.jpg)
| Politički život | |||
(Ne)odgovornost službenih lica? |
 |
 |
 |
| petak, 05. septembar 2008. | |
|
Ranko Panić je umro usled posledica policijskog prebijanja. Nije prvi koji je u našoj zemlji preminuo usled brutalnosti pripadnika organa reda. No, nadam se da je poslednji. Evropske integracije su potka „ideološkog“ opredeljenja naše aktuelne vlati. A unutar granica EU važe ne samo visoki standardi poštovanja ljudskih prava, već po pravilu postoje i efikasni mehanizmi koji to istinski omogućavaju. Rad na evroingegracijama ne odvija se samo na polju približavanja Srbije – EU, niti se iscrpljuje zakonodavnim radom i načelnom evropeizacijom naših ustanova. Taj rad mora brzo da dovede do drugačijeg – zakonitog i delotvornog – ophođenja sa građanima. I to kako pripadnika državnih organa, tako i generalno zaposlenih u javnom sektoru. Tragedija koja se desila sa Rankom Panićem nameće kao akutnu potrebu da proces funkcionalne evropeizacije srpske države započne od policije. Da li će taj proces otpočeti, i to onako kako treba tj. sa kažnjavanjem krivaca za smrt demonstranta, zavisi od vlasti. A od toga kako ona postupi zavisi odgovor na pitanje da li stvarno želi evropsku Srbiju ili o njoj samo priča a ideali su joj – makar kada se radi o načinu vladavine – orijentalni! EVROPSKI SUD Evropski sud za ljudska prava, sa sedištem u Strazburu, predstavlja sudsku instituciju Saveta Evrope. Bavi se zaštitom prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim prvima. U novembru 1998. godine Sud je postao stalna institucija. Od onog momenta kada neka država ratifikuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, njeni građani stiču mogućnost zaštite svojih sloboda i prava pred Sudom. Štaviše, države stupanjem u Savet Evrope striktno prihvataju da se povinuju presudama Evropskog suda, odnosno da sprovode ono što sud odluči. Po odluci Suda, države su dužne ne samo da nadoknade štetu oštećenim građanima, već, ako je to potrebno, i da ponove postupke pred domaćim sudovima, izmene sudsku praksu pa čak i zakonodavstvo, isprave odluku nekog državnog organa, itd. Da bi se obratila Evropskom sudu, stranka mora ili da iskoristi sve domaće „pravne lekove“ ili da dokaže da bi u njenoj zemlji primena predviđenih pravnih sredstava bila neefikasna odnosno da je faktički onemogućena da ih iskoristi. Stranka može da se direktno obrati Evropskom sudu i ako iznese dokaze u prilog toga da u njenoj državi pravna procedura traje neopravdano dugo. Naša zemlja je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim prvima, i, što je još važnije, pre nekoliko godina postala je član Saveta Evrope. Znači, s obzirom kakvo je stanje u Srbiji, kada naši građani u punoj meri uvide kakav divan evropski „pravni lek“ imaju na raspolaganju – crno se piše našem budžetu. SRPSKI IDEAL: STATUS SLUŽBENOG LICA Nedavno su neki novinarski krugovi zahtevali da pripadnici njihove profesije dobiju status službenog lica. Nešto ranije to su tražili i lekari. Možda i treba lekari i novinari da postanu službena lica. Međutim, uz prava mora da ide i odgovornost. I to istinska, garantovana odgovarajućim funkcionalnim mehanizmima, a ne samo deklarativna! Uz to, odgovornost pripadnika onih profesija koje dobiju povlašćen status – mora da bude u proporciji sa njihovim ovlašćenjima odnosno posebnim stepenom zaštite koji uživaju. Međutim, u Srbiji nije tako. Uostalom, ne bi se svi upinjali da steknu spomenuti status da kod nas on faktički ne podrazumeva mnogo veća prava nego obaveze! Čak i nominalno, nije bogzna kako povećana odgovornost službenih lica u odnosu na ona koja nemaju to „zvanje“. A u praksi, često su i zaštićena od odgovornosti. I sami znate, nije baš mnogo