Pokazalo se da Rusi ipak mogu biti "veći Srbi od Srba" - pogotovo onih iz vlasti

 Krajem prošle godine predsednik Ruske Federacije je održao tradicionalnu godišnju konferenciju za novinare, na kojoj je četiri i po sata strpljivo odgovarao na novinarska pitanja. S obzirom na međunarodne okolnosti, bilo je mnogo tema za diskusiju.

Ipak, po meni, konferenciju za štampu je obeležilo pitanje britanskog novinara koji se držao starog dobrog kodeksa zapadnog novinarstva da je sve suprotno od onoga kako izgleda.

On je predsedniku Ruske Federacije postavio pitanje: Da li je baš Rusija uvek nedužna ili ima malo i njene krivice u lošim odnosima sa Zapadom?

Vladimir Putin je odgovorio: Da mi smo nevinašca u poređenju sa vama.

Osvrnuo se na činjenicu da se NATO širi ka ruskim granicama, dok Amerika istovremeno izlazi iz strateških vojnih sporazuma. Napomenuo je da Rusija ima vojne baze samo u područjima pogođenim terorizmom, dok SAD imaju mrežu vojnih baza u čitavom svetu.

Takođe predsednik Rusije je naveo očigledan primer dvojnih standarda koje primenjuje Zapad time što osporava reintegraciju Krima iako je održan demokratski referendum, ali podržavaju protivpravno odvajanje Kosova i Metohije od ostatka Srbije.

Uz to je novinaru uzvratio pitanjem: Pametni ste ljudi zašto mislite da smo mi budale?

Današnja Rusija nema više nikakvih iluzija u odnosu prema Zapadu i veoma je svesna sa kim ima posla. Mnogi Rusi tvrde da je NATO agresija na Jugoslaviju bila okosnica u njihovom odnosu prema Zapadu

Ključni problem u lošem razumevanju sa današnjom Rusijim je upravo taj, što mnogi pametnjakovići polaze od pogrešne pretpostavke da su Rusi budale ili jednostavno ne mogu da obuzdaju svoju sujetu, nadmenost i drskost.

Današnja Rusija nema više nikakvih iluzija u odnosu prema Zapadu i veoma je svesna sa kim ima posla. Mnogi Rusi tvrde da je NATO agresija na Jugoslaviju bila okosnica u njihovom odnosu prema Zapadu. Verujem da je to tako.

Dugo vremena su liberalne strukture u Srbiji insistirale na tome kako Rusima Kosova ima da posluži za trgovinu sa Zapadom i da „zli“ Rusi samo zloupotrebljavaju srpsko-ruske odnose. Ove tvrdnje su podjednako besmislene i podle kao i pitanje britanskog novinara.

Uz to one pokazuju duboko nepoznavanje savremene Rusije. S druge strane često smo mogli da čujemo tvrdnje mnogih Rusa da Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba. Ispostavilo se da mogu.

Ruski narod ima duboko poštovanje prema Srbima i stradanju kroz koje je naša zemlja prošla. Oni shvataju da je istu sudbinu Zapad namenio i Rusiji. Međutim takve planove je upropastio Putinov dolazak na vlast. Dok je Zapad proslavljao hladnoratovsku pobedu uvodeći bombama demokratiju svuda po svetu, Vladimir Putin je tiho i uporno radio na obnovi zemlje. Današnja Rusija je po vojnoj moći prestigla Zapad, pokazala je da je u stanju da vodi borbu protiv terorizma i da gasi požar koji je neko drugi zapalio. Ni jedan postojeći konflikt više ne može da se reši bez Rusije, uključujući i kosovski. Toga su sasvim svesni i Alabanci sa Kosova i Metohije.

Rusija već godinama daje snažnu podršku Srbiji na međunarodnom planu po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta, ali pitanje je zbog čega se Srbija više ne oslanja na rusku podršku?

Rusija već godinama daje snažnu podršku Srbiji na međunarodnom planu po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta, ali pitanje je zbog čega se Srbija više ne oslanja na rusku podršku?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se često poziva na dobre srpsko-ruske odnose, bratsku ljubav i susrete sa predsednikom Putinom, ali ništa ne čini da pređe sa reči na dela.

