понедељак, 09. септембар 2019. | |
Заговорник сте изласка на изборе. Зашто? - Зато што мислим да је то, у датим околностима – а оне по опозицију нипошто нису сјајне – вероватно најмање лоша опција. А и зато што су алтернативе још лошије. Мислим да овако исхитрено и без дубље анализе пласирана прича о бојкоту за сада користи само Вучићу, а слаби позицију опозиције. Он пред јавношћу, а посебно пред странцима, испада као неко ко је “конструктиван” и нуди договор, а опозиција делује “авантуристички”, цепа се, поларизује и додатно слаби. Сем тога, не заборавите да се, уз парламентарне, одржавају и локални избори. Бојкотом ви практично без борбе препуштате СНС-у власт у сваком граду и сваком месту у Србији.
У опозицији влада прилична какофонија када је у питању став према бојкоту. Да ли је било покушаја да се организује најшири могући опозициони скуп где би се о томе разговарало? - Реално, прича о бојкоту је попут летњег пожара наметнута са друштвених мрежа и из круга једног опозиционог савеза. И плашим се да ће имати и ефекте сличне шумском пожару. Практично, бојкот је прво лансиран, а тек онда је уследило неколико расправа и окупљања у најширем опозиционом формату која су више служила томе да се створи утисак како бојкот подржавају сви. Па, ако је збиља тако – одлично! Шта вас онда брига ако вас у томе можда не следе један аналитичар или један глумац? (При чему, ја чак немам ни странку – а видећи како странке у Србији функционишу и изгледају, немам ни претерану жељу да је правим.) Наравно, проблем је нешто друго. Многи страначки неопредељени, али про-опозициони гласачи мисле слично мени. А да не говоримо о томе да је и ДС, на пример, по питању бојкота врло подељен. Да ли мислите да постоје услови да опозиција изађе на изборе и добије фер услове – уједначену медијску заступљеност, прилику да представи програм...?
- Наравно да не постоје фер изборни услови – и нису постојали ни на једним изборима од доласка СНС на власт. То за мене није спорно. У том смислу, није уопште требало излазити ни на једне досадашње изборе, као ни на једне будуће, док је СНС на власти. А ја вас онда питам – а како мислите да их са власти скинете? Револуцијом? Моткама? Дугим цевима? Нити ми се тај начин претерано свиђа, нити видим да, сем на речима и на твитеру, има много спремних револуционара. Лако је – и лепо – бити Че Гевара на Дорћол плацу и у медија-центру. Али мало теже на улици, селу, у прашини и прашуми. Зато кажем, само упорна борба за сваки глас и сваког човека. То вам је “Турски сценарио”, а морате признати да је тамо још теже бити опозиција.
Шта мислите о коментарима да онај ко на изборе изађе “није права опозиција”? - Мислим да су такве критике неправедне и чињенично погрешне. У суштини, то је својеврстан ултиматум и стављање пред свршен чин свакога ко одступа са неког имагинарног курса. Ако нећеш како ми (тренутно!) хоћемо – значи да ниси “права опозиција”. Са подједнако права бих и ја могао рећи да неки бојкотом заправо “помажу Вучићу” да очисти скупштину од опозиције и да на миру може да обави неке ствари које је намеравао или обећао да ће обавити. Не заборавите да су 2016. само један проценат гласова и заједнички наступ у “другом кругу”, тј. поновљеним изборима на неким бирачким местима спречили Вучића да има парламент потпуно очишћен од “неподобне” опозиције. А сада би требало да му то ми сами бојкотом поклонимо – у име прилично мутне и утопијске идеје како ће то, тобоже, “убрзати слом режима”.
Критике на рачун оних који су против бојкота иду и у смеру да противници зазиру и од губитка посланичких принадлежности?
