz Maćarske 15. marta, tako što je otišao kod zubara. Njegova supruga navodi da Goran nije dobio nikakvo obaveštenje o samoizolaciji na granici, pa je slobodno otišao kod zubara 17. marta, dva dana posle dolaska u Srbiju. Obaveštenje o obaveznoj izolaciji je kako tvrde stiglo tek 22. marta, a već dan posle ga je obišla policija sa kojom je razmenio kontakte. Sutradan 24. marta njega je uhapsila policija pod optužbom da je meru samoizolacije prekršio posetivši zubara. Dvadesetčetvorogodišnja Jovana Popović iz Kikinde došla je 14. marta, dan pre uvođenja vandrednog stanja u Srbiju iz Crne Gore. Na granici , prema njenim tvrdnjama, nije joj uručeno rešenje o obaveznoj izolaciji, samo joj je policijski službenik rekao da, ukoliko je boravila u zemlji u kojoj je aktivna epidemija ovog virusa, smanji kontakte u narednih 14 dana.

Deset dana nakon povratka u Srbiju, uhapšena je dok je bila u kući svog dečka. Protiv nje je pokrenut krivični postupak, jer je navodno prekršila Naredbu Vlade Srbije o sprovođenju i organizovanju karantina koja je doneta 17. marta, tri dana nakon što je ona prešla granicu. Tužilac je kao dokaz priložio zapisnik Ministarstva zdravlja u kome piše da joj je usmeno saopšteno da je u karantinu, a koji po tvrdnjama njenog advokata nema ime i potpis službenika koji joj je navodno saopštio izolaciju. Jovani je određen pritvor

od 30 dana, a prvostepena žalba je odbačena. Ovi i mnogi drugi slučajevi su u toku, pa će njihov rezultat biti poznat narednih meseci. Međutim, već sada se jasno može primetiti ozbiljan pad pravne sigurnosti u Srbiji.

4. INFORMISANjE ZA VREME VANREDNOG STANjA

Vlada Srbije donela je odluku (zaključak) po kojoj se gradonačelnicima, predsednicima opština i lokalnim štabovima za vanredne situacije zabranjuje da obaveštavaju javnost o broju obolelih i smeštenih u bolnice, a odlukom Vlade ograničava se i protok informacija od strane „neovlašćenih lica” uz pretnju sankcijama za iznošenje „dezinformacija”. Za sve informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom ubuduće bi bio zadužen isključivo Krizni štab Republike Srbije, na čijem je čelu predsednica Vlade. Kroz ovakvo opstruisanje prava građana na informisanje iz lokalnih izvora i medija koncentracija vlasti koja je prešla u ruke izvršne vlasti uvođenjem vanrednog stanja postala bi neograničena uz „monopol nad informacijama”.

Ova odluka koja se tiče kontrole protoka informacija i njihovoj centralizaciji u rukama nekoliko pojedinaca uz potencijalnu 24-časovnu zabranu kretanja od građanina bi napravila kopiju atinskog „idiota”. Odluka o zabrani lokalnim štabovima za vanredne situacije i drugim „neovlašćenim licima“ da informišu javnost je brzo povučena, navodno na molbu predsednika Republike, a verovatnije pod pritiskom međunarodnih organizacija i struke.

Ipak, mrlja nastala usvajanjem ove odluke, namerama onih koji su se doneli i potencijalno sprovođenje u vanrednom stanju, će ostati trajno.

5. HAPŠENjE NOVINARA

Članovi ekipe KTV televizije, među kojima je i vlasnik televizije Danijel Radić, uhapšeni su 26. marta, nakon što su pokušali da dobiju odgovore od predstavnika lokalne samouprave o raspisanom javnom nadmetanju za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta o čemu su hteli da obaveste javnost i zainteresovane poljoprivrednike, jer prilikom boravka u gradskoj kući nisu nosili zaštitnu opremu, to jest’ zaštitne maske i rukavice, što se ispostavilo kao neistina. Ana Lalić, novinarka portala nova.rs, uhapšena je 02. aprila u Novom Sadu i određeno joj je zadržavanje od 48 sati nakon što ju je Klinički centar Vojvodine prijavio tužilaštvu zbog njenog teksta o lošim uslovima u ovoj ustanovi.

