субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Маршићанин против Вучи(ћеви)ћа - како извући максимум у условима медијске тортуре
Политички живот

Маршићанин против Вучи(ћеви)ћа - како извући максимум у условима медијске тортуре

PDF Штампа Ел. пошта
Игор Марковић   
уторак, 23. фебруар 2016.

 Ако је неко још имао недоумицу око стања  политичко-медијске сцене у Србији под режимом Александра Вучића, онда би гледање емисије „Панорама“ на Студију Б (и репризе исте емисије дан касније на Пинку) требало да га лиши сваке дилеме.

Емисија је одржана неколико дана након усвајања споразума између Србије и „Организације НАТО за подршку и набавку (НСПО)“ у Скупштини Србије, трећег споразума Србије и НАТО у последње две године (након СОФА споразума потписаног у јаунару 2014. и ИПАП споразума потписаног у јануару 2015), који је изазвао огорчење у јавности, јер Србија са ова три споразума практично постаје неформални члан НАТО, преузимајући обавезе из оснивачких аката НАТО усвојених у Вашингтону 1949, Лондону 1951. и Паризу 1952. (СОФА) и давајући повластице особљу НАТО какве има и у земљама пуноправним чланицама (НСПО).  

Међутим, водитељка (главна и одговорна уредница Студија Б) Ивана Вучићевић и њен колега из „Информера“ Драган Ј. Вучићевић, нису се дали „преварити“, већ су као главну тему емисије наметнули билатерални споразум између Србије и САД из 2006. о привременом боравку америчких војника у Србији.

Цела емисија почиње прилогом изјаве Бориса Тадића у Вашингтону 2006, тако да би просечан гледалац помислио да се ради о неком историјском документарцу, а не о актуелној политичкој емисији.

Након прилога са младим Тадићем, слика се враћа у садашњост, а водитељка Вучићевић, по представљању гостију, брже боље са стола узима озљбиљно штиво -„Информер“ и његову „ексклузиву“ – споразум о транзитним аранжманима из 2005. (који никада није ступио на снагу) и билатерални споразум Србије и САД из 2006. који је већ десет година доступан јавности и стоји објављен и анализиран на интернет порталима.

 Потом водитељка даје реч Драгану Ј.Вучићевићу.

„Осим у „Информеру“ ниједне новине ово нису објавиле“ – у неверици је Вучићевић – „Ово нико није хтео да објави осим нас. Зашто? Шта се крије?“.

Дакле, Вучићевић је „шокиран“ што се јавност и медији у Србији више баве споразумом са НАТО који је ратификован у Скупштини пре три дана, уместо да се лепо баве споразумом који је потписан пре 10 година и који је од тада доступан јавности и много пута критикован и анализиран.

 Потом Вучићевић почиње да чита, по његовим речима, „најгори могући уговор по Србију“, а ради се о уговору о транзитним аранжманима из 2005. године, који је требало да регулише трансфер НАТО трупа кроз Србију на путу до мисије Кфора на Косову и Метохији. Бављење тим уговором је потпуно бесмислено с обзиром да он никада није ступио на снагу, нити је примењен, јер никада нису договорени технички анекси уговора, чиме је уговор практично суспендован.

Док је ДЈВ читао одредбе непримењененог споразума, на екрану су се могли видети скенирани и посебно подвучени делови споразума, које је водитељка уредно припремила пред емисију. (Узгред, како ли је само могла да зна шта ће гост да каже?) 

Затим ДЈВ прелази на споразум са САД из 2006. о привременом боравку америчких војника на територији Србије, уз сагласност српске стране, који је донет у време сарадње Србије са "Националном гардом" државе Охајо, како би се осигурало људство обе стране приликом извођења војних вежби и других активности. Ради се о уговору, који САД имају са преко 100 земаља света и који јесте споран, али свакако по важности и значају не може да се мери са три споразума са НАТО која је потписала Вучићева Влада (СОФА, ИПАП и споразум са НСПО). Споразум са САД није ратификован све до 2009. године, због противљења ДСС-а.

Парадоксално, као „најскандалозније“ тачке споразума са САД, Вучићевић набраја дипломатски имунитет, слободу кретања и ношења оружја и ослобађање плаћања пореза  америчким војницима - све оно што подразумева последњи споразум Србије са НАТО, који је Вучићевић прогласио за „најбољи могући споразум“.

