Plašenje mečke ultimatumom

Iako je rok za bečki ultimatum zvanično ispostavljen Srbiji 23. jula 1914, u šest časova po podne (mada su neki izvori tvrdili da je taj telegram Nikoli Pašiću uručen u 14.30, u Nišu, a drugi da se to desilo tek u 11 uveče istoga dana), isticao 25. jula u 17 sati – već u 11 uveče, 23. jula, iz Zemuna je na Beograd ispaljena prva topovska granata.

Oficijelno, dakle, pošto Pašić nije bio u Beogradu, ultimatum je primio njegov zamenik Lazar Paču i odmah o tome telegrafski upoznao sve veleposlanike Srbije po svetu, rečima koje se pamte: „Srpska vlada još nije donela nikakvu odluku, pošto se svi ministri ne nalaze u Beogradu, ali još sada vam mogu reći da su ti zahtevi takvi da ih ni jedna srpska vlada ne bi mogla primiti u potpunosti."

Tu situaciju, „julsku krizu“, i furtutmu u onodanjoj „međunarodnoj zajednici“ najplastičnije je ocrtala politička karikatura pod naslovom „Der Stänker“ („Smutljivac”), objavljena, 8. avgusta 1914, u nemačkom satiričnom časopisu „Kladderadatsch“, koja prikazuje predstavnike evropskih država kako sede za stolom. U prvom kadru, centralne sile s gađenjem drže začepljen nos dok se mala Srbija pridružuje stolu, a Rusija joj se raduje. Na drugoj slici, Srbija, šokirajući prisutne,  bode Austro-Ugarsku, kojoj Nemačka odmah nudi podršku; u narednom kadru AU traži satisfakciju od Srbije, dok opuštena Njemačka, sa rukama u džepovima, ne primećuje da se Rusija i Francuska nešto domunđavaju u pozadini. Na sledećoj slici, AU grubo vuče Srbiju, dok uznemirena Nemačka gleda u ljutu Rusiju i hoće da sklapa sporazum sa Osmanskim carstvom, a Francuska pokušava da razgovara sa Britanijom. U poslednjem kadru, izbija opšta tuča u kojoj se Nemačka i Francuska odmah sukobljavaju, Britanija to uplašeno posmatra, dok zdesna još jedan ratnik preti da se pridruži iz mraka, a to je, verovatno, Japan ili Bugarska.

Vrhovnikova Tajnica pripretila nam je, 109 godina kasnije, da - ako slučajno ne podržimo Vrhovnika za ono što on glede predloga / inicijative /plana / platforme / koncepta / ultimatuma „Kvinte“ odluči bilo šta da odluči – da će nam EU uvesti vize, pa nećemo moći u šoping do Budimpešte i Beča! „Hor bečkih dečaka“ iz srpskih udruženja, privrednih komora i centara unutrašnje finansijske moći najavio je povlačenje stranih (naročito nemačkih) investitora i investicija. A bivši ratni huškač, danas bljuvač mira po svaku cenu i šef skupštinskog odbora za KiM, raportirao je da smo stavljeni uza zid pred streljački stroj ako se ne okrenemo, pazi sad, „evroatlantskom putu“!?

Juče počelo, danas se nastavlja. Hvala na družbi. pic.twitter.com/TOOjcGyr45

— Mali Od Palube (@PalubeMali) January 22, 2023

Vrhovnikova Tajnica pripretila nam je, 109 godina kasnije, da - ako slučajno ne podržimo Vrhovnika za ono što on glede predloga / inicijative /plana / platforme / koncepta / ultimatuma „Kvinte“ odluči bilo šta da odluči – da će nam EU uvesti vize, pa nećemo moći u šoping do Budimpešte i Beča!

