Ненародно "патролирање" Александра Вучића

 Након пуне деценије владавине А. Вучића његова технологија одржавања на власти је добро позната: апсолутна контрола медија, разарање институција, клијентелизам оличен у стварању нове богаташке касте, апсолутна и беспоговорна послушност његових страначких и државних функционера и непрестано замењивање теза, елиминисане бесрамна денунцијација политичких противника прожета огољеном демагогијом. Главни део маркетиншког подухвата у његовој свакодневној изведби је садржан у обесмишљавању сваке политичке акције и еманципаторског друштвеног покрета. За њега је најважније да издржи и преживи први удар протеста и да га у следећим корацима медијском манипулацијом и сатанизацијом разводни и обесмисли. На тај начин се расипа драгоцена енергија незадовољних грађана и шаље недвосмислена порука да се ништа у овом друштву не може променити, да је свака иницијатива узалудна и да глас народа не вреди ништа. Тако се само додатно шири апатија и подстиче аполитичност и разочараност наших људи. 

Иста маркетиншка и политикантска методологија се примењује и данас када треба придобити грађане за прихватање евро-атлантског споразума о признавању независност тзв. косовске државе и њеном уласку у УН. Неопходно је спровести опсежну операцију претварања већинског става нашег народа о непризнавању косовске независности у прихватање “најбољег могућег решења“ за одвајање саставног дела наше суверене територије и то тако што ће се то прогласити за велику историјску победу која отвара невиђене до сада могућности за свеопшти напредак Србије.

Вучићеви пропагандисти и дежурни аналитичари су се подухватили овог тешког посла користећи сва могућа средства медијске и политикантске манипулације. Очигледан показни пример овакве маркетиншке и медијске обраде могао се видети одмах након протеста одржаног испред Председништва Републике, а је био посвећен пре свега давању подршке захтевима представника Срба са Косова и Метохије, и то оних представника који нису део напредњачке Српске листе чији глас не може да се чује у нашој јавности

Вучићеви пропагандисти и дежурни аналитичари су се подухватили овог тешког посла користећи сва могућа средства медијске и политикантске манипулације. Очигледан показни пример овакве маркетиншке и медијске обраде могао се видети одмах након протеста одржаног испред Председништва Републике, а је био посвећен пре свега давању подршке захтевима представника Срба са Косова и Метохије, и то оних представника који нису део напредњачке Српске листе чији глас не може да се чује у нашој јавности. Јер они су у својим захтевима тражили да се одбаци евро-атлантски споразум о признавању косовске независности и довели у питање политику А. Вучића о решавању положаја Срба на Косову и Метохији и одлучно захтевали поштовање нашег Устава и уставног положаја наше јужне Покрајине. Већ представника Народних Патрола јасно је одредио ток овог скупа, јер се изгубио главни повод и смисао окупљања а он се претворио тачно у ону врсту окупљања која је у потпуности одговарала овој власи и А. Вучићу. У првим њиховим официјелним реаговањима могло се чути да се ради о протесту екстремних десничара, десничарењу, манифестацији фашизма као и покушају дестабилизацији уставног поретка, рушења легално изабране власти и директног угрожавања живота Председника Републике.

Као по извршној команди огласили су се режимски таблоиди и само треба погледати њихове насловне странице (Блиц-Екстремисти политички сабласни и способни за злочине, Курир-Опасно-релативизација претњи смрћу Председнику може скупо да кошта Србију, Вечерње Новости-На Сретење хтели пуч и ликвидацију шефа државе, Ало-наоружани ултрадесничари покушали да изазову крвопролиће, Информер -хтели су да убијају по Београду а тврде да бране Косово) јер оне јасно показују како је одређен и профилисан њихов медијски задатак у овом још једном игроказу А. Вучића и његове камариле. Наравно да је у центру њиховог медијског и политикантског прегнућа стално понављање мантре о животној угрожености Председника републике без кога Србија не би могла да опстане, а он је у својој изјави поновио своју толико пута одиграну представу  у којој се он појављује као незаобилазни и једино могући фактор стабилности и месијанско отелотворење државног јединства. Интересантно јер напоменути да су и тзв. слободни и независни медији либерално-демократске и про-европске оријентације окренути у потпуности признавању Косовске независности у својим коментарима готово поновили основне акценте садржане у написима таблоида  и тако су се нашли на заједничком подухвату борбе против деснице и десничарења у Србији.