policajaca odgovaralo zbog povreda profesionalnih obaveza, bar ne onih koje imaju obeležja krivičnih dela. Nema sumnje, disciplinski i materijalno, policajci bivaju kažnjavani zbog grešaka i neodgovarajućeg ponašanja. Međutim, tu se radi o unutrašnjim potrebama sistema – o nastojanju da on bude delotvoran (makar sa stanovišta potreba vlasti i policijskih upravnih sturktura). S druge strane, retko se sankcioniše, pogotovo ozbiljno, nezakonito postupanje sa građanima. Da se na bavimo sada samo policijom. Građanima „ne cvetaju ruže“ ni kada imaju posla sa administracijom, sudstvom, zdravstvom, itd. Kada poreski ili neki drugi državni organi naprave grešku, birokrate od nas očekuju da idemo od šaltera do šaltera, ili od nadleštva do nadleštva, kako bi ispravili ono što su „zabrljale“. U bolnicama „nema korupcije“ a ako želimo da obavimo „posao“, a obično se radi o stvarima sa kojima se niko ne bi igrao, znamo da moramo da nađemo način da se „revanširamo“. A greške medicinskog osoblja? Koliko lekara je odgovaralo zbog smrti pacijenata? Doktori, šta god jedni o drugima pričali, međusobno se štite taman onoliko koliko i policajci. Na kraju krajeva, to je i normalno. Nenormalno je što sistem to olako dopušta. POLICIJA MLATI – SRBIJA PLATI Evropski sud za sada nije doprineo da naša država postane savesnija u vezi sa zaštitom prava sopstvenih građana. Neko dobije oštetu, država mu je isplati – i na tome se uglavnom sve završi. Faktički zbog nečijeg individualnog prestupa biva kažnjena čitava Srbija. Umesto da novac bude korišćen za izgradnju bolnica ili socijalnih stanova, podršku sportu ili borbu protiv „bele kuge“ – traće ga neodgovorna službena lica ili obični državni službenici. No, nešto je mnogo gore od toga. Svrha Evropskog suda za ljudska prava prevashodno nije da se osigura obeštećenje oštećenim strankama. Važno je da se to desi, ali još važnije je da bude što manje oštećenih građana od strane državnih institucija odnosno njihovih pripadnika, pogotovo, da bude manje istinskih žrtava. Odnosno, da bude što manje ljudi koji ne mogu u redovnom postupku u svojoj zemlji da dođu do pravde. A tako će biti tek kada policajci budu znali da će verovatno odgovarati za ono šta protivzakonito rade. I kada oni koji su uključeni u lanac komandovanja i sistem „unutrašnje kontrole“ budu svesni da će verovatno platiti za prikrivanje tuđih grešaka. Ideja tvoraca Evropskog suda pre svega je bila da se stimuliše rad na nacionalnom nivou u cilju efikasnog utvrđivanja odgovornosti onih zbog kojih građani imaju potrebu da se obrate evropskoj instituciji za zaštitu ljudskih prava. No, kod nas tog preventivnog efekta za sada još nema. Oholi policajci se usuđuju da biju i političare, pa i da ispale gumeni metak narodnom poslaniku u lice. U vreme kada je Srbija uveliko član Saveta Evrope, dešava nam se da policija ponovo usmrti demonstranta isto kao što se nekoliko puta desilo za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Zašto je tako? VLAST, PENDREK I JAVNI NADZOR U Miloševićevo vreme nevladine organizacije i slobodni mediji vrebali su svako kršenje ljudskih prava od strane administracije. Od toga nije bilo velike praktične koristi, ali je ipak išta bolje nego ništa. Sigurno se svaki policajac zamislio kada su na televiziji „Studijo B“ počeli u krupnom planu da emituju likove nasilnika u uniformi. U doba dok su DSS i NS bili u vlasti, i time učinili da vlade ne bude po ukusu mnogih od onih koji su zauzeli prostor javnog nadzora, i dalje su oči bile uprte u državnu upravu i njenu „glavu“. Uz to, ona nije bila ni nalik onoj od pre 2000. godine, odnosno onoj koju smo imali tokom Operacije „Sablja“. Otuda, iako se nije pretrgla od zavođenja reda u