Kosovo - novi Avganistan u centru Evrope

 „Teroristi nas neće zaustaviti“ - izjavio je nedavno predsednik SAD DŽo Bajden iz Bele kuće, nakon što je na aerodromu u Kabulu serija eksplozija izazvala krvoproliće. Među poginulima bilo je i trinaest američkih vojnika. Slike sa aerodroma u Avganistanu bile su užasavajuće, ali ništa manje nisu bile zastrašujuće ni prethodno viđene scene kako ljudi padaju sa američkog transportnog aviona u letu.

Dvadeset godina pre današnjeg debakla američke spoljne politike, predsednik DŽordž Buš obratio se javnosti rečima: „Zahvaljujući našoj vojsci, saveznicima i hrabrim borcima Avganistana, režimu talibana dolazi kraj. Naša odgovornost prema ljudima u Avganistanu time nije završena. Radimo za novu eru ljudskih prava i digniteta u toj zemlji“.

Šta je epilog datih obećanja? Za dvadeset godina koliko su boravili u Avganistanu, Amerikanci su potrošili stotine milijardi dolara iz budžeta, od čega najviše na vojne operacije protiv pobunjenika, vojnu opremu i potrebe kao što su hrana, medicinska nega itd. Veliki deo tog novca nestao je zbog ogromne korupcije. U Avganistanu je poginulo preko 2400 američkih vojnika, ali mnogo više žrtava bilo je među civilnim stanovništvom. Prema podacima predstavništva UN u Avganistanu, radi se o preko 100 hiljada civilnih žrtava.

Za dvadeset godina koliko su boravili u Avganistanu, Amerikanci su potrošili stotine milijardi dolara iz budžeta, od čega najviše na vojne operacije protiv pobunjenika, vojnu opremu i potrebe kao što su hrana, medicinska nega itd. Veliki deo tog novca nestao je zbog ogromne korupcije. U Avganistanu je poginulo preko 2400 američkih vojnika, ali mnogo više žrtava bilo je među civilnim stanovništvom. Prema podacima predstavništva UN u Avganistanu, radi se o preko 100 hiljada civilnih žrtava

Prema proceni američkih stručnjaka, SAD su potrošile 3,2 triliona dolara na obuku avganistanske policije i vojske, koja je brojala 300 hiljada ljudi. Tome još treba dodati i troškove drugih članica NATO čija se vojska nalazila u Avganistanu. Zapadne sile su u Avganistan dopremile savremeno naoružanje i vojnu tehniku. Nakon povlačenja poslednjeg kontingenta američke vojske iz Avganistana talibani su preuzeli kontrolu gotovo nad celom teritorijom zemlje, a iza Amerikanaca nisu ostale nikakve državne institucije, kao ni vladavina prava i demokratija, koju su obećali. Savremeno naoružanje je ostavljeno talibanima, pa su oni danas bolje naoružani nego neke NATO države.

Oko 300 hiljada avganistanskih vojnika koje je obučavala Amerika, nije pružilo nikakav otpor talibanima. Amerikanci su uz druge zapadne saveznike, evakuisali preko 120 hiljada Avganistanaca koji su sa njima sarađivali, a nakon eksplozija na aerodromu, evakuacija je obustavljena. Mnogi u Avganistanu smatraju da su Amerikanci odgovorni za seriju eksplozija, čiji cilj je upravo bilo zaustavljanje dalje evakuacije.

Takve tvrdnje izrazio je i zvanični portparol talibana u Avganistanu Zabihulah Mudžahid u intervjuu koji je dao bečkom dnevniku. Pored toga, on je izjavio da „Amerikanci tokom dve decenije nisu ništa učinili za Avganistan sem što su nastavili rat, bombardovali narod i uništili privredu zemlje“. Prema njegovim tvrdnjama „Amerikanci su podsticali siromaštvo i proizvodnju narkotika, a beda koja danas vlada dostignuće je 20-godišnje američke okupacije“.
Sličnim rezultatima Amerikanci bi mogli da se pohvale i na drugim mestima.

