Povodom jednog imenovanja - Konvertitstvo, nepotizam i poslušništvo - siguran put do diplomatskih sinekura

Živimo u vremenu velikih političkih i društvenih promena nastalih nakon početka rata u Ukrajini i prestavljaju okončanje dugog procesa izmene u odnosim velikih sila nakon pada Berlinskog zida. Stara raspodela snaga u do sada unipolarnom svetu nestala je  definitivno u nekoliko dana i svedoci smo da se uspostavlja  nova varijanta hladnog rata. U njemu se iznova javlja stara podela na “ superiorni „ Zapadni svet , sebe vidi i predstavlja kao glavnog zagovornika sloboda i odbrane evropskih vrednosti i Istočni svet pre svega predstavljen  u Rusiji i Kini , one su oličene ili bolje rečeno stigmatizovane kao izvorište totalitarizma, imperijalnosti i oživljenog staljinizma. Dalji tok ukrajinske krize samo će dodatno produbiti već velike razlike između Zapada i Istoka uzimajući u obzir već otvoreno  obelodanjenu činjenicu da SAD  već duže vremena Kinu označavaju kao glavnog globalnog konkurenta i neprijatelja. U ovakvim izuzetno turbulentnim i izazovnim istorijskim vremenima diplomatija  i diplomatsko umeće dobijaju na posebnom značaju u rešavanju aktuelnih društvenih i geopolitičkih kriza i iskušenja. Srbija nije i  ne može ostati izvan ovih sudbonosnih istorijskih izazova  u preoblikovanju međunarodnih odnosa, naprotiv pred njom se nalaze posebno značajni  izazovi i  odluke koje  se moraju doneti u ovom kovitlacu dalokosežne izmene savremenih društvenih i geopolitičkih odnosa. Radi se o sve većim pritiscima da se brzo i što pre prizna  nezavisnost tzv. kosovske države, preispita naš odnos prema poštovanju nacionalnog identiteta i ljudskih  prava Srba u Crnoj Gori, dovodi se u pitanje opstanak Republike  srpske, neprestane optužuje  Srbija  da je remetilački faktor  u regionu Balkana, a i dalje su otvorena pitanja položaja Srba u Hrvatskoj.

Tim više je neophodno da u vodećim prestonicama Londonu, Vašingtonu, Berlinu, Parizu, Moskvi, Pekingu, Nju Delhiju, organima UN i EU imamo iskusne  i prekaljene diplomate, što danas nažalost nije slučaj jer su ova a i mnoga druga ambasadorska mesta  i  pozicije u diplomatskoj službi postale  pre svega  sinekure. A popunjavaju se u velikoj meri kao izraz ogoljene  stranačke trgovine što dovodi do katastrofalnog stanja u našoj diplomatiji. Tako u ovoj izuzetno značajnoj  oblasti možemo videti sijaset „zaslužnih „ partijskih kadrova i onih koji  treba da budu namireni zbog svojih usluga koje su činili ovom režimu, a ne treba zanemariti i izuzetno prisutan nepotizam i klijentalizam. Sve je to posledica političke prakse u kojoj su mesta u diplomatiji predmet političkih i partijskih dogovora, podele  plena i  određivanja kvota bez obzira na kvalitet ljudi koji treba da se bave diplomatijom i dostojno zastupaju našu zemlju u međunarodnim odnosima. Posledica ovakvog vođenja kadrovske politike je da je kvalitet i efikasnost naše diplomatije izuzetno nizak a profesionalne i karijerne diplomate su, u  izrazitoj meri zapostavljeni i ponižavani jer nisu deo partijskih dogovora jer  ne može se isključivo računati na njihovu pre svega partijsku lojalnost.

Ne treba da nas iznenađuje što je izabrana zastupnica  NATO interesa u Srbiji jer A. Vučić istrajno sprovodi političku i ideološku agendu Druge  tzv. liberalno demokratske i građanističke Srbije  što ovo postavljenje samo dodatno  dokazuje