državnoj upravi i javnom sektoru, vlada bar nije potpirivala zloupotrebe odnosno sama iza njih stajala. Sada se situacija, makar sudeći po nedavnom mitingu, izmenila. Nova vlast sada uživa simpatije velikog dela vlasnika medija i gospodara našeg nevladinog sektora. Kao i evroatlantskih dušebrižnika. Svesna toga, verovatno se ohrabrila da pokuša da na što pogodniji način iskoristi za sebe sve poluge vlasti koje joj stoje na raspolaganju. No, da se nadamo da vlast, iako se u koaliciji nalazi i Miloševićeva partija, nije istinski inspirisana i principima na osnovu kojih je on vladao. Nadajmo se da se radilo samo o strašnoj nervozi zbog mogućnosti da dođe u pitanje, posle „mukotrpnog rada“, zadobijena vlast. Naravno, ničija nervoza nije opravdanje za smrt Ranka Panića. Ali je mnogo bolje da verujemo da se radilo o jednokratnoj i lakomislenoj opasnoj „igri“ sa policijom – koja se otrgla kontroli i postala krvava – nego da je u pitanju beskrupulozni planu da se slomi kičma opoziciji i zastraši narod. BORISE, ZA LjUDSKA PRAVA BORI SE I da sutra bolje živimo, i da postanemo deo EU, mi nećemo biti ono što podrazumevamo kada kažemo „Evropa“, ako suštinski ne promenimo sistem. Uz to, nama niko neće tolerisati ono što je iz geostrateških razloga progledano kroz prste Rumuniji i Bugarskoj. Otuda, dok se naša država i vlast „ne uljude“ nećemo postati deo EU. No, po tome kako nas vlast tretira izgleda da je i sama svesna da smo još daleko od završnice evropskih integracija, kolikogod pričala da smo na kapijama EU. Međutim, nečega izgleda nije svesna. Posle perioda „kolektivnog upravljanja“ ponovo smo u situaciji da znamo ko vlada ovom zemljom. Štagod on mislio, ono što se sada dešava ići će na „dušu“ Borisa Tadića. Nijedna vlast nije starija od suda istorije. Zato je u interesu onoga ko nije anoniman, da dokaže da na njega ne pada ljaga za ono što se desilo. Ako ne zbog nečeg drugog, za njega je dobro da zbog sebe omogući utvrđivanje odgovornosti za neadekvatnu policijsku akciju. U protivnom, ostaće utisak ne samo da je neko u vlasti igrao opasnu igru, ili da je neko u policiji hteo da se dodvori novom gospodaru, već da vrh države neposredno stoji iza onoga što se zbilo! |
Od istog autora
- Vračarski vrapci i blamaža „borbene opozicije“
- Aleksandar bez Kosova (zlo)upotrebljava slučaj novosadskog novinara i profesora Filozofskog fakulteta - Nije Gruhonjić kriv za naš nacionalni sunovrat
- Maliciozne interpretacije Jelene Guskove
- (Ne)moralni aspekt rezolucije o Srebrenici
- Čupanje nacionalne duše
- Inostrane sinekure i srpski „velikani“
- Igre bez granica: od Kaspija do Balkana
- Dan ruskog jedinstva – pouke za Srbe
- Represija neće sprečiti bunt naroda
- Brutalna diskriminacija
- Zašto je otkazana „gej parada“?
- Parada bola
- Bezbednost ili gej parada?
- Osovina dobra ili osovina zla?
- Kako braniti Kosovo i Metohiju?
Ostali članci u rubrici
- Protesti građana i dalje rade
- Rezervat Aleksandra Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
- Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave
- Rezolucija o merama koje država Srbija mora da preduzme povodom stanja na KiM
- Šta nedostaje Vučićevoj poruci da Srbija neće biti sluga ni Amerike ni Rusije - Rusija takav odnos i ne traži
- Sram nas bilo, Srbijo!
- Veleposlanica Jelena Milić i Zagreb vole se javno ili još jedan sunovrat srpske diplomatije
- Veliš - „Sve je do Boga“, pa zasedneš i ne činiš ništa!
- Sramotni muk Beograda pred golgotom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - mi nikome nećemo biti „slavni preci“
- Geopolitika reke Drine - Hoće li litijum i Rio Tinto dovršiti ono što nije uspeo NATO?
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
