IRA i vojvođanski secesionisti

Dosadašnje iskustvo nas uči da politički marginalne grupe treba držati na oku. One često služe kao laboratorija za čuvanje, negovanje i razvijanje ekstremnih ideja. Ali, kada dođe vreme, i samo ako postojki odgovarajući institucionalni okvir, njihov program može da preuzme neka od glavnih političkih snaga i da počne da ga realizuje.

Secesiju Slovenije nije u svoj program stavio Savez komunista ove republike. Ona je počela preko "Mladine", "Nove revije" i "Udruženja književnika Slovenije" i postepeno osvajala slovenačke institucije. Pre 1989, u glavnoj struji slovenačke politike nije se govorilo ni o konferedaciji, niti o otcepljenju. Govorilo se samo o "više ravnopravnosti u federaciji". Samo su marginalne grupe širile antijugoslovenstvo i ksenofobiju prema "južnjacima". Ideja konfederacije dobila je pravo građanstva tek 1989. O "razdruživanju" se počelo ozbiljnije govoriti tek od početka 1990. Tek tada glavna politička snaga, SK Slovenije i Milan Kučan (uz podršku "Demosa"), stavalja u pogon sve republičke institucije, otvoreno preuzima ideju secesije, organizuje referendum (23. decembra 1990) i proglašava otcepljenje (25. juna 1991).

Sličan tok video se i kod odvajanja Crne Gore. Početkom devedesetih separaciju Crne Gore od Srbije zagovarao je samo Liberalni savez. Koliko su zelenaške ideje bile marginalne vidi se po činjenici da se na referendumu u Crnoj Gori, 1992, svega 7,04 posto birača izjasnilo protiv zajedničke države sa Srbijom. Te godine donesen je i novi ustav u kome je službeni jezik nazvan srpskim. DPS je bio na stanovištu da Crnogorci imaju dvojni identitet – uži crnogorski i širi srpski. Fantazije o posebnom "crnogorskom jeziku" i "crnogorskoj crkvi", kao i dukljansko antisrpstvo, bili su usamljena pojava. A onda, 1997, dolazi do sukoba Đukanovića i Miloševića. Pošto Đukanović jačanje svoje vlasti vidi kroz odvajanje od Srbije, DPS i cela vladajuća nomenklatura preuzimaju idelogiju LS i antisrpskog "dukljanstva". Ono što je nekada bilo politički i društveno marginalno, sada postaje "mejn strim". Tu su i sve institucije nužne za proces separacije. Zahvaljujući korišćenju državnih resursa i obilatoj stranoj pomoći, do 2002. veći deo kulturne i ostale elite uspešno je "dukljanizovan". Do 2006. obezbeđeno je i 55% glasova na referendumu o osamostaljenju.

Iskustvo sa Slovenijom i Crnom Gorom nam pomaže da ocenimo dokle se stiglo i sa projektom otcepljenja Vojvodine. On se zasada još uvek nalazi u fazi kada ideju odvajanja ili konfederalizacije ("Vojvodina republika") zastupaju samo marginalne snage – LSV, "Vojvođanska konvencija" i drugi autonomaši-secesionisti. Glavne političke snage, pre svih ogranak Demokratske stranke u Vojvodini, za sada promovišu samo koncept parafederalne autonomije. Međutim, kao što je već uočeno, usvajanje vojvođanskog Statuta, koji DS "gura" kroz Skupštinu Srbije, dovešće do protivustavne redefinicije pokrajine. Ona će postati (polu)država, sa dovoljno resursa da njena elita, ako zaželi, sutra može da ponovi put kojim su već prošli slovenački i crnogorski secesionisti. Dovoljno će joj biti da preuzme već razvijenu secesionističku ideju, stavi u pogon dobijene medijske, instuitucionalne i novčane resurse i - još jedna država na tlu Srbije je tu.