Намера напредњачке власти је јасна и садржана је у тежњи да се указивањем на екстремну десницу и њихов “покушај државног удара“ обесмисли и дезавуише сваки разуман, аргументован и рационално заснован отпор све јаснијој и очигледнијој намери А .Вучића да прихватањем евро-атлантског споразума створи простор за признавање косовске независности

Намера напредњачке власти је јасна и садржана је у тежњи да се указивањем на екстремну десницу и њихов “покушај државног удара“ обесмисли и дезавуише сваки разуман, аргументован и рационално заснован отпор све јаснијој и очигледнијој намери А .Вучића да прихватањем евро-атлантског споразума створи простор за признавање косовске независности а да то буде објављено тако да се то прогласи као једино могуће и реално решење јер се на тај начин Србија о коначно окреће ка Западу и убрзава своје евро-атлантске интеграције. То ће бити признање које није признање већ ће то бити опробани метод А. Вучића испробан приликом потписивања декларације у Тирани за коју је он рекао да је није писао али је потписао без обзира што она није била у складу са основним постулатима  наше спољне политике (ако она уопште и постоји као низ усвојених ставова и поступака).

У исто време А. Вучић шаље поруку својим пријатељим и савезницима у ЕУ и САД да је сада спреман да се обрачуна са екстремним десничарима, а то су оне „организације“ и активисти народних патрола и „српске деснице“ који су имали отворену подршку овог режима када су коришћени (и не само они) за обрачуна са опозицијом и свим оним људима и иницијативама које су биле на нишану власти јер су покретали најважнија и најосетљивија друштвена и политичка питања и проблеме (питања екологије, владавине права, социјалног раслојавања и рапидног осиромашивања становништва Србије, великих пљачки и раширене корупције, медијских слобода, узурпације власти А. Вучића и његових обласних господара). Сада је дошло време да они буду представници „патриотских снага“ који ће бити истурени у прве редове борбе за очување Косова и Метохије како би се затворио простор за деловање оних политичких и друштвених покрета и политичких актера који су сада препознати као истински баштеници одбране и заступање косовског завета. Очигледно је да је овај скуп искоришћен као погодна прилика да се организује још једна отужна представа и политикантска манипулација А. Вучића.

Али каква је то држава коју може да угрози неколико екстремистичких група и скуп на којем су били људи који свакако већински не припадају екстремној десници

Поставља се веома једноставно питање. Шта раде наше службе безбедности ако нису у стању да контролишу екстремистичке групе и превентивно делују у спречавању могућих сукоба и изгреда. Наравно да нису спремне јер су оне управо део безбедносних структура. За ову тврдњу има довољно озбиљних и аргументованих доказа. Овога пута су оне послужиле за слање поруке (пре свега бирачком телу СНС-а и то преко ПИНК телевизије) да је борба за одбрану Косова и Метохије у рукама ултра-десничара који су спремни да чине насиље и руше државни поредак. Али каква је то држава коју може да угрози неколико екстремистичких група и скуп на којем су били људи који свакако већински не припадају екстремној десници. А елементарна је чињеница да је у неколико последњих месеци нарастао озбиљан друштвени и политички покрет на таласу већинске воље нашег народа у одбрани Косова и Метохије и требало је зато на овакав начин зауставити његов успон и обесмислити га. Сваком добронамерном грађанину ове земље је одавно јасно да Народне патроле и остале псеудо десничарске организације и групе не могу бити део широког друштвеног покрета чији је циљ одбрана уставног положаја Косова и Метохије и суверенитета наше земље.