Za nijansu suptilniji bili su nam transmiteri EU i NATO poruka, naši ljudi iz velikog finansijskog sveta, poput jednog kolumniste portala ovdašnje javne kuće medijske koji pita „može li Srbija da preživi ekonomski ultimatum EU“. On projektuje da bi se, u slučaju srpskog „ne“, pretnje kretale od obustave pregovora sa EU, ukidanja fondova podrške EU koje Srbija dobija kao kandidat za članstvo, ponovnog uvođenja viza, obeshrabrenja investitora iz EU, do potencijalnih dodatnih finansijskih sankcija (npr. zabrane pristupa kratkoročnim komercijalnim kreditima), zabrane dugoročnih kredita evropskih banaka, EBRD-a i, eventualno, Svetske banke i MMF-a, a u krajnjem slučaju, i pravog embarga, pa čak i zaplene imovine... ali, i – „ne bi se moglo isključiti i da NATO, makar formalno, okupira Srbiju“!?

Konačno, u skupštinskom monologu na slobodnu temu, na dan Prepodobnog Jevtimija Velikog, hrabro je, uprkos zakletvi na diplomatski „četam haus“ koji je iznad Ustava Republike Srbije, ako ne sam sadržaj „nemačko-francuskog-Kvinta-EU predloga“, Vrhovnik srpski lično bar obelodanio šta piše u svetojovanjskom ultimatumu Srbiji ukoliko ne prihvati ono što piše u „onome što ne sme da se obelodani“.

Dakle: „Da li ti razumeš, Aleksandre“ – pitali su Vrhovnika „predstavnici pet najmoćnijih država sveta“ (po jedan Amer, Nemac, Francuz, Italijan i Slovak, prim. C.M) – „mi smo odlučni da rešimo sve probleme, jer ne želimo da dozvolimo eskalaciju sukoba na Balkanu“. Pa, dalje: „U trećoj rečenici su mi rekli: Poštovani predsedniče, ukoliko se ne prihvati implementacija ove inicijative, bićete suočeni sa zaustavljanjem pristupnih pregovora sa EU, prekidom dolaska daljih investicija, ali i povlačenjem svih investicija i drugim sveobuhvatnim merama koje će pokazati kako će proći svi koji nisu u saglasju sa EU!“

Inače, ako nam je za utehu, Vrhovnik ne misli da bi nas neko bombardovao, ako odbijemo ultimatum (to je, po njemu, sinonim za „prihvatanje realnosti“), ali bismo, izvesno je, postali – „evropska parija“. 

Vrhovnik ne misli da bi nas neko bombardovao, ako odbijemo ultimatum, ali bismo, izvesno je, postali – „evropska parija“. Za slabije upućene, „parija“ je indijska kasta, pleme koje Indusi preziru kao nečisto, ljudi koji se rađaju kao robovi i ponajviše služe kao robovi baš kod tamošnjih Evropljana

Za slabije upućene, „parija“ je indijska kasta, pleme koje Indusi preziru kao nečisto, pleme prastanovnika Indije koje su sanskrtska plemena pobedila prezrela, ljudi koji se rađaju kao robovi i ponajviše služe kao robovi baš kod tamošnjih Evropljana.  

No, vratimo se na ultimatum od 23. jula 1914. kojim je, nakon Sarajevskog atentata, Austro-Ugarska od Srbije zahtevala sledeće:

„Da uguši svaku publikaciju koja draži na mržnju i na preziranje austro-ugarske monarhije i čija je opšta tendencija upravljena protiv integriteta monarhije;

da odmah rasturi društvo „Narodna odbrana” čija se sva propagandska sredstva imaju konfiskovati i da isto tako postupi protiv svih ostalih društava i udruženja u Srbiji, koja se bave propagandom protiv Austro-Ugarske; kraljevsko-srpska vlada postaraće se, da ta rasturena društva ne produže svoju delatnost pod drugim imenom ili u drugoj formi;

da bez odlaganja odstrani iz javne nastave u Srbiji, kako u pogledu službenika tako i u pogledu nastavnih sredstava, sve što služi ili što bi moglo poslužiti tome da se podržava propaganda protiv Austro-Ugarske.

da otkloni iz vojske i iz državne službe uopšte sve oficire i činovnike koji su krivi za propagandu protiv Austro-Ugarske. Cesarska i kraljevska vlada zadržava pravo da njihova imena saopšti kraljevskoj vladi uz predaju materijala koji ih tereti;

da pristane, da u Srbiji organi c. i kr. vlade učestvuju pri ugušivanju prevratničkih pokreta, uperenih protiv teritorijalnog integriteta monarhije;

da povede istragu protiv onih saučesnika u zaveri od 15. juna, koji se nalaze na srpskoj teritoriji;

u istrazi koja se na to bude odnosila učestvovaće organi koje će c. i kr. vlada za to delegirati;

da bez ikakvog odlaganja uhapsi majora Voju Tankosića i izvesnog Milana Ciganovića, srpskog državnog činovnika, koji su rezultatom istrage kompromitovani;

da uspešnim merama spreči učestvovanje srpskih vlasti u krijumčarenju oružja i eksploziva preko granice;

da one organe pograničnih vlasti u Šapcu i Loznici, koji su izvršiocima zločina u Sarajevu pomogli da pređu preko granice, otpusti iz službe i strogo kazni;

da c. i kr. vladi da izjašnjenja o neoprostivim izjavama visokih srpskih činovnika u Srbiji i u inostranstvu, koji bez obzira na svoje zvanične položaje nisu prezali da posle atentata od 15. juna u intervjuima govore na neprijateljski način protiv Austro-Ugarske;

da bez odlaganja izvesti c. i kr. vladu o izvršenju mera, u prošlim tačkama obuhvaćenim.“

I, kako je, doskorašnji rekorder po broju mandata na čelu srpskih vlada Baja Pašić, kome danas Vrhovnikova Tajnica (treći put premijerka!) opasno duva za vratom, reagovao na AU ultimatum (autor je mađarski baron hrvatskog porekla Aleksandar Musulin, prim. C.M), a najposle i objavu rata?

Ilustracija: austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predaje ultimatum Lazi Pačuu, zastupniku ministra spoljnih poslova Srbije

Pašić je rekao da mu se čini da je depeša, i po formi i po sadržaju, jedna mistifikacija i da je on, zbog toga, naredio da se utvrdi odakle je i kako je, da li preko Temišvara, Černovica, preko Bukurešta ili otkuda već, telegram stigao. Potom je, navodno, kazao da je bila greška što je telegram objavljen u novinama („Politika“) i tako unesen nemir u narod, a zatim (odgovarajući na pitanje novinara šta vlada namerava da učini u pogledu Beograda) bio jasan: „Ako uistinu dođe do rata, Beograd će jedno vreme naoko biti branjen, a onda predat“.

Vasa Kazimirović, u knjizi „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, piše da je Pašić posetio i nemačkog poslanika Grizingera i, pokazavši mu primljeni telegram, zatražio objašnjenje. Ovaj je odgovorio da njemu ništa nije poznato o AU objavi rata Srbiji, naglašavajući da bio on, da je rat objavljen, to svakako morao znati.

Veleposlanik AU baron Gizl (inače, srpski zet) je, u svom izveštaju ministru Bertholdu, tvrdio prethodno da se u Srbiji „ozbiljne reči izgovorene sa našeg meritornog mesta (ultimatum) smatraju za blef“, što se, navodno, videlo i po tome da „nikakve mere nisu preduzete za stavljanje vojske u pripravno stanje, da se čak otpuštaju rezervisti i da ništa nije učinjeno za mobilizaciju drugog poziva“.

Pre sednice ministarskog saveta 24. jula, Pašić je svratio kod ruskog poslanika Štrandtmana, koji će izvestiti Petrograd da je „Pašićeva reakcija bila da niti je mogućno da se prihvati AU ultimatum niti, pak, da se odbije, i da bi se stoga moralo nastojati da se dobije u vremenu“, kao i da će zamoliti italijanskog kralja da posreduje između Srbije i AU.

Ali, Pašić je tada poručio i da „ako je rat neizbežan – mi ćemo se boriti“.

Sednica vlade je trajala skoro ceo dan, do 18.40, ali konačna odluka (sem da se vlada preseli u Niš) nije doneta.

Jednovremeno, vlada je poslala molbe i note velikim državama tražeći od njih da zaštite nezavisnost Srbije, a prestolonaslednik Aleksandar je uputio telegram ruskom caru moleći za zaštitu, uz naglasak da je „Srbija spremna da primi sve AU zahteve koji ne groze položaju nezavisnosti države, a isto tako i sve one koje Vaše Veličanstvo savetuje da primimo“.