Ako je Avganistan bio američki centar za proizvodnju narkotika, onda je Kosovo glavni distributivni centar ka Evropi. Ali Avganistan i Kosovo uostalom povezuje mnogo toga.

Ono što ih razlikuje je činjenica da su intervenciju u Avganistanu zapadne sile započele uz saglasnost Saveta bezbednosti UN, dok je intervencija u južnoj srpskoj pokrajini, odnosno u bivšoj Jugoslaviji, započeta bez saglasnosti SB UN, van okvira međunarodnog prava.

Kada govorimo o Avganistanu, reč je o međunarodno priznatoj državi sa svojom istorijom, tradicijom i kulturom, koja se nakon američke intervencije nalazi u daleko gorem položaju nego što je to bilo pre intervencije. Nasuprot tome, Kosovo i Metohija su po međunarodnom pravu sastavni deo srpske države. Delimično priznato nezavisno Kosovo je separatistička tvorevina nastala nakon agresije NATO uz spoljnu podršku zapadnih sila. Separatističke vlasti na Kosovu u velikoj meri čine bivši borci terorističke organizacije Oslobodilačka vojska Kosova, povezani sa ratnim komandantima optuženim za zločine protiv čovečnosti. I same vođe terorističke organizacije Oslobodilačka vojska Kosova, svojevremeno su zauzimale visoke funkcije u sistemu ove lažne države.

Glavno pitanje je koji su rezultati američke demokratizacije Kosova? Veoma slični kao u Avganistanu. Korupcija je na najvišem nivou, privreda ne postoji - te je ova separatistička tvorevina ekonomski neodrživa. Institucije nisu izgrađene, a kada govorimo o demokratiji i ljudskim pravima, dovoljno je proučiti statistiku etnički motivisanih napada na preostalo srpsko stanovništvo

Nakon bombardovanja Jugoslavije, NATO zemlje su nastavile da protivpravnim putem podstiču separatizam i rade na formiranju takozvanog nezavisnog Kosova, ali taj proces do danas nije dovršen. Sve su manje šanse da će ikada i biti. Međunarodne snage su nakon intervencije u Jugoslaviji preuzele kontrolu nad teritorijom južne srpske pokrajine, a Amerikanci su izgradili najveću vojnu bazi u Evropi - Bondstil.

Glavno pitanje je koji su rezultati američke demokratizacije Kosova? Veoma slični kao u Avganistanu. Korupcija je na najvišem nivou, privreda ne postoji - te je ova separatistička tvorevina ekonomski neodrživa. Institucije nisu izgrađene, a kada govorimo o demokratiji i ljudskim pravima, dovoljno je proučiti statistiku etnički motivisanih napada na preostalo srpsko stanovništvo. Povratak preko 250 hiljada prognanih lica sa teritorije Kosova i Metohije, koja su svoje domove napustili za vreme mandata međunarodnih snaga usled organizovanih pogroma, demokratski zapad nikada nije uzeo u razmatranje.

Kao posledica verske radikalizacije albanskih muslimana, Kosovo je na prvom mestu u Evropi (procentualno u odnosu na broj stanovnika) po broju ekstremista koji su ratovali u redovima Islamske države na Bliskom istoku.  Problem verske radikalizacije se usložnio nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije, procesa radikalizacije muslimana i podsticanja nacionalizma, u čemu su veliku ulogu imale i zapadne sile (SAD, Velika Britanija, Nemačka i dr). Iz tog razloga Balkan, a naročito Kosovo i Metohija postalo je utočište za verske ekstremiste, iako su Albanci sami po sebi utemeljeni etnički, a ne verski.

