Inicijativa za spas Srbije

Tekst koji sledi radna je i sažeta verzija dokumenta na kojem uredništvo NSPM radi već duže vreme i koji je, da je sreće, možda mogao biti neultimativni inicijalni papir za nastup neke "srpske liste", ili "patriotskog bloka" na narednim izborima. Nažalost, iz razloga o kojima su ovde već pisali Slobodan Antonić, Stefan  Dušanić i drugi, do toga nije došlo. Da ne bih skretao pažnju sa suštine i uzburkavao "zlu krv", neću ovoga puta šire obrazlagati naše viđenje razloga i krivaca zbog kojih to nije bio slučaj, ali smo apsolutno uvereni da smo ovom žalosnom stanju na tzv. srpskoj patriotskoj sceni mi svakako ponajmanje doprineli. (No, isto tako nismo ni mogli da mirno gledamo šta nam se radi sa državom i društvom, dok se politička "elita", kako vladajuća, tako i opoziciona, vrti u istom začaranom krugu, koji neodoljivo podseća na onu sentencu o zapaljenom selu i "babi koja se češlja".) 

U svakom slučaju, verujemo da ovih dvadeset tačaka - mada ih, kada se bolje pogleda, zapravo ima nešto više - jeste neka vrsta političke platforme oko koje bi se, uz malo sreće i dobre volje, mogao okupiti ne onaj stranački već čvrsto opredeljeni deo biračkog tela, već oni apatičniji i rezigniraniji građani koji su zbunjeni i umorni od politike i političara, ali nisu sasvim izgubili nacionalni i moralni osećaj. Podržavamo i podržavaćemo one koji podržavaju nas, ne zbog "lepote" ili interesa, već zbog programa nacionalne obnove čiji nacrt objavljujemo, u nadi da će se, nakon 6. maja, kako god se izbori završili, biti prilike da se radi na tom dokumentu i tom životnom projektu nastavi u nešto povoljnijoj atmosferi.

S poštovanjem,

Đorđe Vukadinović

Zahtevamo:

1. da se o najvažnijim državnim pitanjima od značaja za sve građane odlučuje neposredno demokratski, a ne unutar uskih interesnih i oligarhijskih grupa;

2. što hitnije raspisivanje referenduma o pristupanju EU i NATO (sa zabranom ponovnog raspisivanja u roku od 10 godina) uz obavezu svih državnih institucija da se striktno pridržavaju i rade na primeni tih odluka kakve god one bile;

3. unošenje u krivični zakon kaznenih odredbi protiv propagiranja secesionizma, rasparčavanja, izdaje ili okupacije zemlje, kao i o vređanju dostojanstva zemlje i nacionalne časti;

4. oduzimanje nacionalne frekvencije emiterima i novčano kažnjavanje medija za gore navedene vrste prestupa;

5. uvođenje obaveznog godišnjeg testiranja na drogu za ministre, poslanike i odbornike, kao i za sve javne službenike (uključujući i prosvetne i zdravstvene radnike);

6. obaveza NVO, medija i drugih organizacija, registrovanih u Srbiji, da svako finansiranje iz inostranstva posebno naznače na sajtu, u emisijama ili u štampanom izdanju, sa navođenjem iznosa i nazivom finansijera;

7. striktni reciprocitet u ekonomskim i političkim odnosima sa zemljama u okruženju u kojima postoji neravnopravan i neprijateljski tretman srpske robe i kapitala, kao što je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji;

8. smanjenje broja poslanika i podelu Srbije na 150 izbornih jedinica, u kojima se bira poslanik sa imenom i prezimenom, kao predstavnik građana, a ne stranaka; primenu istog principa i na odbornike u skupštinama opština; mogućnost smene poslanika i pre isteka mandata;

9. ukidanje obaveznih, besmislenih i ponižavajućih „ženskih kvota“ u svim telima i institucijama, ili, pak, uvođenje sličnih obaveznih kvota i za druge kategorije;

10. poništavanje neustavnih i „državolikih“ (grb, zastava, „glavni grad“) odredbi Statuta AP Vojvodine i donošenje novog dokumenta koji ne bi sadržavao elemente nestabilnosti, dupliranja nadležnosti i uvećanja birokratije;

11. „debeogradizacija“ vlasti koja ne bi išla na uštrb državnog jedinstva; izmeštanje pojedinih institucija i ministarstava u regionalne centre van Beograda;

12. hitno osnivanje Srpske razvojne banke, o čemu se godinama govori, ali što se neprestano opstruira od strane stranog bankarskog lobija koji na taj način isisava ionako nedostajuća sredstva iz srpske države i privrede;

13. apsolutni naglasak na proizvodni sektor, a posebno na poljoprivredu i prehrambenu industriju kao godinama zapostavljenu, a najveću razvojnu šansu; veću orijentaciju na istok, naročito na za nas otvoreno i kompatibilno tržište bivšeg SSSR i zemalja Srednjeg i Bliskog istoka;   

14. uvođenje „kriznog“ poreza na profite stranih banaka i osiguravajućih društava;

15. obaveza poslodavca da radniku kojeg otpušta kao tehnološki višak isplati otpremninu u visini dvogodišnje radnikove plate;

16. fiksno vezivanje penzija za rast plata u državnoj upravi i obrnuto;

17. obavezna sterilizacija za silovatelje u povratu; otvaranje debate o ponovnom uvođenju smrtne kazne za najteže i posebno okrutne zločine;

18. zabrana homoseksualne propagande i promocije među maloletnim licima;

19. obavezno korišćenje ćirilice kao ustavom propisanog pisma u svim oblicima javne komunikacije (osim za nacionalne manjine);

20. obavezna osnovna vojna obuka u trajanju od tri do šest meseci.