Они који су руководили земљом после 5. октобра нису имали појма, Вучићу треба дати шансу (II)

У другом делу интервјуа са Борисавом Јовићем разговарамо о 5. октобру, власти Војислава Коштунице, бриселском споразуму, Александру Вучићу, као и о односу Србије према ЕУ и Русији.

Нова српска политичка мисао: Како сте доживели 5. октобар 2000?

Борисав Јовић: По мом мишљењу, то је била логична последица свега што је претходило. Милошевић је доживео потпуни крах захваљујући својој унутрашњој политици. Потпуно је изгубио углед, дозволио је криминализацију своје породице и околине са којом је највише сарађивао. Дозволио је себи апсолутну власт и мењање кога хоће и како хоће. Изгубио је углед нарочито чињеницом да је његова жена практично радила и у СПС и у власти шта год је хтела.

Они који су руководили земљом од 5. октобра нису имали појма шта реде. Можда су они имали добру намеру, али мислим да нису имали појма ни о чему и да су потпуно упропастили земљу. 

Са друге стране, народ је био до краја исцрпљен. Обичан човек је размишљао: Ми морамо да подржимо њега док се не заврше ратови и све. Када се то завршило, морамо да га променимо. Трпели смо. Не можемо да трпимо хиљаду година.

Паралелно са тим била је и страховита улога страних обавештајних служби. Наша опозиција је била нула, али су их стране обавештајне службе организовале. Оне су им плаћале кампању, давале новац за организацију, диктирале шта да се ради.

Да ли сте очекивали да ће Милошевић тако пасти?

- Ја сам очекивао његов пад. Не може вечито да влада. Било ми је сасвим јасно да су таквом владању избројани дани.

Како гледате на пут којим Србија од 5. октобра иде?

- То је пут који је апсолутно несагледан до краја. Они који су руководили земљом од 5. октобра нису имали појма шта раде. Можда су они имали добру намеру, али мислим да нису имали појма ни о чему и да су потпуно упропастили земљу.

Многи сматрају да су последњи избори били дефинитивна казна за људе који су водили 5. октобар. Шта ви мислите?

-  Ти људи данас су апсолутно на нули, потпуно поражени. Дато им је 10 година да униште земљу и да стално причају како је неко други то урадио.

Како гледате на лик и дело Војислава Коштунице пошто је поразом отишао са политичке сцене?

- Коштуница је за мене позитиван лик у две ствари. Прво, он је одиграо врло озбиљу улогу после 5. октобра. То што је одиграо улогу да сруши Милошевића, мени је свеједно ко га је срушио. Игром случаја, изабран је Коштуница.

Та екипа која је срушила Милошевића имала је два схватања: Једно да се мора организовати и поштовати правна држава, а друго је било да треба елиминисати све који су радили за Милошевића или са њим. Мислим да је Коштуница одиграо добру улогу јер би у супротном настао потпуни хаос из ког не бисмо могли да изађемо.

Како гледате на наслеђе његове политике?

- Што се тиче његове политике, он је у много чему био доследан, али је питање да ли је то било могуће остварити. Али је питање да ли су неке ствари биле могуће?! За неке ствари које се нису могле реализовати, као што је разлаз са Црном Гором, Коштуница не може бити крив.

Какав је Ваш став о Бриселском споразуму и политици актуелне - долазеће владе када је о Косову реч?

- Према мом мишљењу, морало је да се нађе неко решење које одговара фактичкој ситуацији. Мала је могућност да Србија учини толико да врати стање које је некада било. То није могуће из много разлога. Било је неопходно да се нешто уради и нађе компромис са Албанцима како би се постигао нормалан живот.

Моје је мишљење да је требало другачије радити. Али, није лоше било уколико је исход трајна стабилност на овом простору и обезбеђивање права српског народа. Међутим, има много питања која би требало решити, а за која не видим да ће бити решена на овај начин како је српска страна кренула.

Та екипа која је срушила Милошевића имала је два схватања: једно да се мора организовати и поштовати правна држава, а друго је било да треба елиминисати све који су радили за Милошевића или са њим. Мислим да је Коштуница одиграо добру улогу јер би у супротном настао потпуни хаос из ког не би могли да изађемо. 

А какав је то начин?

- Они су смислили да унутар шиптарске државе постоји још једна српска држава на неки начин. Да ли је то неки компромис који значи признање ситуације, или је то нада да ће Срби у тој форми бити заштићени и признати, не знам. Моје мишљење је било да је требало направити историјски компромис око Косова који би имао неколико тачака, и то сам послао и Дачићу и Николићу када се све захуктавало око преговора о Косову, пре Бриселског споразума. Али, никада нисам добио никакав одговор.

А како тумачите план ове власти око Косова?

- Поставили су неки план, али је он према мом мишљењу слаб. Њихов план тражи да се призна да Срби постоје на Косову, а то није спорно.

Какав исход очекујете на крају драме о Косову?

- Исход је "миц, по миц", они постају држава коју ми не признајемо до тренутка када би требало да уђемо у ЕУ, и онда ће да нас притисну. Проблем је у томе што немамо визију шта желимо на крају.