Uzgred, članovi terorističke organizacije Oslobodilačka vojska Kosova, prošli su obuke u  kampovima Al Kaide u Avganistanu, još pre početka rata u Jugoslaviji, a kasnije su se kontakti između Al Kaide i Oslobodilačke vojske Kosova intenzivno razvijali. Interesantno je da su albanski borci u redovima Islamske države, i to uglavnom kosovski Albanci, uspeli da dođu do visokih pozicija u hijerarhiji ove terorističke organizacije, što ih je u nekoj meri razlikovalo od položaja ostalih boraca sa Balkana, kao i iz drugih zemalja Zapadne Evrope.

Albanci su čak osnovali svoju jedinicu u okviru Islamske države, čiji komandant je bio Lavdrim Mudžaheri (poznat i kao El Albani i Abu Abdula al Kosova) iz Kačanika sa Kosova i Metohije.

Pre odlaska na ratište, Lavdrim Mudžaheri je bio zaposlen u američkoj vojnoj bazi na Kosovu i Metohiji-Bondstil, odakle je 2010. godine otišao u Avganistan da radi u NATO kampovima za obuku.

Na Balkanu su naprotiv Amerikanci napravili savezništvo sa ekstremističkim grupacijama koje su vezane za Al Kaidu, a potom i za Islamsku državu. Takav je slučaj i sa Kosovom gde su SAD dovele na vlast strukture terorističke Oslobodilačke vojske Kosova

Zvanično, Amerikanci u Avganistanu su navodno poveli rat protiv ekstremista i uložili veliki novac u formiranje „umerene“ vlasti. Američki saveznici u Avganistanu obučavani su da ratuju protiv talibana, Al Kaide i Islamske države, ali s druge strane mnogi smatraju da su određene terorističke organizacije, a naročito Islamska država, instrument Amerike. Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai, nekadašnji američki saveznik, izjavio je da ne vidi razliku između SAD i Islamske države.

Na Balkanu su naprotiv Amerikanci napravili savezništvo sa ekstremističkim grupacijama koje su vezane za Al Kaidu, a potom i za Islamsku državu. Takav je slučaj i sa Kosovom gde su SAD dovele na vlast strukture terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. Situacija sa američkim saveznicima će se dalje sve više komplikovati. Jer sada su nekadašnji američki saveznici iz Avganistana prinuđeni da odu u izbeglištvo, a to nije sigurna poruka ni za druge američke saveznike. Jedno od navodno privremenog utočišta američkim saveznicima iz Avganistana biće Kosovo.

Vašington je avganistanskim izbeglicama dao obećanje da će samo privremeno biti smešteni u treće zemlje, ali ko uostalom posle svega veruje američkim obećanjima?

U međuvremenu Evropa se priprema za novi talas izbeglica iz Avganistana. Zbog činjenice da je Evropa sledila američku spoljnu politiku koja je dovela do destabilizacije čitavih regiona, sada joj preti opasnost da postane najveća kolateralna šteta takve pogrešne politike. Od balkanskih zemalja za sada su Albanija, Severna Makedonija i Srbija prihvatile da prime izbeglice iz Avganistana. Za Severnu Makedoniju i Albaniju to je prihvatljiva odluka s obzirom na to da su obe zemlje članice NATO. Međutim što se tiče Srbije koja nije učestvovala u stvaranju haosa u Avganistanu, nije član NATO, a i sama je bila meta američke intervencije, nije jasan motiv. Posebno je kontradiktorno što je Srbija potpisala zajedničko saopštenje Stejt departmenta o Avganistanu, imajući u vidu ove činjenice. Što se tiče južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, separatističke vlasti u Prištini su prihvatile zahtev Amerike da smeste izbeglice iz Avganistana, ali takvi dogovori i odluke ne uvažavaju međunarodnu Rezoluciju 1244 i međunarodno pravo. U međuvremenu, prvi kontingent izbeglica iz Avganistana je stigao na Kosovo i smešten je u neposrednoj blizini američke baze Bondstil.

Što se Srbije tiče, prema mišljenju izvršnog direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoša Đurovića, posledice krize u Avganistanu, odnosno eventualno povećanje izbeglica iz Avganistana u Srbiji, osetiće se tek za par meseci. Po njegovim tvrdnjama priliv izbeglica u Srbiji je od početka ove godine intenziviran. „U zemlju je ušlo oko 27.000 izbeglica, odnosno oko 150 dnevno. Od njih, 38 procenata su Avganistanci“, izjavio je Đurović.

