Odgovor na optužbe Aleksandra Vučića

Poštovani građani Srbije,

Razlog da Vam se na ovaj način obratim jeste spominjanje mog imena od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića u svom nastupu pred javnim glasilima Republike Srbije.

Kako meni nisu dostupni mediji, izuzev nekih sajtova, ovim putem želim da odgovorim na izrečene optužbe predsednika. Jasno mi je da će tek možda hiljaditi građanin od onih koji su gledali sinoć predsednika imati prilike da pročita moje demantije, ali i to je nešto.

Želim da obavestim građane Srbije da je sinoćne javno obraćanje predsednika Republike inicirala konferencija za štampu Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije “Otadžbina” i Državotvornog pokreta Srbije u Medija-centru u Beogradu. Na konferenciji su govorli prof. dr Slobodan Samardžić, Vladimir Gvozdenović, Slaviša Ristić i ja. Naši politički stavovi su toliko uzbudili predsednika Republike da se sinoć na dramatičan način obratio građanima Srbije.

Predsednik Republike je sinoć pokušavao da opravda izbor Ramuša Haradinaja, koga je nešto ranije nazvao koljačem srpske dece, za predsednika vlade samoproglašene republike Kosovo glasovima njegove “Srpske liste”. Verujem poštovani građani da Vas nije ubedio, jer bez obzira na njegove političke kalkulacije ratni zločinac se ne može imenovati za predsednika. Predsednik Republike još kaže da je jedna od mogućnosti bila da Srbi ne glasaju ili da pak ne izlaze na separatističke izbore. Naglašava da bi Srbi neizlaskom na separatističke izbore bili izloženi pogromu Albanaca naročito južno od reke Ibar. Ovo je monstruozna konstatacija, jer se niko ne može ubijati zato što ne želi separatističke izbore. Podsećam građane Srbije da su Albanci više od dvanaest godina bojkotovali sve naše izbore koje je organizovala Republika Srbija, takvom političkom strategijom su na dobrom putu da dobiju svoju državu.

Predsednik još kaže da su Srbi glasajući za Haradinaja glasali za svoju bezbednost. Razmišljajući tako, predsednik se posvađao sa logikom. Ne može koljač srpske dece, kako sam reče, garantovati bezbednost Srbima.

Poštovani građani, predsednik u svom obraćanju sasvim proizvoljno bez ikakvog popisa svodi broj Srba na Kosovu i Metohiji na 6 do 8%, bliže 6 nego 8. Ako je verovati proteklim separatističkim izborima koji su održani na Kosovu i Metohiji na izborima je glasalo 470.000 ljudi, od toga  50.000 Srba i 420.000 Albanaca. Ako je to neki pokazatelj onda bi broj Srba bio blizu 12%. Ovom igrom brojkama očita je namera našeg predsednika da Kosovo i Metohiju prepusti Albancima time što smanjuje broj sopstvenog naroda.

Predsednik se hvali da je stepen nasilja nad Srbima za vreme njegove vladavne smanjen. To je normalno, jer je od rata prošlo skoro 20 godina. Govori da nije bilo etnički motivisanih ubistava u vremenu njegove vlasti. Kako su tada ubijeni Janićijević i Rajčić, jedan na kućnom pragu a drugi ispred dečijeg obdaništa, ispada da su ubice Srbi. Predsednik treba da kaže koji Srbi. Predsednik ne govori istinu kada kaže da je bezbednost Srba povećana. Na severu Kosova i Metohije u zadnjih pet godina zapaljeno je više od sto automobila, izvršen veliki broj oružanih napada na Srbe. Po pravilu su žrtve protivnici njegovog režima. Nema značajnijeg Srbina da nije na bilo koji način napadnut. Zapaljeno je vozilo nekadašnjem predsedniku opštine Zvečan Dragiši Miloviću, izvršen oružani napad na kuću narodnog poslanika Slaviše Ristića, zapaljeno vozilo političkog suparnika “Srpske liste” Olivera Ivanovića, itd. Meni lično je 2013. godine zapaljeno vozilo. Ja sam sadašnjem predsednku Republike, a ondašnjem prvom potpredsedniku Vlade, pred više od 500 ljudi kazao da ceo grad priča da iza paljevine mog vozila stoji lično on. Ako nije tačno, s obzirom da je na čelu četiri obaveštajne službe, neka pronađe onoga ko je to učinio. Do dana današnjeg izvršioc nije pronađen. Zanimljivo je da od strane KPS policije nije otkriven nijedan vinovnik ovih napada. Očita je sprega izvršioca i policije. Zato teror i strahovlada na severu Kosova i Metohije koju Srbi trpe poprimaju ozbiljne dimenzije.

Podsećam građane Srbije, da je posle neuspešnih lokalnih izbora u Kosvoskoj Mitrovici 2013. godine Aleksandar Vučić zatražio od NATO pakta 45 miniuta da uđe sa svojim bezbednosnim snagama i da disciplinuje nepokorne Srbe. Kako ih disciplinuje, vidi se iz navedenih primera.