To je zbog toga što se ne vodi idejom očuvanja državnih i nacionalnih interesa Srbije, već isključivo idejom očuvanja vlasti. Srpska napredna stranka ima prorusko biračko telo i zbog toga je uvek popularno govoriti o bratskoj ljubavi ka Rusiji. S druge strane ti proruski glasači nesvesno daju podršku evroatlantskoj politici. Veliki paradoks je u tome da Srpska napredna stranka sa proruskim biračkim telom vodi nepogrešivo Srbiju u čvrst NATO zagrljaj. U prilog tome govore potpisani strateški dogovori sa NATO kao što su SOFA sporazum ili IPAP (Individualni plan partnerstva sa NATO). Kako se zahtevi Zapada vremenom uvećavaju, tako je Vučić došao u poziciju ne samo da u tišini potpisuje dogovore sa NATO, već i da se direktno obračunava sa Rusijom. Bez obzira što vladajuća stranka (koja se predstavlja kao proruska) za osam godina vlasti nije pokrenula ni jedan strateški projekat sa Rusijom ali jeste sa NATO, Zapad više ne želi da toleriše ni Vučićevi slatkorečivost ka Rusima. S obzirom na to da u Srbiji od pada Miloševića Zapad kontroliše sve društvene sfere kroz školovane kadrove, NVO sektor, medije i institucije, jasno je da Aleksandar Vučić nije mogao da dođe na vlast bez nekakvog tajnog pakta sa njima. Zbog toga bez obzira koliko pričao o bratskoj ljubavi prema Rusima, moramo da razmatramo ne reči, već dela. A dela govore mnogo sama po sebi.

Umesto da srpska vlast objavi briselske pregovore neuspelim i da insistira na nastavku pregovora isključivo u SB UN, gde bi se oslonila na podršku pre svega Rusije, ali i Kine koja takođe ne priznaje kosovsku nezavisnost, predsednik Srbije oslonac traži kod glavnih sponzora i kreatora kosovske nezavisnosti. Tako je prošle godine potpisao, po Srbiju nepovoljan Vašingtonski sporazum, čime je diretkno uključio SAD u pregovarački proces Beograd i Prištine.

Očigledno zahlađenje u odnosima Srbije i Rusije, usledilo je nakon spoljnopolitičkog zaokreta potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma i nemuštog sedenja na isledničkoj stolici, Aleksandra Vućića u Beloj kući

Iako su ruski zvaničnici više puta istakli da su spremni da se uključe u proces pregovora između Beograda i Prištine, ukoliko dobiju poziv od srpske strane, poziv nikada nije upućen. Neće ni biti upućen, jer vlastodavci sa Zapada tako nešto ne bi mogli da oproste.

Zbog toga je umesto poziva da se Rusija uključi u pregovarački proces Beograda i Prištine, srpski režim počeo da vodi tihu anti-rusku kampanju. Počeli su da mu se priviđaju „ruski špijuni“ koji se ni manje ni više bave subverzivnom delatnošću, dok istovremeno NATO oficiri sede u kancelariji Ministarstva odbrane Republike Srbije. Tako smo od režimskih medija mogli da čujemo da Rusija organizuje proteste u Srbiji kao i da „ruska duboka država“ ucenjuje predsednika Srbije. Istovremeno javni servis Srbije je prikazao propagandni film „Putinovi svedoci“.

Očigledno zahlađenje u odnosima Srbije i Rusije, usledilo je nakon spoljnopolitičkog zaokreta potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma i nemuštog sedenja na isledničkoj stolici, Aleksandra Vućića u Beloj kući.

Umesto poziva da se Rusija uključi u pregovarački proces Beograda i Prištine, srpski režim počeo da vodi tihu anti-rusku kampanju

Glavni glumac iz „Niskih strasti“ ponovo je napravio radikalno pogrešnu procenu igrajući na Trampa, kao i četiri godine ranije, podrškom Hilari Klinton.

Time je došao u nemilost administracije DŽoa Bajdena, a istovremeno je „poboljšao“ imidž čoveka u koga ne treba imati poverenje, na Istoku.

Tačno je da niko drugi čoveku ne može da napravi problema, koliko on može sam sebi, ali je mnogo veći peh kada se neko talentovan za probleme nađe na mestu šefa države. Tu ni kontrola štete na može previše da pomogne.

Ako analiziramo nedavnu posetu šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića Moskvi, možemo da dođemo do zaključka da se trend nerazumevanja spoljne politike i međunarodnih okolnosti nastavlja. Svakako treba imati u vidu da su sledeće godine redovni predsednički izbori i da je zbog toga Aleksandru Vučiću neophodno da popravi nanetu štetu u srpsko-ruskim odnosima. Ali pitanje je da li za tako nešto postoje kapaciteti kod rukovodstva Srbije. Očigledno je da neformalni savetnik predsednika Srbije za Rusiju, nije previše vičan diplomatiji, ako je suditi po njegovom rečniku. U najboljem slučaju možemo da se nadamo da neće upotrebiti sve svoje „kapacitete“.

Svako normalan bi postavio sasavim logično pitanje: A zašto bi Srbija uopšte uvodila sankcije jednoj prijateljskoj zemlji koja joj nesebično pruža pomoć u očuvanju teritorijalnog integriteta na međunarodnom planu? I zašto ministar spoljnih poslova Srbije to uopšte treba da ističe kao najveću važnost, očekujući zahvalnost ruske strane?

Ništa bolja situacija nije ni sa prvim čovekom MSP koji se u Moskvi pojavio sav važan i pompezan kako bi Ruse obavestio da im Srbija nije uvela sankcije. U najmanju ruku, Aleksandar Vučić ima iluzuju da zbog toga ruska strana treba da mu podigne spomenik negde u centru Moskve.

