Kosovo i Metohija – između dve realnosti

Rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o odnosima Beograda i Prištine izazvali su posebnu pažnju u liberalnim, nezavisnim i građanistički opredeljenim medijima. Oni su bili “zabrinuti“ podacima iz ovog istraživanja koji se odnose na stav ispitanika prema mogućnosti da Srbija ne ostane uzdržana u slučaju da dođe do novog progona i nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Zanimljivo je na koji je način istraživačica ovog centra Maja Bjeloš interpretirala u NIN-u nalaze ovog istraživanja u svom tekstu “Kosovo između razuma, srca i duše”. Ona u ovom tekstu nije ni spomenula podatak da 52% ispitanika veruje da Srbija treba da interveniše na Kosovu i Metohiji u slučaju izbijanja sukoba, a njih 47% je izrazilo spremnost da se lično pridruži svojim sunarodnicima u slučaju sukoba na KiM, dok bi se 46% uzdržalo od toga. Ali zato je, na osnovu svog selektivnog pristupa podacima iz ovog istraživanja našla za shodno da zaključi “ Nepoverenje državljana Srbije prema kosovskim Velikoalbancima potiče iz sukoba na Kosovu, ali za njega su zaslužni i zvaničnici Srbije koji putem javnog servisa i tabloida huškaju na rat, šire govor mržnje i negiraju ratne zločine učinjene nad Albancima, što doprinosi unutrašnjoj koheziji, ali ujedno narušava međusobno poverenje i unosi sumnju da su normalizacija odnosa i trajan mir između Srba i Albanaca dostižni”.

Ovako iznet zaključak istraživačice Maje Bjeloš univerzalni je primer kako tzv. nezavisni, profesionalni i liberalni mediji (primer komentarisanja ovog istraživanja na N1 i Nova RS) prećutkuju svaku naznaku da je srpski narod spreman da brani svoje sunarodnike na Kosovu i Metohiji.

Oni tu činjenicu proglašavaju kao očigledni primer huškanja na rat i nespremnost za racionalan i odgovoran pristup rešavanju položaja srpskog naroda na delu naše suverene državne teritorije koji je od fundamentalnog značaja za opstanak naše države i naroda.

Postavlja se pitanje zašto bi zavetna misao o neophodnosti odbrane Kosova i Metohije bila tumačena kao prizivanje ratnih sukoba ili kao osnovna prepreka za uspostavljanje delotvornog dijaloga Prištine i Beograda zasnovanog na poštovanju preambule našeg Ustava i osnovnog principa međunarodnog prava o nepovredivosti državnih granica u Evropi.

Često možemo čuti da „moramo da budemo realni“, politički pragmatični, i da „prihvatimo neminovnost priznanja Kosova i Metohije“. Postoji i druga realnost koja je izraz naše temeljne istorijske svesti da su Kosovo i Metohija nerazlučivi deo srpskog nacionalnog identiteta i očuvanja našeg državnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti

Nedavno iskustvo nam govori da je ovaj princip, svakako, podložan izneveravanju i prenebregavanju samo kada su u pitanju interesi velikih sila za koje principi međunarodnog prava i poretka, koje su oni proglasili i ustanovili, ne važe, jer oni primenjuju duple standarde. To smo mi najbolje mogli da vidimo i bolno osetimo u vreme razbijanja Federalne Jugosavije, ali i kada je nakon bombardovanja SRJ i agresije NATO pakta pripreman teren za proglašavanje nezavisnosti tzv. kosovske države. Zato, ovi podaci o spremnosti našeg naroda da brane Srbe na Kosovu i Metohiji mogu se uporediti sa sličnim odgovorom koji se dobija u raznim istraživanjima, a odnosi se na većinsko odbijanje da se ulazak u EU uslovljava našim priznanjem nezavinosti pseudo države Kosovo.

Jasno je da se radi o sudaru dve vrste realnosti, jedne iznuđene, politikantski pragmatične i defetističke, i druge koja ima svoje čvrsto uporište u kosovskom opredeljenju i zavetu

U komentarima pregovora, koji vode predstavnici naprednjačke vlasti sa Prištinom (a da mi nemamo jasnu predstavu o toku i suštini dogovaranja, osim zalaganja A. Vučića, predsednika Republike, za razgraničenjem), često možemo čuti da "moramo da budemo realni, politički pragmatični i da prihvatimo neminovnost priznanja Kosova i Metohije, jer jedino tako možemo da skinemo ovo teško breme koje opterećuje naš put u EU, sprečava dalji razvoj i modernizaciju našeg društva". Ali, postoji i druga realnost koja je izraz naše temeljne istorijske svesti da su Kosovo i Metohija nerazlučivi deo srpskog nacionalnog identiteta i očuvanja našeg državnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti.

Jasno je da se radi o sudaru dve vrste realnosti, jedne iznuđene, politikantski pragmatične i defetističke, i druge koja ima svoje čvrsto uporište u kosovskom opredeljenju i zavetu, a nastala je kao deo naših istorijskih težnji za opstankom srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije kao zaloge očuvanja našeg nacionalnog identiteta i istorijske svesti.