"Porodična šetnja" i Druga Srbija

"Porodičnu šetnju" su u Beogradu, 12. septembra, upriličile "Dveri", jedna od vodećih nacionalnih NVO. Šetnja je trebalo da podseti na sve vrednosti tradicionalne porodice. Ona je predstavljala i tihi protest protiv iritirajuće medijske i institucionalne afirmacije "Gej parade".

Iako medijski slabo promovisana, "Porodična šetnja" je uspela. Došlo je preko 2.000 ljudi, mahom mladih parova sa decom. Oni su, u dobrom raspoloženju, sa balonima i zvončićima u rukama, prošetali gradom. Nije bilo političkih parola, nije zabeležena ni jedna uvreda. Sve je bilo pristojno, vedro i miroljubivo. Dakle, "evropsko" i "urbano", kako bi se to reklo u evroreformskim krugovima.

Kako je, međutim, ova manifestacija dočekana u Drugoj Srbiji?

Samu njenu najavu ideološki uvek budne "E-novine" odmah su napale. U najboljem maniru lukovićevskog novinarstva, najavljen događaj je stavljen u kontekst "Nove srpske fašističke misli", "čemernih Dverjana", parole "Roditelji, rušite škole, deca vas mole", i "čika Pahomija sa svojim popularnim serijalom `Lako obučena deca su ukras sveta`"[1]. Pošto takav govor ima za cilj samo verbalni linč, on je i usledio u komentarima na ovaj tekst. "To su srpski šetači apokalipse", "ljotićevci i njihov Zbor", "popovi, nacionalisti, ultra-nacionalisti, nacisti, bivši espeesovski novinarski isprtci, sve u svemu GOLA GOVNA" (način pisanja izvorni)[2]...

A kada je "Porodična šetnja" već održana, E-novine su samo nastavile u istom stilu ljubavi i tolerancije. Kako u šetnji nije bilo političkih ispada, "homofobičnih" parola, ničega ružnog za šta bi se moglo uhvatiti, E-novine su produžile sa načelnim ruganjem čitavoj manifestaciji. "Homofobični ringišpil", bio je "kreativan" naslov tog teksta[3], a u njemu su se mogli naći jednako "kreativni" izrazi kao što su "hepening pravoslavno-obdanišnog karaktera", "Pahomije učestvovao u kreiranju plejliste", "Republika Šumska", "Ringišpil se rodi. Vaistinu se rodi", i slične "duhovitosti" dostojne, valjda, samo logorskih zidnih novina (pod uslovom da ih uređuje doktor Mengele, lično). Sličnog karaktera duhovitosti bili su i ostali objavljeni komentari: "anticivilizacijska manifestacija rodoljuba koštunjave dversko-mantijaške provinijencije" "dovoljno četnika", "bože me sačuvaj srpskih dveri, spc i ostalih govana, amen!" i slične ljubaznosti iz arsenala naših dičnih Evropljana[4].

I B92 je lepo dočekao "Porodičnu šetnju". On se prvo čuvao da ni jednom rečju ne pomene ovu manifestaciju, kako se slučajno niko "mlad i urban" ne bi prevario da na nju dođe. Ipak, kada se šetnja već održala, i kada u njoj ne samo da nije bilo ničeg ružnog, već je bilo mnogo toga i pristojnog, i simpatičnog, i "mladog i urbanog", B92 nije umeo da uradi ništa drugo do da, u 19.36, istog dana, na svoj sajt postavi vest pod naslovom "Desničari organizovali šetnju"![5] A to "desničari" na poznatom, B92 jeziku jednostavno znači "ekstremisti" i "fašisti". No, pošto je isuviše Beograđana videlo šetnju, pa im je zaista teško bilo da decu sa balonima "pročitaju" kao desničare koji marširaju ulicama Beograda, B92 je, tokom noći, promenio naslov ove vesti u: "Održana `porodična šetnja`"[6].