Srpska javnost se uglavnom umiruje pričom o tome kako beogradska elita kontroliše novosadsku, odnosno kako "Pajtić sluša Tadića". Tu je i priča kako "vojvođanski Srbi ipak nisu niti Slovenci, ni Crnogorci". Ali, kao što su se juče posvađali Đukanović i Milošević, tako se sutra mogu sukobiti Tadić i Pajtić. Jedinstvo države ne može da počiva na personalnim vezama. Ono treba da se zasniva na jedinstvenim i snažnim institucijama, koje jedna drugu kontrolišu i koje imaju unutrašnje zaštitne mehanizme. Ako se, međutim, usvoji ovaj kriptofederalistički Statut, ustavno jedinstvo Srbije biće razbijeno stvaranjem institucionalnog "korpus separatuma". A ako se sutra novosadski i beogradski vrh posvađaju, upravo taj institucionalni "korpus separatum" biće stavljen u pogon, po slovenačkom ili crnogorskom modelu. I od jedne zemlje brzo će nastati dve.

"Ali, u Vojvodini ne postoji secesionistička ideja", tvrdi se, "nema načina da se vojvođanski Srbi odvoje od matice". To jednostavno nije tačno. U Vojvodini već postoji separatistička ideologija, sa ksenofobijom, antisrpstvom (antisrbijanstvom), i novim pseudonacionalnim identitetom. I sasvim je lako zamisliti kako takvu ideologiju, u određenom trenutku, preuzima politička elita iz novosadske "Banovine". A onda je samo pitanje vremena kada će se, ponavljanjem u medijima, ova ideologija dovoljno primiti da se može organizovati još jedan u nizu secesionističkih referenduma.

Ako se neko pita da li je moguće da čak i među vojvođanskim Srbima (odnosno među onima koji su bar nominalno Srbi) može da postoji antisrpstvo i secesionizam, neka samo pogleda internet forum Slobodna Vojvodina (http://vojvodina.phpbbweb.com). O tom sajtu je još pre dve godine pisano kao o ekstremističkom i šovinstičkom1. Od tada je, međutim, ovaj sajt, inače postavljen na nekom serveru u inostranstvu, dalje evoluirao do otvorenog zalaganja za secesiju Vojvodine.

"Sve više sazreva misao", kaže tako jedan od vođa ovog foruma, moderator sa pseudonimom "Ladački", "da je život sa ovakvom i pod ovakvom Srbijom nemoguć, te da je jedina moguća solucija - potpuno osamostaljenje"2. "Neka ovaj naš sajt", poziva isti autor, "postane sajt Nezavisne države Vojvodine. Tu ćemo postaviti naše državne simbole - proglasiti našu zastavu - naš grb i našu himnu"3. "Secesionistički pokret (u Vojvodini – A. S)", piše on, "već postoji i mi smo verovatno rodonačelnici istog, jer već godinama otvoreno zagovaramo secesiju"4.

Naravno, do secesije treba doći postepeno. "Ideja o odcepljenju Vojvodine od Srbije je za sada protivustavna, što znači da partija koja propagira odvajanje može biti ukinuta od strane centralističkih autoriteta"5, upozorava jedan od vođa ovog foruma. "Secesionističku stranku neće niko moći registrovati... To treba raditi lukavije", kaže drugi6. "Za sada bi se trebalo boriti za punu autonomiju i političku legalizaciju odcepljenja, tako da ljudi koji misle da bi se Vojvodina trebala odcepiti ne budu satanizovani. E, kad se takav politički stav potpuno politički legalizuje, možemo na referendum"7.

Put od autonomije do secesije vodi preko Vojvodine republike. "(Treba)započeti pregovore sa Srbijom o redefinisanju odnosa Srbije i Vojvodine, odnosno stvaranju Vojvodine republike, koja će, shodno principima UN-a, imati pravo na samoopredeljenje, ukoliko to bude želela. Nakon stvaranja republike, doneti Ustav Vojvodine i sve potrebne zakone, izvršiti lustraciju, uvesti reda u Vojvodinu, a potom - po ugledu na Crnu Goru - započeti kampanju za nezavisnost, raspisati referendum o razdruživanju i konačno, mirno se rastati od Srbije(...). Kada se izborimo za status republike, sve ostalo će biti prošlost, a nezavisnost više neće biti samo san, nego realnost"8.