Svako normalan bi postavio sasavim logično pitanje: A zašto bi Srbija uopšte uvodila sankcije jednoj prijateljskoj zemlji koja joj nesebično pruža pomoć u očuvanju teritorijalnog integriteta na međunarodnom planu? I zašto ministar spoljnih poslova Srbije to uopšte treba da ističe kao najveću važnost, očekujući zahvalnost ruske strane?

Naravno poziv Rusiji da se uključi u pregovore između Beograda i Prištine nije bio na stolu, jer ministar Selaković nije komentarisao još jednom iskazanu spremnost ruske strane da se u pregovore uključi kao podrška srpskom teritorijalnom integritetu. Za razliku od Sergeja Lavrova koji je izjavio da su „opasni“ pokušaji da se odustane od Rezolucije 1244 UN o Kosovu, srpski ministar nije ni spominjao rezoluciju koja je osnovni pravni temelj očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Isti slučaj je bio i u decembru prošle godine prilikom posete Lavrova Beogradu, kada ni Aleksandar Vučić nije mogao da prevali preko jezika ta magična četiri broja 1244. Očigledno je da pokušaji da se Rusi „nagovore“ i zažmure na ulazak lažne države Kosovo u UN, nisu urodili plodom, na Vučićevu veliku žalost. Jer upravo mu ta činjenica izuzetno komplikuje situaciju i strateški važno očuvanje vlasti.

U Moskvi je ministar spoljnih poslova Selaković umesto o Rezoluciji 1244 pričao srceparajuće priče o pritiscima „zlog“ Zapada na Srbiju, izostavljajući da pojasni kako Zapad zapravo samo traži da Srbija ispunjava obaveze koje je sama preuzela i na koje je pristala. Ako govorimo o Vašingtonskom sporazumu to je između ostalog diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja energentima. Gotovo u isto vreme dok se ministar Selaković u Moskvi žalio na pritiske sa Zapada, predsednik Srbije je boravio i poseti Bahreinu kako bi dogovorio snabdevanje gasom u skladu sa odredbama Vašingtonskog dogovora o diverzifikaciji, odnosno u cilju smanjenja zavisnosti od ruskog gasa.

Ako je Rusija sankcije Zapada preokrenula u svoju korist, možete da zamislite onda koliko je zabrinuta za to da li će joj Srbija uvesti sankcije ili ne. Odavno je prošlo vreme kada je Rusija bila zahvalna što i najmanja pudlica nije na nju zalajala

Ipak bez obzira na krajnju neiskrenost srpske politike, veći problem je nerazumevanje međunarodnih okolnosti. Naime, Rusija je pre više godina sasavim svesno prihvatila činjenicu da će biti dugoročno suočena sa sankcijama Zapada i sopstvene strateške ciljeve je postavila na tim osnovama. Rusija već duže vreme radi na ponovnoj industrijalizaciji, povećanju sopstvenih proizvodnih kapaciteta i razvoju domaće privrede, u čemu je postigla značajne rezultate. Iz tog razloga, ruska privreda se brzo razvija upravo zahvaljujući sankcijama Zapada. Ako je Rusija sankcije Zapada preokrenula u svoju korist, možete da zamislite onda koliko je zabrinuta za to da li će joj Srbija uvesti sankcije ili ne. Odavno je prošlo vreme kada je Rusija bila zahvalna što i najmanja pudlica nije na nju zalajala. Da to srpski ministar može da razume, verovatno bi ga bilo sramota da u Moskvi sav važan ponavlja, kako Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Rusija je okrenula novi list u međunarodnim odnosima, ali Vučićev savetnik za Rusiju je bio zauzet pijačnim poslovima, pa nije stigao da o tome obavesti koga je trebalo.

Mogle su takve vesti da se provere i u Jerevanu i u Minsku, ali izgleda da je bilo preče da se misli o tome kako što pre da se ispune obaveze iz Vašingtonskog dogovora.

Zbog toga sledeći put kada „državnički“ negde krenemo sa idejom da pričamo sa budalama, bilo bi bolje da se pre toga dugo gledamo u ogledalo. 

(direktor Centra za geostrateške studije)

Uputnice:

http://www.politika.rs/scc/clanak/469093/Putin-Zasto-mislite-da-smo-mi-budale

https://srbin.info/politika/lavrov-upozorio-selakovica-opasni-pokusaji-odustajanja-od-rezolucije-1244/

https://www.sns.org.rs/novosti/vesti/selakovic-sa-lavrovom-u-moskvi

https://beta.rs/vesti/politika-demostat/144551-bahrein-nudi-jeftiniji-gas-i-omogucava-diversifikaciju-snabdevanja

https://www.glasamerike.net/a/lavrov-u-beogradu/5700085.html

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/rezolucija-1244-nocna-mora-aleksandra-vucica.html

https://www.danas.rs/politika/trifkovic-resavanje-kim-da-se-vrati-u-ruke-un/