Многи су у јавности казали да Александар Вучић има визију и план за будућност. Како Ви гледате на њега?

-  Не могу на то да одговорим. Нисам ја пророк. Ја могу да дам савет шта би требало радити, а да причам да је неко више или мање интелигентан – не могу. То је народ казао и нека трпи или нека чека. Они су и за Милошевића казали да је нешто урадио, а да нешто није.

Ово што је Вучић покушао да ради треба поздравити уколико буде дало ефеката. Ја поздрављам његове напоре за сузбијање криминала и корупције. Да ли је то све основано, показаће се на суду. То што Вучић има одређене идеје за прибављање страног капитала преко веза – па, ми смо сиротиња и све што добијемо јефтино је добро. Данас су сви исти, једино је разлика у камати и року отплате. Ми другог излаза немамо него да молимо да неко дође. Ако тај неко дође и улаже своје паре, на свој ризик, онда ми ту можемо само да добијемо, а не да изгубимо. А колико ми дајемо, е, то је друго питање.

Ја сам против тога да се свему супротстављамо. Морамо их пустити да нешто раде, па нека се онда види.

Да ли видите неку сличност или разлику у путу успона Слободана Милошевића и Александра Вучића?

- Не познајем Вучића довољно да бих могао да упоређујем. Једино што ме брине јесте да ли има довољно јаку екипу да створи програм, план и визију и да је спроведе. Оно што Вучић говори је добра жеља и правац који не би морао да буде споран. Свака визија, било какава да је, ако води напред, требало би да буде подржана. Само је проблем да ли има довољно снаге. Међутим, не видим екипу око њега, то је проблем. А ја не познајем те људе око њега.

Шта је Србији данас потребно?

- Србији је данас врло важно да реши неколико фундаменталних ствари. Прво, потребно нам је вођство које није корумпирано и не ради за свој интерес, већ за народ. Није лако то у Србији створити јер су сви, на неки начин, грамзиви. Ако је Вучићева екипа добра, онда поздрављам.

Србија би требало да има неку визију и конкретне планове и циљеве око којих ће се окупити и које ће то вођство да гура напред. Вучић каже да ће сарађивати са свима и то је добра ствар.

Ако неко мисли да ми можемо своју политику некоме да наметнемо, вара се. Ми се морамо приклонити, али на неки достојанствен начин.

Треће питање, које је можда најважније, то вођство, ако би било поштено, требало би да има јаку подршку народа и његову спремност да поднесе жртве да би се ти програми спровели.

Политика око Косова: Исход је – миц, по миц, они постају држава коју ми не признајемо до треунтка када би требало да уђемо у ЕУ, и онда ће да нас притисну. Проблем је у томе што немамо визију шта желимо на крају. 

Да ли мислите да је народ, после свега, спреман на жртву?

- Можда смо сада дошли до поштеног вођства, можда смо дефинисали неке циљеве и дошли смо до великог јединства народа у изборном поступку. Али, ово последње – спремност народа да поднесе жртве – то остаје да тек видимо. Ако народ букне и скочи против резова који морају да следе, онда све оде у пропаст.

Ако ових неколико ствари успемо да остваримо, све ће доћи, па и новац.

Као економиста по струци, како оцењујете економске прилике у земљи?

- Србији је потребан минимум поштења, визије, плана и јединства. Ми немамо могућности да се разбацујемо. Ако успемо да одржимо овај ниво стандарда неколико година, док мало не консолидујемо финансије, ми ћемо се провући. То што Вучић каже „Причекајте крај године, па да видимо“ – од тога нема ништа! Боље би било да каже „Причекајте крај мог мандата“, јер без четири године реформи и трпљења нама нема спаса.

Дакле, Вучића ћемо да ценимо по ономе шта се деси. Како другачије?! Ја бих био најсрећнији да се све ово што прича оствари, али хајде да видимо.

Наш циљ у овом тренутку је ЕУ...

- Није. То није циљ, него метод. Циљ који влада поставља је напредак Србије и побољшање живота. ЕУ је један од начина за то. Веза са другим државама света је исто начин за то. Главно је да ли ће Србија постати просперитетна земља. Сматра се да ће Србија удружена у ЕУ имати веће тржиште, бољу сарадњу, веће фондове...

А уколико зарад тога Србија буде морала да се одрекне споразума о бесцаринском извозу у Русију?

- Па, то мора да се израчуна, шта добијамо, а шта губимо. Има још десет година до тога. Нити знамо шта ће бити са ЕУ, нити шта ће бити са тим споразумом са Русима, нити знамо да ће у ЕУ бити веће предности од овога што сада имамо са Русима. Ја бих то пажљиво пратио и водио рачуна да не уђемо у минус.

Али, сад смо видели да се на примеру Украјине Србији не дозвољава да одржи неопредељену позицију?!

- То је више политичка ствар, а економски рачуни постоје и јаснији су. Ми у овом тренутку знамо само да нам је повољно то што имамо руско тржиште. Ми не знамо да ли ће кроз 10 година то бити другачије у односу на ЕУ. У овом тренутку Русија нам је корисна, то је сасвим јасна ствар. Да ли ћемо са ЕУ добити нешто више, то не могу да кажем.