Da bi secesionistička ideja što više uhvatila koren među vovođanskim Srbima, nužno je proširiti mržnju prema svemu što se nalazi južno od Save i Dunava. U temi "Zlo zvano Srbija"9, moderator Ladački piše: "Srbija je simbol Zla i, po meni, najbolje bi bilo uništiti je, da bi se od zdravog ostatka napravilo nešto novo i, u svakom slučaju, dobro. Za nas u Vojvodini, zaključak da je Srbija zla nije ništa novo - mi to znamo već 90 godina, a intenzivno u poslednjih 20"10. "Južnije od Dunava smrdi za zaostalošću", stoji na drugom mestu11, ćirilica je pismo kojim se jedino može psovati i biti vulgaran12, a istinska slika Srbije je onaj autobus iz filma "Ko to tamo peva": "upravo je taj krš od avtobusa (pravopis je tzv. laloški – A. S) pravi sinonim za svrbiju (tj. Srbiju – A.S). Te face, ta narav, ti prasići i živina u zadnjem delu..."13. Od te prljave i zaostale Srbije Vojvodina mora da beži glavom bez obzira, "da se isčupa iz kandži Srbije koja, kao kancer, pušta svoje pipke u Vojvodini"14. "Ja da se pitam i mostove bih srušio na Dunavu i Savi ", kaže još jedan aktivista sa ovog foruma.

Srbi južno od Save i Dunava na ovom forumu najčešće se zovu imenima kao što su "Gedžovan", "Gegula", "Južnjak", "Turčin", "Bugarin". "Kuš nazad u Tursku, džukelo srbijanska! Ma manite Turčina, oni još žive u srednjem veku"15, kaže se, recimo, za Srbe iz srednje Srbije. "Vojvodina-Vojvođanima, kurac-Beograđanima", stalni je moto jednog od učesnika ovog foruma16.

Osim srbijanskih "Gedžovana", predmet mržnje su i „dođoši“ i "prođoši", odnosno "svi oni koji su se tu dovukli iza 1918-te"17. To se pre svega odnosi na izbeglice iz Bosne i Hrvatske. "Kako možemo mi biti sunarodnici", pita se moderator "Rusnak", "sa Bosancima i Hrvatima (pravoslavne vere naravno). Tri razičita mentaliteta, a mogu reći i naroda, jedino vera ista"18. "Oni još uvijek ne znaju čemu služi toalet papir", reći će za te "dođoše" drugi forumaš19. "Ja sve mislim da su oni došli ovde da se tučedu", reći će treći20. Njih bi trebalo vratiti tamo odakle su došli, osim onih koji su i sami prihvatili autonomaško-secesionističku ideologiju. Jedan posetilac sa strane se, međutim, naivno zapitao: "Kad se kaže `Srbija Srbima, proteraćemo sve nesrbe`, onda je to fašizam, a kad se kaže `Ko nije za Vojvodinu neka ide negde drugde`, onda to nije fašizam?". Dobio je sledeći odgovor: "Proterivanje ološa, kriminalaca, parazita i ostalih nečasnih iz Vojvodine nije isto kao što je proterivanje po nacionalnoj i religijskoj osnovi. Jesi li ikad ovde pročitao da treba možda proterati Mađare, Slovake? Jedino si mogao videti da će svaki Vojvođanin ovde koji je srpskog porekla pre stati uz Mađara i Slovaka sa kojim je možda odrastao, nego uz nekog tamo `srbina` iz Bosne"21.

Pošto je toliko izražena distanca prema Srbima van Vojvodine, kao što je izražena bliskost sa vojvođanskim Mađarima i ostalim manjinama, logično je da je sledeći korak na putu osamostaljenja Vojvodine stvaranje nekakve "vojvođanske nacije". "S obzirom da je toliko mešovitih brakova kod nas", kaže jedan učesnik ovog foruma, "trebalo bi isforsirati po meni jako dobru ideju o formiranju `vojvođanske` nacije. Ako može da postoji Amerikanac mađarskog porekla ili Amerikanac srpskog porekla, što ne bi mogao da postoji i Vojvođanin, na primer, rusinskog porekla?"22. "Za mene smo mi Vojvođani jedna nacija sa više vera, ako smo za našu Vošu kao materu", piše drugi forumaš23. Zapravo, kao što su Kanada i Amerika posebne nacije, iako britanskog korena, tako i Vojvodina, premda srpskog korena, treba da bude posebna nacija24.