Nedavno imenovanje NVO aktivistkinje Jelene  Milić čija je NVO karijera obeležena pre svega snažnim zalaganjem za ulazak Srbije u NATO Pakt u razotkrivanju malignog uticaja Rusije u našoj zemlji ali borbom za suočavanje sa prošlošću sa posebnim  naglaskom na isključivoj srpskoj krivici za razbijanje Jugoslavije i počinjene zločine. Pri tome ova osoba nema apsolutno nikakvo validno iskustvo u diplomatskim poslovima a treba da obavlja ambasadorsku dužnost u za nas jednom od najvažnijih diplomatskih predstavništva. Treba samo uporediti notornu činjenicu, da je Hrvatska u Srbiju poslala za svog Ambasadora Hidu Biščevića izuzetno iskusnog diplomatu i velikog poznavaoca srpsko-hrvatskih odnosa ali i međunarodnih odnosa i time nam poslala jasnu poruku o važnosti koju ova zemlja pridaje našim uzajamnim državnim odnosima. A kakvu  mi poruku šaljemo ovakvim skandaloznim imenovanjem pre svega preostalim Srbima u Hrvatskoj i samoj hrvatskojdržavi, šaljući za našeg diplomatskog predstavnika osobu bez ikakvog diplomatskog kapaciteta, bez elementarnog poznavanja srpsko-hrvatskih odnosa i prethodnog  bilo kakvog dodira sa predstavnicima Srba i srpskih organizacija u Hrvatskoj. Ali zato je ona pravi predstavnik već velike grupacije preobraćenih poslušnika nekadašnjih aktivista NVO i funkcionera opozicionih stranaka koji su sada u podaničkoj službi A. Vučića. Ne treba da nas iznenađuje što je izabrana zastupnica  NATO interesa u Srbiji jer A. Vučić istrajno sprovodi političku i ideološku agendu Druge  tzv. liberalno demokratske i građanističke Srbije  što ovo postavljenje samo dodatno  dokazuje. Mora se ovom prilikom  reći da se ovo imenovanje  mora  smatrati  kao dodatna žestoka uvreda za  samu diplomatsku delatnost ali i za pregršt karijernih i profesionalnih diplomata koji ni sada nisu imali kuraži i odvažnosti da se otvoreno suprotstave ovakvom sramnom nipodaštavanju i poniženju, već nemoćno posmatraju kako se i dalje bez ikakvog skrupula dodatno i ubrzano urušava i razara jedna od naših najvažnijih državnih institucija - Ministarstvo spoljnih poslova.

Bilo bi veoma zanimljivo kada bi imali mogućnost da vidimo  obrazloženje ove odluke o imenovanju koje je verovatno dao  verni saradnik  i poslušnik Predsednika Republike Nikola Selaković, naprednjački kadar koji farsično glumi ulogu  nekakvog ministra spoljnih poslova/ kao i većina ministra u njegovoj  vladi/ jer je  već opšte poznato da sve važne odluke donosi pre svega A. Vučić. Takođe bi bilo važno videti šta je njega rukovodilo da predloži ovu osobu za tako značajno mesto u našoj diplomatiju i to u vreme kada nam predstoji rešavanje mnogobrojnih međudržavnih pitanja između Srbije i Hrvatske i kada  su odnosi ove dve države na najnižem nivou u poslednjih dvadeset godina.

Poniziti svakog ko ne podržava kult vođe i njegovo umišljeno mesijanstvo, pokazati  svoju bahatost je rukovodno načelo u funkcionisanju ove autoritarne vlasti u kojoj nema mesta za kompetentne i profesionalno ostvarene i dokazane ljude i to ne  samo u našoj diplomatiji

Ovo skandalozno imenovanje, kao i mnoga druga, prošlo je bez ozbiljnih konsultacija i to pre svega sa predstavnicima preostalih  Srba u Hrvatskoj ali i  mnogobrojnim udruženjima Srba  koji su prognani u toku građanskog rata u Hrvatskoj i nakon zločinačke akcije Oluja kada je obavljeno drastično etničko čišćenje Srba. Sigurno da je trebalo potražiti savet i mišljenje  naših naučnih  delatnika, istoričara, sociologa i etnologa  koji se istrajno bave srpsko – hrvatskim odnosima. Takve konsultacije očigledno nisu potrebne jer je Jelena Milić svojim  medijskim nastupima dala dovoljno dokaza da bezrezervno podržava „istorijsku“ ulogu A. Vučića i to je u vođenju naprednjačke kadrovske politike jedino važno i delotvorno. Poniziti svakog ko ne podržava kult vođe i njegovo umišljeno mesijanstvo, pokazati  svoju bahatost je rukovodno načelo u funkcionisanju ove autoritarne vlasti u kojoj nema mesta za kompetentne i profesionalno ostvarene i dokazane ljude i to ne  samo u našoj diplomatiji. Konvertitstvo, otvorena amoralnost i samo - poniženje se izvesno veoma vrednuju i nagrađuju u naprednjačkoj oligarhijskoj hijerarhiji, a u njoj su našli mesto i uhleblje mnogi predstavnici nekadašnjih “ljutihi doslednih  “ protivnika ovog režima. Da nevolja bude veća i tragičnija, ovo skandalozno imenovanje  je i otvorena poruka preostalim Srbima u Hrvatskoj, nemojte se nadati da će Srbija voditi ozbiljnu, proaktivnu i odgovornu politiku u zaštiti vaših ljudskih  prava i nacionalnog identiteta. Za ovu vlast pitanje Srba u Hrvatskoj je na ovaj način drastično marginalizovano i obesmišljeno.