Najveći deo ovih izbeglica kroz Srbiju prolazi na tranzitnoj ruti, ali zemlje zapadne Evrope sada ne žele dalji priliv izbeglica.  Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice UN o januara do jula 2021. godine u Srbiju je u proseku ulazilo oko 3500 izbeglica mesečno. Od ukupnog broja izbeglica preko 40% su izbeglice iz Avganistana.

Koliko će konačno Avganistanaca pristići na Balkan u narednom periodu, niko ne može da precizira. Ipak, jasno je da se oni tu neće kratko zadržati. Iako su političke vlasti spremno prihvatile američki zahtev da pruže utočište ovim izbeglicama, većina običnih građana ne misli isto. Sudbina avganistanskih izbeglica samo pojačava osećaj rezigniranosti američkih saveznika i podstiče nove sukobe unutar društva.

Amerikanci su već nekoliko puta, što zvanično što nezvanično, najavljivali povlačenje svojih vojnika sa Kosova. Još 2011. godine američki ambasador u Prištini Kristofer Del, rekao je da će SAD uskoro zatvoriti bazu Bondstil jer je prestala potreba za njenim postojanjem i da je ona postala finansijski teret za američki budžet. To se još uvek nije desilo, ali setimo se da je i američko povlačenje iz Avganistana najavljivano dugo pre nego što je realizovano.

Kako će dalje Balkan pa i cela Evropa da rešava problem sa izbeglicama sa Bliskog Istoka uz sve ostale nagomilane probleme, ostaje nejasno. Ono što je sigurno to je da SAD sa bezbedne udaljenosti kao i prilikom bombardovanja drugih država, mogu da očekuju da će ponovo izvući neku korist iz haosa koji su posejale

Tako da je očekivano da će kao i u slučaju Avganistana, sve probleme koji ostanu za Amerikancima morati da rešava neko drugi. Prištinski univerzitetski profesor Bljerim Ljatifi kaže da je najveći saveznik talibana u osvajanju vlasti u Avganistanu bila ogromna korupcija u institucijama ove države i upoređuje to stanje sa onim na Kosovu. "Milijarde dolara ulaganja u svim oblastima nisu imale efekta usled nedostatka volje za napredovanje i zbog sistematske korupcije lokalnih vladajućih elita. I kao što je uobičajeno u prošlosti, istorija se uvek vraća kada planovi za budućnost propadnu", rekao je Ljatifi.

Međutim, američki saveznici još uvek ne mogu realno da sagledaju američke ciljeve. I činjenicu da je nefunkcionalnost institucija nešto što odlikuje i američki sistem. Ako uzmemo u obzir činjenicu da SAD već decenijama urušavaju kako međunarodne institucije nepoštovanjem međunarodnog prava, tako i institucije sopstvene države favorizujući korporativizam, onda ne možemo da budemo iznenađeni.

U svakom slučaju, Albancima ostaje da dublje razmisle o suštini američke politike, mada sam uverena da mnogi obični građani Kosova i Metohije vrlo jasno razumeju da dovođenje na vlast političkih elita iz šume, nije bilo osmišljeno u cilju izgradnje demokratije slobode i jakih institucija. Preko korumpiranih „elita“ mnogih država  zapadne zemlje sprovode politiku neokolinijalizma, koristeći tuđe resurse.

Kako će dalje Balkan pa i cela Evropa da rešava problem sa izbeglicama sa Bliskog Istoka uz sve ostale nagomilane probleme, ostaje nejasno. Ono što je sigurno to je da SAD sa bezbedne udaljenosti kao i prilikom bombardovanja drugih država, mogu da očekuju da će ponovo izvući neku korist iz haosa koji su posejale.

Autorka je direktor Centra za geostrateške studije

(geostrategy.rs)