Hapšenje novinara i konfiskacija njihovog materijala, disciplinske mere protiv građana i sankcije zatvora, koje su ponekad različite za istovetne slučajeve, u zavisnosti od

medijske prepoznatljivosti i društvenog uticaja pojedinaca, potpuna paraliza političkog i društvenog života, ukazuju na velike mane sprovođenja vanrednog stanja u Srbiji.

6. INSTITUT VANREDNE SITUACIJE

Sama potreba za uvođenjem vandrednog stanja je upitna kada postoji „vanredna situacija” propisana Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji jasno navodi „epidemije i pandemije zaraznih bolesti” kao razlog uvođenja „vanredne situacije”.

7. KOSOVO I METOHIJA ZA VREME VANREDNOG STANjA

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine stvorilo je brojne razlike u funkcionisanju srpskih opština npr. u centralnoj Srbiji i srpskih opština na Kosovu i Metohiji, naročito severa KiM. Suverenitet Srbije nad severom KiM i srpskim opštinama južno od Ibra jasno je ukinut Briselskim sporazumom, što se primećuje i u ovim trenucima vanrednog stanja. Osnovne i srednje škole kao i fakulteti nekoliko dana pre su prestali sa radom na severu KiM, nego što je to bio slučaj u drugim delovima Srbije. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina” ističe da su „pripadnici ROSU pretili hapšenjem dekanima i direktorima škola na severu KiM sa dve godine zatvora, ako odmah na prestanu sa radom”.

Oni ističu i da su ugostiteljski objekti na severu KiM zatvoreni pre nego u drugim delovima Srbije, takođe u pratnji policajaca KPS, kao i da postoji veliki problem ulaska Srba na teritoriju KiM, koji su zbog viznog režima i pasoša prebacili prebivalište u centralnu Srbiju.

Podsećamo da je po osnovu Briselskog sporazuma Srbija rasformirala svoje institucije na severu Kosova i Metohije, kao i da Zajednica srpskih opština nikada nije uvedena, što je bila skoro jedina obaveza Albanaca na osnovu sporazuma.

8. CRKVA

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Zoran Čvorović, kaže da „ni u vanrednom stanju neka ljudska prava, poput slobode veroispovesti kao individualnog prava pojedinca i kao kolektivnog prava verske zajednice, ne mogu biti ograničena, prema Ustavu Srbije”.

Čvorović ističe da je „po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama mesto bogosluženja nepovredivo jer Crkva uživa autonomiju koju uživa univerzitet” tako da „policija može ući u to područje samo na poziv verske zajednice, i samo izuzetno bez tog poziva, ako je izvršenje nekog teškog zločina u toku”.

Pravnička praksa uvođenja nelegalnih i nelegitminh mera može ostaviti duge i katastrofalne posledice na pravni sistem Republike Srbije. Ovo su primetili i brojni advokati, advokatske kuće, Advokatska komora Srbije, sudije, tužioci, profesori pravne struke, novinarska društva i nezavisni stručnjaci. Tekstovi i analize predstavnika pravničke struke koji postavljaju kritička pitanja za vreme trenutnog vandrednog stanja, od izuzetne su važnosti za postojanje pravne države, jer kao što postoje Ustav i zakoni pre uvođenja vanrednog stanja, oni postoje i za vreme trajanja, kao i po prestanku vanrednog stanja.

“Salus populi suprema lex esto” ili bezbednost naroda je vrhovni zakon kako nam često poručuju sa televizije ovih dana. Zapitajmo se da li će građani sa ovakvom pravnom praksom i ponašanjem izvršne vlasti biti bezbedni kada virus prođe, a država ponovo bude u Ustavnom okviru ili pokuša to da bude?

Autori su studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članovi Glavnog odbora Studentskog kluba Pravnog fakulteta

(IN4S)