Veoma je indikativno je da niko od važnijih političkih aktera u našoj  opoziciji osim predstavnika Patriotskog Bloka  nije našao za shodno da se oglasi povodom ovog ponižavajućeg botovskog nameštenja u našoj diplomatiji. U saopštenju Patriotskog Bloka se jasno kaže“ Ukaz kojim  je Aleksandar Vučić imenovao Jelenu Milić na funkciju ambasadora u Hrvatskoj kao dugogodišnjeg NATO lobistu predstavlja ogromnu uvredu za 250 000 prognanih krajiških Srba, koje će sada u Zagrebu po Vučićevoj zamisli predstavljati niko drugi do Jelena Milić-agent NATO Pakta. Oni malobrojni namučeni Srbi koji su se nakon rata vratili u Hrvatsku zaslužuju da ih zastupa patriota, neko ko će iskreno braniti njihova ugrožena prava a to svakako nije Jelena Milić. Koliko je zapravo skandalozno njeno imenovanje  posebno dolazi do izražaja kada se  u obzir uzme činjenica da je taj  isti NATO, čije interese ona zastupa tokom rata davao snažnu logističku podršku progonu Srba i Oluji, najvećem etničkom čišćenju na  prostoru Evrope posle Drugog svetskog rata. Vodeći se ovakvom logikom za očekivati je da  sledeći Vučićev potez bude imenovanje Nenada Čanka za ambasadora Srbije u Crnoj Gori, Č. Jovanovića u BIH“. To i ne bi posle svega viđenog do sada bilo veliko iznenađenje.

Poniženje i neverica ali i potmula nemoć su osnovna osećanja koja obuzimaju čoveka kada sazna za ovo još jedno nepočinstvo A. Vučića. Ono jasno govori o suštinskoj prirodi njegove razorne vladavine u kojoj je na najvećoj ceni slugeranjstvo i poslušništvo a posebno mu je zadovoljstvo kada u njegovu službu stupaju ljudi koji su mu bili protivnici jer će oni pokazati najviši nivo pseće odanosti i poniznosti ali i spremnosti da svim silama zasluže i opravdaju svoju konvertitsku sinekuru

U tekstu Njena ekselencija Jelena  Milić ambasador bede i jada Mihajlo Medenica je zapisao reči kojima je najupečatljivije izrazio ogorčenje koje je izazvalo ovo skandalozno imenovanje.“Ambasador Srbije u Hrvatskoj, državi nastaloj na krvi Srblja, krvi koja je za Jelenu Milić krčag ustajale vode, i ništa više. Jelena Milić ambasador Srbije u Hrvatskoj-jame i grobnice vrište, seni ustaša kliču. E moja Srbijo, nikad dovoljno raspeta, vazda previše živa, nikad previše ponižena. Jelena Milić ambasador Srbije u Hrvatskoj - ustajte mučene kosti valja vam bežati. Ej, učena Srbijo moja, da te je za  saksiju cveća bilo bi te očigledno previše“.

Poniženje i neverica ali i potmula nemoć su osnovna osećanja koja obuzimaju čoveka kada sazna za ovo još jedno nepočinstvo A. Vučića. Ono jasno govori o suštinskoj prirodi njegove razorne vladavine u kojoj je na najvećoj ceni slugeranjstvo i poslušništvo a posebno mu je zadovoljstvo kada u njegovu službu stupaju ljudi koji su mu bili protivnici jer će oni pokazati najviši nivo pseće odanosti i poniznosti ali i spremnosti da svim silama zasluže i opravdaju svoju konvertitsku sinekuru. Jelena  Milić je samo jedan u nizu sramotnih primera ljudi koji su spremni da zbog ostvarenja svojih često nezdravih ambicija i ličnih lukrativnih  interesa  pogaze svaki moralni obzir ne prepoznavajući više šta je stid i ljudsko dostojanstvo. Ovo skandalozno imenovanje još jednom u punom svetlu otvara suštinsko pitanje o tome zašto mi na  FPN-u školujemo na smeru međunarodnih odnosa  stotine studenata  kada se za diplomatske predstavnike imenuju ljudi  bez elementranog poznavanja diplomatske prakse i teorije  međunarodnih odnosa. To  je još jedna u  nizu naših promašenih i nikom potrebnih investicija.

Treba se i ovom prilikom  podsetiti na reći Miloša Crnjnskog, on nije nikada uspeo da ostvari ozbiljniju i značajniju diplomatski karijeru a njegove Embahade svedoče i danas o tome kako se kod nas vodi kadrovska politika u diplomatiji. Miloš Crnjanski je u ovom  svojevrsnom  dnevniku o prilikama u našoj diplomatiji u vremenu između dva svetska rata zapisao.“ U ministarstvo spoljnih poslova, u to doba ulazilo se pomoću tetaka i strina. Posle sam video još nekoliko takvih “diplomata“ po našim embahadama koji su udarali ko u klin ko u ploču. Bez obzira da li je to korisno za zemlju i da li su poslati u inostranstvo za To. Što je za  našeg čoveka karakteristično, to su obično bili zetovi u  diplomatiji i slugeranje dvoru, u Beogradu, a junaci tek u inostranstvu/na primer u Poljskoj, Berlinu i Parizu/. Naš poslanik starog kova. Od onih koji su ušli u diplomatiju, kroz politički svet partija. Bez diplomatskog i profesionalnog vaspitanja". Ovi zapisi Miloša Crnjanskog samo su potvrda da od istorije i istorijskih primera  ne možemo pobeći , da im se uvek  moramo vraćati i iz njih izvlačiti moralne  pouke i načela bez kojih se ne može voditi  odgovorna i smislena unutrašnja i spoljna politika.