Odgovor srpske vlade Pašić je lično uručio poslaniku fon Gizlu, u subotu 25. jula 1914, nešto pre šest uveče, pošto se prethodno ulicama Kralja Milana i Studeničkom, odvezao kolima u AU poslanstvo. Susret je trajao dva minuta. Srbija je prihvatila gotovo sve uslove ultimatuma osim zahteva da se austro-ugarskoj policiji dozvoli delovanje u Srbiji. Pošto odgovor na ultimatum nije bio „vorbehalhlos“ („bez ikakvih ograda“), baron Gizl ga nije prihvatio, uz obrazloženje da odgovor srpske vlade ne zadovoljava i da to označava prekid diplomatskih odnosa Srbije i AU.

Srpskim odgovorom je, ali samo relativno, bio zadovoljan i nemački car Vilhelm („to je kapitulacija najponiznije vrste; nema razloga za mobilizaciju“), ali „pošto se orijentalcima, otuda lažljivcima, neiskrenima i majstorima u odugovlačenju“ (tj. Srbima) i „komadu papira“ ne može potpuno verovati – on je preporučio: „douce violence“ („slatka sila“). To bi značilo da Austrija zatraži (privremenu) garanciju - okupaciju Beograda, dok se uslovi iz AU ultimatuma ne  ispune i sprovedu. On je AU nazvao „slabom” jer nije dovoljno agresivna na Balkanu, ali je smatrao da do „promene moći mora da dođe, a Austrija mora da postane preovlađujuća na Balkanu u odnosu na male države, a na račun Rusije.”

Nikola Pašić je, mnogo godina kasnije, o ultimatumu govorio ovako: „Naš odgovor na ultimatum austrijski išao je mnogo dalje od onoga što je dopuštala narodna čast jedne nezavisne zemlje koja, šta više, nije imala ni za šta sebe da prekori

Neposredno pre srpskog odgovora na ultimatum, Rusija je odlučila da će intervenisati u svakom austrougarsko-srpskom ratu. Ruska vlada je zauzela stav da bi prihvatanje ultimatuma (Beogradu je preporučeno da prihvati one delove koji nisu značili poniženje) značilo da Srbija postaje AU protektorat, i s obzirom da je šest godina ranije otćutala aneksiju BiH, što je ohrabrilo ekspanziju AU i Nemačke, krenula je u delimičnu mobilizaciju (maskirovka).

Prvi lord tadašnjeg britanskog admiraliteta Vinston Čerčil je napisao da „Evropa drhti na ivici opšteg rata“ i da je „austrijski ultimatum Srbiji najdrskiji dokument te vrste ikada smišljen”, ali je i dalje verovao da će Britanija ostati neutralna u nadolazećem ratu.

Pitanje svih pitanja jeste: „Je li bilo Kneževe večere?“ Da li je uistinu bilo ultimatuma o Jovanjdanu 2023?

Telegram austrougarske objave rata Srbiji

Ali, AU je već pre toga bila odlučila, a 28. jula u 11 sati pre podne i objavila rat Srbiji!

Nikola Pašić je, mnogo godina kasnije, o ultimatumu govorio ovako: „Naš odgovor na ultimatum austrijski išao je mnogo dalje od onoga što je dopuštala narodna čast jedne nezavisne zemlje koja, šta više, nije imala ni za šta sebe da prekori. Za vreme onih 48 časova koji nam je rok Austrija ostavila u svom ultimatumu, mi smo do najsitnijih pojedinosti ispitivali pojedine stavove ultimatuma i merili težinu svake reči u našem dogovoru. U to vreme postupci onih u Beču bili su nas uverili da, i kad bismo usvojili ultimatum i bez najmanje rezerve, rat se ne bi izbegao.“

Pitanje svih pitanja jeste: „Je li bilo Kneževe večere?“ Da li je uistinu bilo ultimatuma o Jovanjdanu 2023? Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, na primer, tvrdi da nije bilo nikakvih ultimatuma, već su zapadni predstavnici „došli u dobroj veri da pokrenu stvari i ponude Srbiji i Kosovu put napred“....

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)