Nužno je istrajati - krajnji cilj ovih protesta treba da bude smena Aleksandra Vučića

Prvog novembra 2024. godine u Novom Sadu se, nažalost, dogodila do tada neviđena i nezamisliva tragedija, koja je odnela 15 nedužnih života. Od tog dana do danas u čitavoj Srbiji održavaju se opravdani protesti, u kojima učestvuju studenti, građani, univerzitetski i srednjoškolski profesori, učitelji i nastavnici, opozicione stranke, javne ličnosti iz različitih oblasti. Ti protesti su svaki put sve masovniji i odlično organizovani.

Kao posledica ovih protesta, dana 28.01.2025. godine, nakon gotovo tri meseca, predsednik Vlade Republike Srbije podneo je ostavku.Nakon podošenja ostavke, u skladu sa odredbama člana 132 Ustava Republike Srbije, Narodna skupština na prvoj narednoj sednici treba da konstatuje ostavku predsednika Vlade, te sa danom konstatacije ostavke Vladi prestaje mandat. Kada Narodna skupština konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.

Imajući u vidu prethodno navedene ustavne odredbe, te prirodu ove vlasti, koja, sa jedne strane,po svojoj suštini predstavlja ničim ograničenu ličnu vlast jednog čoveka, koji trenutno vrši funkciju Predsednika Republike i kao takva, sa druge strane, još uvek uživa nepodeljenu podršku Zapada zbog ostvarivanja zapadnih interesa nauštrb srpskih nacionalnih interesa, stava sam da ostavka predsednika Vlade nema i ne sme da ima bilo kakav značaj za dalji tok protesta. Upravo suprotno tome, ozbiljna borba tek sada predstoji.

Naime, pošto je predsednik Vlade u ostavci, obrazlažući tu odluku, naveo da je razlog za ostavku isključivo događaj koji se desio pred jutro 28.01.2025. godine u Novom Sadu, očigledno je da ni on, ni Aleksandar Vučić kao Predsednik Republike,ne smatraju da bi mogli da snose bilo kakvu odgovornost za stvaranje sistema u kome je ovakva tragedija bila moguća. Sa druge strane, imajući u vidu da Ustavom propisana procedura u slučaju ostavke predsednika Vlade predviđa da Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade, te da sa danom konstatacije ostavke Vladi prestaje mandat, da je ostavka zaista data iz razloga objektivne, moralne odgovornosti predsednika Vlade, ta ostavka je mogla da bude konstatovana upravo na sednici Narodne skupštine, koja je bila zakazana za 29.01.2025. godine i na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda bila rasprava o poverenju Vladi. Štaviše, zakazani datum održavanja sednice i predloženi dnevni red bili su idealni za konstataciju ostavke. Međutim, uprkos tome, održavanje te sednice odloženo je bez određivanja novog datuma održavanja. Ovakvo postupanje je i više nego indikativno u pogledu daljih poteza vlasti i njene stvarne namere, posebno ako se uzme u obzir da Ustavom nije propisannikakav poseban rok u kome mora da se održi sednica Narodne skupštine na kojoj bi bila konstatovana ostavka predsednika Vlade, već je jedino propisano da rok od 30 dana za izbor nove Vlade počinje da teče od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.

Očigledno je, dakle, da ostavka predsednika Vlade predstavlja samo taktički manevar vlasti, odnosno Aleksandra Vučića lično, sa ciljem da dobije na vremenu u nadi da će protesti usahnuti sami od sebe

Očigledno je, dakle, da ostavka predsednika Vlade predstavlja samo taktički manevar vlasti, odnosno Aleksandra Vučića lično, sa ciljem da dobije na vremenu u nadi da će protesti usahnuti sami od sebe ili da će neka od opoziocionih stranaka ili studenti prihvatiti održavanje novih izbora u njegovoj organizaciji, što ne sme da se desi, niti prihvati. Ovakvo ponašanje vlasti u ovom trenutku je u potpunosti u skladu sa jednim od dva glavna cilja poretka koji je u poslednjih gotovo 13 godina instaliran u Srbiji, a to je očuvanje lične vlasti Aleksandra Vučića.