Predsednik se u svom obraćanju zahvaljuje Rakiću, Radojičiću, Jeftiću za brigu o Srbima. Kako brinu pokazuje nedavno kamenovanje nezakonito smenjenog rektora prof. dr Srećka Milačića. Na snimku prezentovanom javnosti Srbije jasno se vidi da napad izvode osobe za koje se pretpostavlja da su deo Civilne zaštite opštine Kosovska Mitrovica, kojima komanduje Goran Rakić. Sam profesor je njega lično optužio za napad.

Poštovani građani Srbije, predsednik Republike najavljuje unutarsrpski dijalog o Kosovu i Metohiji koji treba da počne u oktobru mesecu. Neobično, kada on tokom pet godina svoje vladavine nije hteo da udostoji i da pročita platformu o Kosovu i Metohiji koju mu je predočavao nekadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Ovo samo pokazuje kako predsednik zamišlja dijalog. On je samo jedna šarena-laža, puki politički dekor, jer je predsednik već doneo odluku. A to je sveobuhvatni mirovni sprazum koji Srbija treba da potpiše sa svojom južnom pokrajinom. To u prevodu znači priznanje secesije dela teritorije Srbije. Tokom svog dolaska na vlast predsednik je to obećao Zapadu, i on to mora da ispuni. U protivnom slučaju on zna da oni mogu da budu jako brutalni i grubi prema onome ko obećanje ne ispuni.

Predsednik u svom obraćanju spominje mene i Slobodana Samardžića jer smo pregovarali sa Hašimom Tačijem u Beču. Jesmo, ali su ti pregovori bili na strogoj distanci i bez rukovanja. Predloženi Ahtisarijev plan od strane Zapada naš pregovarački tim je odbio. Skupština Srbije je tu našu političku odluku potvrdila  kada su i poslanici Ivica Dačić i Aleksandar Vučić glasali za nju. Međutim, samo nekoliko godina kasnije su potpisali Briselski sporazum koji mnogo manje nudi Srbima od tzv. Ahtisarijevog plana. Naš pregovarački tim su činili i uvaženi profesor pokojni Dušan Bataković, prof. dr Leon Koen, prof. dr Boris Begović i drugi. Pregovarački tim Aleksandra Vučića, sem njega i Ivice Dačića, činili su Goran Rakić -vatrogasac, Zoran Milojević - pumpačija, Stevan Vulović – trkač, itd. Srpska delagacija u Beč nije išla da trguje srpskim naconalnim interesima nego da se bori da Kosovo i Metohiju ponovo vrati u satstav Republike Srbije. Vučićeva delegacija je bila samo grupa za ispunjavanje političkih želja Brisela i Prištine.

Glasovima “Srpske liste” Hašim Tači je izbaran za predsednika samoproglašene republike Kosovo. Saglasnost za taj politički korak direktno su dobili od ondašnjeg predsednika vlade Aleksandra Vučića. Švajcarski advokat Dik Marti, podsećam građane Srbije, Hašima Tačija je optužio za trgovinu ljudskim organima Srba na Kosovu i Metohiji.

Poštovani građani Srbije, ja lično ništa nemam protiv predsednika Republike Srbije i od njega mi ništa ne treba, ali ne mogu mirno da posmatram kako predaje moju dedovinu. Rođen sam u Republici Srbiji, ceo svoj život sam proveo u Republici Srbiji i želim da umrem u Republici Srbiji.

Poštovani građani Srbije, Kosovo i Metohija nije izgubljena teritorija za Srbiju. Albanci su u velikoj političkoj krizi. Među njima postoji stalno prisutna migracija u zemlje Zapada. Ja iz mog stana u severnom delu Kosovske Mitrovice posmatram planinsku oblast zvanu Bajgora koja je deo Kopaonika. Do 1999. godine noću su brojna svetla pokazivala prisustvo velikog broja žitelja. Tokom rata srpska policija i vojska imale su brojne okršaje sa UČK teroristima na ovom prostoru. Danas nema ni svetala, ni terorista, ni naroda. Slična situacija je i u drugim delovima Kosova i Metohije. Ako nema naroda, nema ni nezavisnog Kosova, a još manje Velike Albanije. Prvi put vreme radi za Srbe. Kako u svetu, tako i na Balkanu pa i na Kosovu i Metohiji. Zbog nerešenog statusa Kosova i Metohije nema investicija, nema novih radnih mesta jer kapital ne ide u one prostore koji su pravno nesigurni.

Pod pritiskom Zapada predsednik Aleksandar Vučić žuri da faktički prizna Kosovo, omogući mu stolicu u Ujedinjenim nacijama, otvori Kosovo prema svetu i obezbedi Albancima budućnost.

Njegove obaveze prema Zapadu, građani Srbije, nisu i naše obaveze. Zato ne dozvolimo da ovaj temelj Srbije koji se zove Kosovo i Metohija bude srušen. Jer ako se on sruši, srušiće se i njegov krov, urušiće se Srbija.

(Autor je član Predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“)