Ali, i svet i domaće stanovništvo razumeće odvajanje od matice samo ako se "dokaže da je taj region bio u kolonijalnom položaju, da su vršena etnička čišćenja i da je građanstvo ugroženo"25. Zato je neophodno stalno ponavljati priču o eksploataciji Vojvodine, o etničkom čišćenju tokom devedesetih i o međunacionalnim incidentima i tenzijama danas. Zapravo, što više incidenata i nasilja, to će pre doći do međunarodne intervencije i "oslobođenja" Vojvodine. "Srbende se neće zaustaviti dok ne unište i ne proteraju sve što je različito i ugrožava njihov `otomanski` način razmišljanja. (...)Momenat kada pređu meru (a to se bliži) će biti momenat NATO intervencije u misiji zaštite manjina u Vojvodini i to je to. (...)Ovi krezubavci sa kojekakvih mitinga Putinu i SM-u će da se vrate u svoje rupe i kraj"26.

Srbija je, po proceni okupljenih oko ovog foruma, isuviše slaba da bi se ozbiljno suprotstavila otcepljenju Vojvodine. "Srbija se čak neće usuditi ni da posegne za nekakvom intervencijom u Vojvodini. (...)Srbija danas je jedna razorena, demoralisana, umorna sredina. Malo je onih koji bi bili spremni da se žrtvuju za bilo šta. (...)Međunarodna zajednica pažljivo motri poteze Srbije. (...)Jedan pogrešan potez - i imaćete intervenciju"27. Taj "pogrešan potez", koji dovodi do intervencije NATO i proterivanja "krezubih u njihove rupe" jeste izbijanje većeg nasilja u Vojvodini. "Nama to i odgovara. (...)Da odjednom osvanu neki pobijeni - preklani ljudi".28

Iako se ne bi moglo reći da ovaj forum baš otvoreno poziva na nasilje i terorizam, neki njegovi učesnici o tome ipak fantaziraju i s tim računaju. Tako, forumaš sa pseudonimom Nobody, postavlja na forum sliku maskiranog teoriste IRA-e sa uperenim automatom, proprativši je sledećim tekstom: "Tražio nešto na netu i naišao na ovo... Ne znam zašto mi se učinilo da imamo neke sličnosti"29. Da, zaista, sličnosti postoje. Jer, na ovom terorističkom plakatu stoji: "U Irskoj nikada neće biti mira sve dok se ne ukloni strano, britansko ugnjetavanje i ne prepusti svim Ircima da zajedno upravljaju sopstvenim poslovima i određuju sopstvenu sudbinu kao suvereni narod, slobodan duhom i telom, odvojen i različit, u fizičkom, kulturnom i ekonomskom pogledu ". To isto misle i okupljei oko ovog foruma. Oni tvrde da u Vojvodini nikada neće biti mira sve dok se Vojvodina i Srbija, "Vojvođani" i "Srbijanci", potpuno ne razdvoje – u fizičkom, kulturnom i ekonomskom pogledu. A da bi se to desilo, svoju funkciju očigledno treba da odigra kako automatska puška sa ovog plakata, tako i incidenti u kojima "odjednom osvanu neki pobijeni - preklani ljudi".

Ovaj tip političkog ekstremizma za sada je marginalan. Nešto su raširenije njemu slične forme koje neguju LSV, "Vojvođanska konvencija", ili sajtovi tipa "Autonomija-info"30. Ali, sav ovaj ekstremizam mora naići na jasnu društvenu osudu, kako bi i dalje ostao marginalizovan. Još važnije je sprečiti stvaranje institucija na koje će se taj ekstremizam moći nakalemiti i preko njih proširiti. Predloženi Statut Vojvodine predstavlja smrtnu opasnost za jedinstvo ove zemlje upravo zato što on, kao što su pametni ljudi već upozorili, stvara pseudonacionalne i kriptodržavne institucije. A one će, spojene u pogodnom trenutku sa ideologijom poput ove koju smo upravo opisali, lako stvoriti novu pseudonaciju i novu, "nezavisnu" pseudodržavu.

Ova zemlja je, u proteklih par decenija, nekoliko puta rasparčavana. Da li je moguće da iz toga baš ništa nisamo naučili? Da li je moguće da ćemo ponovo pasti na isti, stari trik? Kao što kaže naš narod: kada te jednom prevare - nisi pazio. Kada te i drugi put pređu - oni su stvarno pametni. Ali, kada te i po treći put prevare – e, onda si baš glup!

(Kraća verzija ovog teksta objavljena je u "Pečatu", br. 46)