Док је Вучићевић причао, на екрану Студија Б вртео се већ припремљени документ са седнице Владе Србије из 2006, са списком министара који су гласали за споразум, што само јасно показује о каквој се провидној представи радило – и ко је тој представи био главни режисер.

Након готово десетоминутног монолога Вучићевића, реч је добио и Маршићанин, наравно, не да прича о актуелном споразуму са НАТО, већ тек да одговори на Вучићевићеве оптужбе. Маршићанинов говор трајао пуних 9 секунди, док га водитељка није први пут прекинула.

То је отприлике био просечан интервал прекидања и упадања у реч Драгану Маршићанину, или од стране Вучићевића, или од водитељке Вучићевић, или од обоје истовремено. Тандем је био толико ефикасан у бахатом прекидању и надгласавању саговорника, да трећи гост, аналитичар Драгомир Анђелковић уопште није ни морао да се укључује у расправу.

Вучићевић је хистеричним тоном сипао неистине и полуистине, као „сензационална открића“, попут оног да последњи споразум са НАТО „сужава права НАТО у Србији“(!?). Једна од озбиљнијих неистина које је изнео односи се и на причу о „реципроцитету“ Србије и НАТО у уговору о НСПО, коју је дан касније поновио и Вулин. Када је реч о трошковима, повластицама и имунитету припадника НСПО у Србији, у уговору не постоји никакав реципроцитет! Нигде у уговору није предвиђено да припадници Војске Србије имају иста права у земљама НАТО, као што ће припадници НАТО имати у Србији. Боравак припадника ВС у земљама НАТО уопште се не спомиње у уговору, који већим делом дефинише права и повластице припадника НАТО у Србији.

На крају, изгледа да су Вођа и штаб СНС револуције били толико задовољни и поносни на учинак тандема Вучићевић-Вучићевић да је цела емисија са Студија Б, сутрадан ујутро (непосредно пре укључења у „Фарму“) емитована и на ТВ Пинк, што је јединствен случај да се иста емисија интегрално емитује на две телевизије које имају различитог власника – али очигледно истог газду.

Опште је позната Вучићева опсесија да сваку брљотину и недело свог режима „правда“ позивајући се на недела претходног режима. Тако је, након унајмљивања Тонија Блера за саветника, што је скандал неслућених размера, одмах преко својих кербера почео да прича о састанцима званичника СРЈ током 2001-2003 са председницима Немачке и Француске које су такође учествовале у бомбардовању. Иако је потпуно неодрживо и неприхватљиво поредити дипломатске сусрете са званичницима других земаља по сили дужности са постављањем  истрошеног и компромитованог Тонија Блера за саветника по сопственој жељи, ова тактика замагљивања и релативизације чињеница увек оствари одређени ефекат на јавно мњење.

Сада, након потписивања три споразума са НАТО, којима је Србија фактички преузела готово све обавезе пуноправних чланица Алијансе, преко истих медијских кербера Вучић замагљује очи јавности наметањем небитне теме споразума са САД из 2006, који је неупоредиво мање важан и мање проблематичан од неформалног уласка Србије у НАТО кроз споразуме СОФА, ИПАП и НСПО.

Начин на који је тандем Вучићевић-Вучићевић водио емисију „Панорама“ представља медијски идеал Александра Вучића – намештена емисија, лажни „водитељ“који злоупотребљава своју позицију да дисквалификује госта, унапред припремљена документа на екрану, замена теза (бављење споразумом од пре 10 година), подметање, перманентно прекидање саговорника, етикетирање противника...  Зато, уопште није случајно што је иста емисија сутрадан репризирана на Пинку, јер је Вучић убеђен да би све политичке емисије требало да изгледају тако. 

Иако многима делује да би бојкот споменутих медија био најлогичније решење и прави одговор на медијску тортуру, Драган Маршићанин је својим наступом показао да се и у таквој атмосфери линча и непостојања услова за нормалан дијалог може рећи нешто сувисло, и притом демонстрирати етичка, културна и интелектуална дистанца у односу на режимске букаче.  

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер