четвртак, 02. август 2018. | |
Експерт предлаже да се регулисање косовске кризе врати под окриље Уједињених нација После обнове преговора Београда и Приштине о ”потпуној нормализацији односа” крајем јуна у Бриселу и састанка председника Србије Александра Вучића са Хашимом Тачијем, и у српској и у албанској штампи појавиле су се различите претпоставке о варијантама решења за Косово које се налазе на преговарачком столу – од поделе и размене територија до узајамног признања. Неке варијане развоја добађаја везаних за преговоре Београда и Приштине и њихове могуће последице за руску новинску агенцију EA Daily разматра експерт за Балкан Виктор Колбановски.
Москва је извукла озбиљне поуке и извела закључке везане за негативне последице руског ћутања у време потписивања Бриселског споразума. Тада, почетком 2013. године, Запад, опијен лаким пленом на Блкану, хитно је преусмерио своје грабљиве апетите у страну Украјине. Злурада клица још једног таласа евроатлантске блоковске експанзије, проклијала 19. априла 2013. године у Бриселу, уродила је плодом десет месеци касније када се десио државни удар у Кијеву и грађански рат на југоистоку Украјине. Зато данас захтеви ЕУ према Београду да потпише сепаратни споразум са самопроглашеном Приштином има пред собом за циљ реализацију наредних корака који воде ка прављењу ”антируске НАТО-Југославије” на Балкану и отварају пут за нову војно-политичку експанзију НАТО-а на постсовјетском простору. Започеће још убзраније увлачење Украјине и Грузије у орбиту алијансе, између остлог путем испорука смртоносног наоружања и обуке украјинских и грузијских војника од стране инструктора НАТО. Таква дејства у споју са распиривањем реваншистичких расположења русофобских и неонацистичких групација – следбеника Бандере и Шухевича, прете у догледној будућности ризиком од избијања пограничних провокација и конфликата. Тако сепаратни споразум Београда и Приштине и експанзија НАТО-а на Балкану која ће уследити својим последицама директно прете интересима националне безбедности Русије на границама са Украјином и Грузијом. ”На сличне агресивне кораке који предствљају директну претњу Русији реаговаћемо реципрочно. Наше колеге које играју на карту заоштравања односа, тежећи између осталог укључе, рецимо, Украјину или Грузију у ”војну орбиту” алијансе, требало би да размисле о могућим последицама такве неодговорне политике”, - кључна је порука председника Русије Владимира Путина у традиционалном излагању на саветовању амбсадора и сталних представника Русије 19. јула ове године. У случају Русије, која је извршила квалитативни скок у области војних технологија и која поседује супероружје, дати фактори не прете суверенитету земље, али ипак чине вероватнијим пограничне провокације. Са друге стране за Србију сепаратни споразум са косовским Албнцима у корист НАТО-а ће имати карактер општенационалне и државне катастрофе. Српско становништво може да очекује претврање Косова, а затим и остатка Србије у ”протекторате НАТО-а”, територијалну реализацију националистичког пројекта формирања ”Велике Албаније”, ревидирање Дејтонског споразума и унитаризацију Босне и Херцеговине. Главна последица ће бити стварање нове ”антируске НАТО-Југославије” на Балкану.
Неће бити претерано ако се каже да у тим плановима српски народ очекује крајње тешко и понижавајуће стање, још већа дискриминација од оне са којом се суочавају Срби у ”НАТО-протеткторату Црној Гори”. Овакав сценарио изазива крајње негативну реакцију Срба. Против сепаратног споразума са Приштином иступа Српска православна црква, јавне личности. Косовски проблем консолидује како српске патриоте, тако и прозападне либерале. Продубљивање раскола у друштву и даља поларизација снага у Србији већ почиње да представља реалну опасност по унутар политичку стабилност земље. Ипак уместо регулисања конфликта, у офису шефа спољнополитичке службе ЕУ Федерике Могерини води се изузетно непоштена игра. Против Србије иступају најмање четири учесника. Међу њима двоје – ЕУ и косовски сепаратисти – играју отворено, а иза њихових леђа стоје још две снажне силе: НАТО и утицајни лобисти америчког клана Клинтони-Обаме. Априори у оваквој игри без правила нема места за компромис. Сваки резултат, независно од садржаја сепаратног споразума, претвориће се у катастрофу по Србију. Као квалитетни расплет у датој ситуацији делује повратак регулисања косовског питања под окриље СБ УН. Такво решење искључује стање ”замрзнутог конфликта” и може да обезбеди дугорочно решење косовског проблема кроз преговоре заинтересованих страна на основу ставова резолуције 1244 СБ УН. У том случају српска унутарполитичка ситуација вратиће се у стбилне токове, а косовски Албанци добиће одличну могућност да укључе у преговоре представнике САД, на чијем су учешћу дуго и упорно инсистирали. (НСПМ) Видети још: |