Начин на који је овај режим спреман да се обрачунава са политичким противницима говори у прилог тврдње да се налазимо пред изазовима отворене диктатуре напредњачког режима

Није овом приликом изостала ни оцена са састанка  државног врха и безбедносних служби о учешћу страних обавештајних служби у овом деловању екстремних десничара и у њиховом настојању да дестабилизују Србију. По свему судећи вероватно се то, односи на деловање малигног руског утицаја судећи по све раширенијој антируској пропаганди у про-режимском медијима, тај заокрет је очигледан и може се препознати и у изјавама напредњачких државних  функционера и самог Александра Вучића. Он нам је недавно поручио да „Србија без ЕУ не може напред. Увек морам да знам шта је оно што Србију гура напред и храни, доноси посао за младе и будућност. То људи у Србији треба да знају, то кажем иако то није популарно. Ова помоћ ће учинити да сиромашнији људи могу да плаћају нижу цену струје“.

Поред увреде елементарне интелигенције ова изјава је врхунац презира и омаловажавања које, не први пут, А. Вучић упућује нашим грађанима, јер по њему храни их ЕУ, као да су наши грађани обични паразити који су само добри да буду јефтина и декласирана радна снага за поход његових инвеститора и предузетничке елите пословних људи везаних за СНС. Такав је и његов однос према решавању положаја српског народа на нашем Косову и Метохији, што се могло видети, што се могло видети и по начину како је његова медијске машинерија спремно прихватила обрачун са екстремним десничарима који су колико до јуче били њихови узорни и пожељни сарадници и политички савезници. Начин на који је овај режим спреман да се обрачунава са политичким противницима говори у прилог тврдње да се налазимо пред изазовима отворене диктатуре напредњачког режима.

Сваки озбиљан скуп посвећен одбрани Косова и Метохије мора бити резултат темељне организације, јасно изражених захтева и мора бити сазван у право време јер једино тако се може зауставити очигледна намера А. Вучића да спроведе своју преузету обавезу да обезбеди признање независности тзв. косовске државе дајући Србима на Косову и Метохији невладину организацију садржану у формирању Заједнице српских општина само као покриће за катастрофално вођен процес преговора и одрицање од суверености наше државе на нашој јужној Покрајини

Вредно је пажње споменути  речи великог глумца и изузетног човека Петра Божовића о потреби  нашег јединства у односу на Косово и Метохију.“ Време је да се сви Срби окупе око чувања Косова и да покажемо  тај део свог патриотизма. Не смемо да трошимо време за изградњу сопственог лика и дела у тренутку кад је општа опасност. Зубе и очњаке једни другима можемо показати у мирнодопским условима. Ми смо као животиње које беже од шумског пожара. Сви сада морамо да закопамо ратне секире како бисмо сачували нашу Србију. Само заједно. Морамо увек да имамо као добар пример литија у Црној Гори“. Ову племениту тежњу Петра Божовића о заједништву у борби за одбрану Косова и Метохије следећи јединствени историјски  пример литија у Црној Гори није сада могуће остварити у Србији јер СПЦ поред рутинског саопштења о КИМ у коме није изостала подршка А. Вучићу није узела озбиљнијег учешћа у стварању овог неопходног јединства. И Нажалост тешко се може очекивати да је СПЦ спремна и вољна да понови изузетни подвиг Митрополије Црногорско приморске која је водила и осмишљавала литије. Индикативно је да се глас СПЦ готово и не чује у вези са веома тешким изазовима којима је изложен српски народ на Косову и Метохији.

Основна поука овог скупа је садржана у потреби да се не расипа узалуд енергија нашег народа у протестима које контролише и на свој препознатљиви начин организује А. Вучић и његова медијска машинерија. Сваки озбиљан скуп посвећен одбрани Косова и Метохије мора бити резултат темељне организације, јасно изражених захтева и мора бити сазван у право време јер једино тако се може зауставити очигледна намера А. Вучића да спроведе своју преузету обавезу да обезбеди признање независности тзв. косовске државе дајући Србима на Косову и Метохији невладину организацију садржану у формирању Заједнице српских општина само као покриће за катастрофално вођен процес преговора и одрицање од суверености наше државе на нашој јужној Покрајини.