Drugi razlog ovakvog ponašanja vlasti u ovom trenutku je u potpunosti usklađen sa drugim, mnogo važnijim, ciljem instaliranog poretka, a to je potpuno ostvarivanje zapadnih interesa u Srbiji. Celokupna javnost u Srbiji mora konačno da postanepotpuno svesna činjenice da Aleksandar Vučić, uprkos svom postupanju koje je potpuno suprotno zapadnim vrednostima u domenu demokratije, slobodnih izbora i pravne države, a zbog ostvarivanja zapadnih interesa u Srbiji, još uvek ima nepodeljenu podršku zapadnih sila, pre svega SAD-a, većine država članica Evropske unije, posebno svih najznačajnijih, kao i birokratije u Briselu. Naime, 2012. godine u Srbiji je, uz svesrdnu podršku i izdašnu pomoć Zapada, a bez protivljenja Rusije, što će se, po mom mišljenju, ispostaviti kao pogrešna procena ruskog rukovodstva, na vlast dovedena koalicija stranaka predvođena Srpskom naprednom strankom kao najznačajnijom u svakom smislu i Aleksandrom Vučićem kao apsolutno dominantnom političkom figurom nove vlasti. Takva vlast, koja je u međuvremenu postala lična vlast Aleksandra Vučića, formirana je isključivo u cilju sprovođenja puzajućeg, ali nepovratnog i konačnog priznanja nezavisnosti tzv. Kosova,potpunog potiranja srpskog nacionalnog interesa i rešavanja srpskog nacionalnog pitanja njegovim tihim, postepenim, ali odlučnim, konačnim i nepovratnim porazom. Taj cilj, naravno, nije bilo moguće ostvariti preko stranaka otvoreno prozapadne orijentacije iz drugosrbijanskog registra, jer bi svaki takav pokušaj doveo do smene takvih stranaka sa vlasti i to ne nužno na redovnim izborima, nego verovatnije i pre isteka mandata. Bilo je potrebno da na vlast dođe stranka koja se predstavlja kao nacionalna i koja bi, zaogrnuta i od kritičkog pogleda javnosti zaklonjena ni manje, ni više nego srpskom trobojkom sa dvoglavim orlom, zakucala i poslednje eksere u kovčeg srpske nacionalne ideje i akcije.

Ovakvo ponašanje vlasti u ovom trenutku je u potpunosti u skladu sa jednim od dva glavna cilja poretka koji je u poslednjih gotovo 13 godina instaliran u Srbiji, a to je očuvanje lične vlasti Aleksandra Vučića

I Zapad je to uradio zaista maestralno, na čemu mu se mora odati dužno priznanje.Sledstveno tome, vlast u Srbiji, oličena u Aleksandru Vučiću,predstavlja vlast nacionalne izdaje i eksponent je zapadnih interesa u Srbiji. Ona sprovodi politiku, koja je sa stanovišta srpke istorije, tradicije, kulture i nacionalnih interesa, po svojoj suštini, po svojoj stvarnoj prirodi i ciljevima, ništava i ništavna. Da bi kod birača u Srbiji, posebno onih nacionalno opredeljenih, stvorila iluziju da je, tobože, nacionalna i suverena, deklarativno i teatralno koristi kvazinacionalni narativ i simbole, maše srpskim zastavama, govori o spoljnim neprijateljima i potrebi odbrane naroda i države, a zapravo, u potpunom saglasju sa tim istim srpskim neprijateljima, a u potpunoj suprotnosti sa stvarnim stavovima i osnovnim vrednostima ogromne većine sopstvenih glasača, visokom efikasnošću izdaje srpske nacionalne interese i potpuno obuzdava dalji razvoj srpske nacionalne ideje i kulture. Takva vlast onemogućava bilo kakvu nacionalnu akciju, kako u samoj Srbiji, tako u celom srpstvu, dok svaki pokušaj takvog pokreta seče u korenu, ili prinudom i javnom difamacijom ili korupcijom glavnih protagonista. 