Iako je promenjen naslov, ostatak vesti ostao je istog karaktera. To će reći - netačan i manipulantski. U podnaslovu je, naime, stojalo: "U organizaciji desničarskog udruženja Srpski sabor `Dveri`, u Beogradu se održao skup pod nazivom `Porodična šetnja`, u prisustvu nekoliko stotina građana". B92 je, dakle, u najboljoj tradiciji primitivnog, manipulantivno-političkog novinarstva iz devedesetih, smanjio broj učesnika na "nekoliko stotina"[7]. Pri tome je još i organizatorima direktno prilepio etiketu "desničarski". Ta etiketa je u B92 diskursu ne samo uvredljiva, već za nju, u ovom kontekstu, i nije bilo nikakvog opravdanja.

Naime, čak i ako je tačno da neki Dverjani lično naginju strankama sa desnog političkog spektra, ta informacija je u ovome kontekstu od sporedne važnosti. Jer, Dveri su nevladina i nestranačka organizacija koja je upriličila jedan nepolitički i nestranački skup. Diskvalifikovati taj skup izvlačenjem u prvi plan političke orijentacije nekih njihovih organizatora jednako je medijski korektno koliko i diksvalifikacija političkih protivnika, tokom devedesetih, objavljivanjem medicinskih kartona žena stranačkih lidera.

To je poznati i ozloglašeni metod koji podrazumeva da se, pod firmom informisanja, švercuje bezobzirna diskvalifikacija ljudi. "Jevrejin Frojd je otac psihoanalize" i "Komunista Gagarin je prvi čovek u svemiru", svakako da su, strogo formalno, istiniti iskazi. Ali, apostrofiranje nečijih ličnih atributa u kontekstu stvari za koje oni nemaju značaj, jeste vrsta falsifikata. Time se ono što je sporedno izvlači u prvi plan i tako se, računajući na već razvijene predrasude kod publike, diskvalifikuje ono što bi, prezentuje li se neutralno, moglo da izazove simpatije.

Pošto, dakle, niko nije mogao da kaže ni jednu reč protiv porodica koje, sa balonima u ruci, šetaju gradom, B92 je atributom "desničarski" upozorio svoju ideološki "senzibilisanu" publiku da ne sme da poveruje sopstvenim očima. Jer, njihove oči su videle petogodišnje dečake i devojčice, ali, njihov ideološki pročišćeni B92 um morao je da iza te idilične slike vidi samo opasne i zle desničare. Štono reče Teofil Pančić - «deca osmoškolske dobi, muška osobito, neretko su baš krasni mali fašisti. (...) Oni postaju verne kopije svojih nakaznih roditelja, pokorno reprodukujući njihov govnarski weltanschauung do u lošu beskonačnost"[8]. A pošto su Dverjani "desničari", tj. po B92 kodu "fašisti", to je Veliki brat, upravo ispred slike dece sa balonima, morao da pošalje jasan signal upozorenja da se čuvamo pogrešnih misli i osećanja prema tim bićima koja egzistiraju u tako sumnjivom ideološkom okruženju. Jer, kao što reče jedan od "Peščanikovih" heroja ljubavi i tolerancije, «dubina misli i širina duše naciste može se precizno izmeriti samo kuršumom»[9].

I umesto da organizatorima i učesnicima "Porodične šetnje" dopusti da sami nešto kažu o tome zašto su se okupili, B92 je, u nastavku ove vesti, pozvao svog omiljenog državnog sekretara, Marka Karadžića, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, da prokomentariše ovu manifestaciju. A zvati Karadžića, koji je sve vreme nastupao kao nezvanični portparol Gej parade, da komentariše "Porodičnu šetnju", bilo je isto što i zvati Andreja Ždanova, staljinističkog komesara kulture, da prokomentariše najnoviju poemu Ane Ahmatove! No svejedno, u vesti B92 stoji da je Karadžić rekao "da bi direktor te škole morao da bude pozvan na odgovornost za učenike koji danas dolaze u Beograd da bi učestvovali u `Porodičnoj šetnji`".