Ако и актуелни премијер, и будући премијер, и председник државе кажу да је ЕУ циљ, а кажу – како Ви оцењујете тај циљ?

- То морате њих да питате. Сматрам да свака паметна влада сваке године мора да гледа биланс и шта би могло да се деси и да на темељу тога балансира свој став. Када дође датум уласка у ЕУ, Србију не може нико да присили. Када тај дан дође, срачунаће се шта губимо, а шта добијамо. Ако видимо да више губимо, онда можемо да одложимо улазак.

Код нас је хаос и морамо да спроведемо реформе зарад нас самих. Овде људи узму робу, па неће да је плате!

Ово што је Вучић покушао да ради треба поздравити, уколико буде дало ефеката. Ја поздрављам његове напоре за сузбијање криминала и корупције. Да ли је то све основано, показаће се на суду. 

Да ли нам треба ЕУ да бисмо увели да се роба мора плаћати, а закони поштовати?

- Па очито нам треба. Педесет година нисмо били у стању сами то да урадимо. Погледајте моје књиге и излагања на Централном комитету где сам подносио реферате у којима сам стално говорио да не може да функционише држава у којој можеш да купиш робу, али не и да платиш, у којој имаш пресуду, а не можеш да је спроведеш.

Дакле, ако улазимо у неко друштво, морамо да узмемо и њихова правила, али и сами да видимо шта нам одговара и да то уподобимо себи. Ако нам не одговара – онда можемо да одгодимо улазак.

Али, на примеру Украјине, која је хтела да одгоди даље везивање за ЕУ, видели смо шта се десило: Одмах се појавила, боље рећи – пронађена је, нека опозиција која је срушила власт. Није немогуће да тако и код нас пронађу некога ко би све учинио да дође на власт...

- Ако смо такви – онда морамо да платимо. Нас не може нико да начини ни Јапанцима, ни Немцима. Ако неко може да нас потплати да гласамо, онда смо сами криви.

Али, не доприносе ли томе сами политичари који све време јавности пласирају нереална обећања и потпирују најгоре у људима – да без реалних основа очекују да ће нешто добити, да ће бити награђени и да ће бити боље?!

- Сазревање свести у народу је потребно. Моје дугогодишње искуство је да има периода и разлога када човек каже „гласаћу те опет“, а има и када пређе меру и каже – „никад више“. Случај Винстона Черчила то јасно показује. То сам говорио и Милошевићу – чим закључиш мир, изгубићеш. Психологија народа је таква – неће никога дуго да трпи.

Србија и Црна Гора - време ће учинити своје

- Моје је мишљење да би Србија и Црна Гора боље пролазили као једна држава, али је ту проблем лични: Људи који су тамо на власти желе да имају своје порезе, свој буџет, своје приходе. Огромне су предности кад ти можеш сам да манипулишеш великим новцем.

А шта ћемо са правима Срба у Црној Гори, али и другде у региону?!

Једино што ме брине јесте да ли Вучић има довољно јаку екипу да створи програм, план и визију, и да је спроведе. Не видим екипу око њега, то је проблем. 

- То је проблем јер Црногорци овде имају права као и Срби, док Срби тамо немају иста права као и Црногорци. То је последица објективне ситуације да Црна Гора није сачињена само од Црногораца, како тамошња власт мисли. Ипак, мислим да ће то с временом да буде превазиђено.

Мислите да ће питања права Срба бити превазиђено, или да ће питање националности бити превазиђено?

- Мислим да ће бити превазиђено то да су права Срба остала релативно ограничена.

Како – да ће се Србима уважити права, или ће се њихова права потиснути као питање?!

- Време ће учинити своје и оно игра на брисање тога као значајног питања и за једне и за друге.

За историјски компромис са Албанцима - признати Косово у замену за север и гарантовање права преосталим Србима

- Ја сам за историјски компромис који ће да призна Косово. Али, под одређеним условима. Прво, север Косова мора да остане у Србији. Ако хоћеш да те признам – мораш нешто да уступиш.

Друго, за 200.000 људи који су прогнани са Косова морамо добити средства од међународне заједнице како бисмо их обезбедили сву инфраструктуру и запослење, јер се они на Косово вратити неће.

Треће, питање имовине: Према међународним стандардима, свачија имовина мора се штитити – и лична, и предузећа и државе.

Четврто, питање верских објеката и њихове имовине. Најважнијим верским објектима мора да се врати имовина и да се третирају као Хиландар, у Грчкој.

Пето, Србија не може да дозволи себи да на Косову има угља за 200 година, а да ми то не можемо да користимо. Нама тим споразумом мора да буде одређено једно територијално поље и да користимо те руде.

Али, на тај предлог никада нисам добио одговор. Ипак, ја нисам хтео да спавам, већ сам изашао са предлогом. Оно што је Тадић започео и што се наставило је муљање иза кога неће да се добије ништа.

Разговарали Милан Динић и Ђорђе Вукадиновић