Zapad se tako prilježnog predstavnika i efikasnog izvršioca svojih interesa u Srbiji neće odreći, niti ima takvu nameru. Ovu činjenicu moraju ozbiljno da uzmu u obzir svi koji su u odnosu na ovu vlast zaista opoziociono orijentisani. Ja lično smatram da je to razlog zbog koga Srbi od Zapada nemaju više šta da očekuju, te da u budućnosti u odnosima sa Zapadom treba da se vladaju spram ovog iskustva iz poslednjih 13 godina.

Zapad se tako prilježnog predstavnika i efikasnog izvršioca svojih interesa u Srbiji neće odreći, niti ima takvu nameru. Ovu činjenicu moraju ozbiljno da uzmu u obzir svi koji su u odnosu na ovu vlast zaista opoziociono orijentisani

Posledice takve politike su tragične, ali još uvek nisu terminalne, iako se ka toj tački vlast ubrzano kreće. Da bi se sprečilo nastupanje te terminalne tačke antinacionalnog delovanja ove vlasti, u ovom trenutku smena ove i ovakve vlasti predstavlja imperativ. U tom smislu, a u potpunosti ostajući pri prethodno iznetim stavovima,na ovom mestu bih posebno podvukao da oni koji stvarno zastupaju ono što profesor Milo Lompar određuje kao srpsko stanovište u ovom trenutku nisu u mogućnosti i ne mogu sebi da dozvole luksuz da se istovremeno suprostavljaju i ovakvoj vlasti i onom delu opozicije koji ima prozapadni stav. Nužnost istorijskog trenutka nalaže  da se prvo smeni ova vlast, jer je upravo ona, za razliku od otvoreno prozapadnihgrupacija, koje ipak nemaju toliko značajnu podršku u biračkom telu, šta god se o tome pripovedalo,smrtno opasna po srpsku nacionalnu ideju, iz razloga što prikriveno sprovodi politiku, koja je do srži suprostavljena srpskom nacionalnom interesu. 

Nakon što se to desi, pred Srbima je dugo i dugotrajno kretanje ka obnavljanju, osvežavanju i potpunoj legitimizaciji srpske nacionalne ideje, kako u samoj Srbiji, tako i na međunarodnom planu. To kretanje treba da se sastoji iz mnogo malih, ali sigurnih koraka. Prethodni uslov za sve ovo je doslednost u nacionalnom delovanju i odbrani i ostvarivanju srpskih nacionalnih interesa, kaoi postavljanje te doslednostimeđu najviša mesta u hijerarhiji kriterijuma za vrednovanje društvenog angažmana organizacija i pojedinaca. Pokušao bih da prafraziram Borislava Pekića, prema kome uzrok svih naših društvenih kriza predstavlja nedostatak doslednosti u našim životima.

Posledice takve politike su tragične, ali još uvek nisu terminalne, iako se ka toj tački vlast ubrzano kreće. Da bi se sprečilo nastupanje te terminalne tačke antinacionalnog delovanja ove vlasti, u ovom trenutku smena ove i ovakve vlasti predstavlja imperativ

Iz svih prethodno navedenih razloga, smatram da ni studenti, ni političke stranke, ni ostali opoziciono nastrojeni učesnici javnog života, bilo kao pojedinci, bilo kao organizacije, ne smeju da se zadovolje ni ostavkom predsednika Vlade, ni eventualnim izborima, koje bi sprovodila isključivo ova vlast, a o rekonstruisanoj Vladi da i ne govorim. Jedinstveni krajnji cilj svih ovih protesta mora da bude, zapravo, poraz i smena Aleksandra Vučića, a taj cilj može da se ostvari samo neuzmaklim i doslednim istrajavanjem na ispunjenju svih dosadašnjih zahteva studenata, a nakon toga obrazovanjem prelazne Vlade, koja bi u roku od narednih 6 meseci do godinu dana pripremila uslove za održavanje izbora, koji bi, prvi put od 2012. godine, imali pun demoratski kapacitet.

Konačno, još uvek sam sklon da verujem, a nadam se da me Srbi neće razuveritiu to,da će, uz malo truda, na takvim izborima biti iskazana većinska podrška i utvrđen demokratski legitimitet politike srpskog stanovišta.

(Autor je advokat iz Novog Sada)