"Koje sad škole?!", mogli smo se svi zapitati, "kakvi sad učenici?", pošto se u ovoj vesti nije pominjala niti neka škola, niti neki direktor. Da li je neki direktor organizovano doveo svoje učenike u Beograd ili je samo dozvolio đacima da dođu na "Porodičnu šetnju", ostalo je i pre i posle toga nejasno. Profesionalizam bi nalagao da urednik B92 ili izbaci ceo ovaj deo, ili ga objasni. Ali, ovaj nejasni segment vesti je ipak zadržan jer je bio važan deo paketa pretnji i "pozivanja na odgovornost" koji je dolazio od državnog sekretara Karadžića. On je, naime, ne samo tražio obračun sa neimenovanim direktorom zbog njegovog neimenovanog dela, već je, u svojoj drugoj, od ukupno dve rečenice, "ocenio da je smanjivanje cena karata u Zoološkom vrtu, za učesnike današnjeg skupa, primer diskriminacije". Ovaj deo vesti je ipak bio jasniji, jer je prethodno rečeno da je Vuk Bojović pozvao roditelje da svoju šetnju završe tako što će decu, u pola cene, dovesti u Zoovrt. To je pre svega bio dobar poslovni potez. Ako su deca glavna publika Zoovrta i ako se negde skupilo mnogo dece, prirodno je da se publika privlači nudeći im se popust. Ali, Karadžić je u ovom potezu video neku tajanstvenu i opasnu "diskriminaciju" i odmah se zbog toga najstrašnije pobunio.

No, ovo "pozivanje na odgovornost" i upozoravanje na "diskriminaciju", i to u kontekstu jedne plemenite i bezazlene manifestacije, sa stanovišta medijske filosofije B92, naravno da nije bilo slučajno. To "treniranje strogoće" jednog državnog sekretara imalo je jednostavnu funkciju prikrivenog zastrašivanje publike i održavanja uspostavljenog animoziteta. Naime, ako neka vest počne sa "desničari", a završi sa "pozivanjem na odgovornost", onda predmet te vesti može biti i najsimpatičniji (deca koja sa roditeljima šetaju gradom). Ali, način na koji je vest prezentovana, jednostavno, već je stvorio dovoljno odbojnosti prema ideološki "neprihvatljivoj" sadržini. Tako se još jednom utvrđuje koherentnost ideološke slike stvarnosti koja se utuvljuje publici.

Kao najkorektniji medij Druge Srbije prema ovoj manifestaciji ipak se pokazao list "Danas"[10]. U njegovom kratkom izveštaju organizatori nisu nazivani "desničarima", nije umanjivan broj prisutnih, nisu korišćeni uvredljivi izrazi, nisu kao jedini komentatori skupa pozivani njegovi direktni neprijatelji, a čak su i organizatori pušteni da kažu koju reč o cilju i karakteru manifestacije... Kud ćete više? Ovo je pozitivan izuzetak koji rađa nadu da profesionalizam, makar u pojedinim segmentima, može da nadvlada ideološku instrumentalizaciju medija i novinara.

Ipak, uopšteno posmatrano, odnos Druge Srbije prema "Porodičnoj šetnji" bio je, u osnovi, sektaški i podao. Druga Srbija, koja je glavni pokrovitelj Gej parade, uopšte nije uočila jednu, za njihove štićenike krajnje pozitivnu stranu "Porodične šetnje". Ta manifestacija je, naime, bila miran odgovor na "Povorku ponosa" i na najbolji način demonstrirala baš ono što je u dobrom interesu homoseksualaca: toleranciju, miroljubivost, građansku kulturu, odgovornost...

