.jpg)
| Politički život | |||
Mir, mir, Mir(a), niko nije kriv! |
 |
 |
 |
| nedelja, 06. jul 2008. | |
|
Dobrodošli u zemlju političkih čuda! Dobrodošli u Srbiju u kojoj je danas, verovali ili ne, skoro sve manje-više politički dozvoljeno! I gde više ništa nije čudno i nemoguće. Bar kada je o politici reč. A ni sramotno. Jednostavno, srušeni su svi politički tabui. A i moral je odveć mrtav. Uostalom, i kome je potreban ako samo opominje i neugodno podseća. I to baš na devedesete. Tako, politička prostitucija i ideološka preljuba i flert postaše svakodnevica srpske političke scene, sve ozbiljnije preteći da stvore svojevrsni presedan svakog budućeg političkog „opštenja“. Sve te, do sada neviđene pojave su, kako „vešto“ primećuju neki pojedinci, donekle pohvalne i očekivane. Jednostavno rečeno, one predstavljaju znak našeg nepokolebljivog i čvrstog opredeljenja za taj toliko željeni, a opet nikada dočekani evro-cilj. Na kraju krajeva, sve to što se danas podiže na pijedastal a nespretno se naziva iznuđenim „nacionalnim pomirenjem“ i neodoljivo podseća na atmosferu „crvenih amsterdamskih fenjera“, u interesu je naše muke, „naše evro-stvari“, i nadasve svekolikog državnog, pa čak i šireg regionalnog prosperiteta, slažu se oni kao jedan u stavu. I onda kada se svi ti „zacrtani nacionalni ciljevi“ imaju u vidu, nije na odmet sagnuti se i istrpeti, pristižu uveravanja sa raznih strana. Da, istrpeti čak i socijaliste, ako je to potrebno. Te divne, „novorođene“ socijaliste. Ne , nisu oni baš toliko loši kako smo uobražavali sve ovo vreme. U stvari, nikada i nisu loši. Nasuprot tome, oduvek su bili divni i privlačni, samo mi to nekako nismo primećivali. Kakva neuviđavnost sa naše strane. Zaista neoprostivo. Ako ništa drugo, bar sada sve to primećujemo i bar nam je sada mnogo toga postalo jasno. A za pravu ljubav nikada nije kasno. Eto i «prvi čovek Jagodine» je lep i privlačan. Ali stvarno! A što je najvažnije, čovek je europejac. Pravi primerak. Vidi se. Nekako odiše evropski. A bogami i zvuči. Prosto rečeno, pravi „provereni“ čovek za našu evro-stvar. Da li je možda upravo on taj toliko čekani i slavni vođ koji će Srbiju povesti putem blagostanja i berićeta, a kog opeva uvek aktuelno «Kremansko proročanstvo», opravdano se pitaju poslovično nestrpljivi građani Srbije. Sasvim je izvesno da će kroz određeno vreme, ostati malo toga što neće biti politički prihvatljivo i «normalno». I sasvim je izvesno da gotovo više ništa neće biti okarakterisano kao „politički nekorektno“, „retrogradno“ ili „nazadno. Ko će se usuditi da lepi takve i slične etikete? I ko će se drznuti da koriguje politički nekorektne, a da pri tom ne strada? Jednostavno, tako nešto više neće biti „in“ u Srbiji. Nažalost, mnogi, koji su tokom svih ovih tranzicionih godina uhljebljenje nalazili u raznoraznim „nevladinim udrugama“ za spočitavanje političke nekorektnosti i preispitivanje „neslavne srpske prošlosti“, moraće da potraže neke nove i „otmenije“ poslove. Jer će pričanija o devedesetim uskoro postati totalno zabranjena i cenzurisana. Čak i na «slobodnom i ružičastom» B92. Prosto, takve priče više «ne piju vodu». Neko će se dosetiti da je zarad «radi mira u kući» potrebno ukinuti i emitovanje „Insajdera i Brankice" i „Cecinog Peščanika“. Kome su više potrebne takve "štrčeće i neprijatne" emisije, koje šire političku netrpeljivost? Jednostavno, ništa ne sme da kvari idilu i «prirodni savez» unutar nove „crveno-žute Vlade“. Čak ni dosadni filmovi o „beretkama“, epizode o „švercu Marlbora, nafte, oružja“, o sankcijama. Da se razumemo, ništa od toga se nije ni dešavalo na ovim prostorima. Sve je to bila velika obmana, dragi naši sugrađani. Sve smo vas lagali kako bismo došli na vlast. Pri tom, nismo pitali za cenu. A ni Ivica nije. Rekli smo da nećemo sad o moralu. Jer o mrtvima sve najbolje! Zato sada kolektivno sa ushićenjem uzvikujmo! Da, svi do jednog dragi građani Srbije. Živele Devedesete, živeli Ivica, Mira i Sloba, živeo dobri sin Marko! Živelo Nacionalno pomirenje! Živela Evropa i socijalna pravda! Živela kolektivna amnezija! Živele Fotelje! (autor je urednik sajta Srpska analitika) Novi Sad, 02.07.2008. |
Ostali članci u rubrici
- Protesti građana i dalje rade
- Rezervat Aleksandra Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
- Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave
- Rezolucija o merama koje država Srbija mora da preduzme povodom stanja na KiM
- Šta nedostaje Vučićevoj poruci da Srbija neće biti sluga ni Amerike ni Rusije - Rusija takav odnos i ne traži
- Sram nas bilo, Srbijo!
- Veleposlanica Jelena Milić i Zagreb vole se javno ili još jedan sunovrat srpske diplomatije
- Veliš - „Sve je do Boga“, pa zasedneš i ne činiš ništa!
- Sramotni muk Beograda pred golgotom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - mi nikome nećemo biti „slavni preci“
- Geopolitika reke Drine - Hoće li litijum i Rio Tinto dovršiti ono što nije uspeo NATO?
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