- Па то је (не)озбиљно исто као када бих ја рекао да неко хоће да бојкотује зато што му је то комотније него да се “смара” у скупштини и зато што “зазире” од губитка својих послова и свог начина живота?! Ја сам у скупштини свега три године – а од тога сам скоро шест месеци солидарно бокотовао рад у пленуму, иако нисам потписник тзв. “споразума с народом”. И чини ми се да сам својим дискусијама и – нарочито – посланичким питањима тај боравак оправдао. Кажу ми – а шта си тиме постигао? Па, ако ништа друго, барем сам више пута “ознојио” представнике власти, допро до неких људи који једино у том ТВ преносу могу да виде неког из опозиције, отворио неке теме, натерао институције да дају одговоре на нека питања. Да је свако учинио макар толико, можда би сада опозициона ствар стајала мало боље и не би морало да се хвата за бојкот као сламку спаса. Колико је важна подршка међународне заједнице када је реч о (не)изласку на изборе? Може ли се без тога? - Ја своје ставове никада нисам заузимао сходно томе шта каже неко споља, са истока или запада. Али свако ко хоће да се бави политиком у Србији о тим ставовима мора да води рачуна. Није одговорно потпуно игнорисати те поруке, мада их, наравно, не треба третирати као “свето писмо”. Но, парадоксално је да заговорници бојкота, с једне стране, кажу како их не занима став међународне заједнице о томе, док, с друге стране, у својим акцијама итекако рачунају на спољнополитички ефекат и реакцију истих тих међународних кругова. Бавите се истраживањима, бројкама... Шта би значило успешан бојкот? Који проценат (не)изашлих? - Бојкот би се могао сматрати реално успешним уколико би се излазност на изборима могла спустити на тридесетак одсто. Формално, ни то не би био разлог да се избори пониште, али би ипак представљало озбиљан проблем за власт која би се након тога формирала. Али то – говорим ово као аналитичар и неко ко се дуго бави изборима и истраживањима – напросто није могуће. Другим речима, излазност ће бити сигурно преко четрдесет одсто. А уколико би, којим чудом, опозиција могла мобилисати милион гласача колико је отприлике потребно да би бојкот био успешан, онда боље да их изведе на биралишта и освоји неке општине и градове. Не заборавите да је обичном гласачу из неке мање средине лакше да изађе на изборе и иза паравана можда чак заокружи опозицију, него да не изађе уопште. Да ли је бојкот успео ако на изборе изађете ви, ДСС, Шапић, СРС, СМС, ПСГ, ЛДП, ЛСВ...? - Мислим да то више зависи од излазности, него од списка оних који су или нису бојкотовали. Ако изађе 45 одсто уписаних у бирачки списак (а то је реално значи барем десет процената више, с обзиром да се многи налазе у списку, а не живе у земљи и практично не могу да гласају) избори ће бити успешни макар нико од ових које помињете не изашао. На страну што се на том списку помало мешају бабе и жабе. То јест, има неких који несумњиво јесу опозиција и оних који то у ове четири године једноставно нису били.
Ако одлучите да идете на изборе, с ким бисте могли да се удружите? - Мој превасходни циљ је да часно завршим овај мандат. Критикујем лоше потезе власти и, колико могу, утичем на опозицију да не прави грешке какве су до сада прављене. А уколико будем излазио на изборе, изаћи ћу у оквиру једног озбиљног “суверенистичког” блока угледних личности, странака и покрета чији ће циљ бити борба против економске и политичке колонизације, односно институционална, национална, демократска и демографска обнова земље. Иако морам признати да још увек нисам прежалио, а ни сасвим одустао од залагања за једну заједничку опозициону листу – која, узгред речено, такође стоји у “споразуму с народом”, а сада је више нико не помиње.
Били сте и на седници Скупштине посвећеној Косову и због тога сте трпели критике? Да ли данас мислите да сте исправно поступили? - Апсолутно. Та седница је била веома гледана и била је одлична прилика да се подвргне критици Вучићева неодговорна и противуставна политика према КиМ, почев од Бриселског споразума, па до ове актуелне приче о “разграничењу”. Данас сам још убеђенији да сам био у праву. А у то ме уверавају како реакције људи које свакодневно срећем, тако и неформални разговори са неким опозиционим посланицима који су свесни да је учињена грешка. Уосталом, тамо смо први пут после три године коначно имали Вучића “на тацни” и – најмање –три сата времена на располагању за опозицију да му се у лице каже оно што мислимо да треба. А не да га јуре по парковима, шаторима и свим местима – где њега нема. Искрено говорећи, мислим да је један део опозиције ту седницу избегао зато да се не би видело како, заправо, немају став о Косову, или да им се тај став не разликује много од Вучићевог. (Блиц) |