"Vi imate vaše vrednosti", simbolički su poručivali učesnici "Porodične šetnje" čitavim svojim ponašanjem. "Ali, mi imamo naše i njih ćemo se držati. Nama se ne dopada to što vi radite i to u šta verujete. Ali, mi vas nećemo juriti po ulicama, mi vas nećemo vređati i proklinjati. Mi samo pokazujemo ono što je nama vredno i u šta verujemo. I smatramo da je svakom čoveku to što će sam da vidi, kod nas i kod vas, dovoljno da izabere život kakav želi".

Uopšte, učesnici "Porodične šetnje" demonstrirali su samu suštinu tolerancije. Tolerancija i jeste to da, kada nam se nešto ne dopada, mi ne posežemo za agresijom, ne želimo ničije uništenje, ničiji nestanak. Tolerancija je ideja mirnog sapostojanja različitih, pa čak i protivstavljenih vrednosnih grupacija. Učesnici "Porodične šetnje" su, štaviše, demonstrirajući na miran način svoje neslaganje, zapravo dali puni građanski legitimitet egzistenciji "Povorke ponosa". Jer, oni jesu istakli svoje neslaganje sa "Povorkom". Ali, načinom na koji su to neslaganje izrazili, oni su je građanski potpuno legitimisali. Oni su je odbacili vrednosno, da bi je legitimisali građanski. I to je tako važan momenat da svako ko ima elementarnu građansku kulturu tu istinu ne može a da ne razume.

Ali, Druga Srbija to nije razumela. Jer ona i ne misli građanskom logikom, već logikom ideološke sekte. Naime, za ideološke bojovnike građanska legitimacija je ništa, a ideološka hegemonija je sve. Iako su Drugoj Srbiji uvek usta puna tolerancije, svaki njen potez je pun verbalnog nasilja i slabo prikrivene želje za uklanjanjem drugačijeg. Sramno izveštavanje o "Porodičnoj šetnji" još jednom je pokazalo da ova ideološka grupacija suštinski ne želi toleranciju i mirno sapostojanje različitih vrednosnih sistema. Ona, izgleda, želi samo totalitarističko nametanje jednog vrednosnog sistema, jednog načina života i jedne istine.

Zato je čak i prema tako plemenitoj, mirnoj i bezazlenoj stvari kao što je "Porodična šetnja" Druga Srbija bila toliko zla i vulgarna. Ona nije mogla da sakrije da zapravo ne želi Srbiju u kojoj mirno koegzistiraju i "Porodična šetnja" i "Povorka ponosa". Ona želi Srbiju u kojoj postoji samo "Gej parada", samo jedna vrednosna opcija, samo jedna ideologija, samo jedan ispravan, "politički korektan" način života. Načinom na koji je izveštavala o "Porodičnoj šetnji" Druga Srbija je zapravo pokazala da ne želi građanski mir. Ona je pokazala da želi rat, da hoće nasilje, ona priželjkuje mnogo premlaćenih gejova, ona hoće da "Povorka ponosa" donese krv na ulice Beograda, kako bi, onda, imala izgovora da do kraja realizuje svoju totalitarističku ambiciju. Ambiciju da se po Beogradu više nikada ne vide ni Spasovdanske litije, ni Porodične šetnje, ni Prvomajske povorke... Niti išta drugo, samo do – Gej parade. I to isključivo one koje upriličuju politički i ideološki podobne organizacije.

Zato je izveštavanje Druge Srbije o "Porodičnoj šetnji" bilo važno i znakovito. Ono je bilo važno jer je pokazalo pravu prirodu medijskih pripadnika te ideološke grupacije, pravu stranu njihove "profesionalnosti", "tolerantnosti", "urbanosti"... Ono je bilo znakovito, jer su sada svi lepo mogli da vide to neiskreno i našminkano lice kako se krivi od zlobe i mržnje. A u takvo lice Srbija se, ipak, uz svu medijsku galamu i nagovaranje, teško može zaljubiti.