Industrija udžbenika u Srbiji je vredna 100 miliona evra, dok ulaganje u njihovu proizvodnju nije veće od milion-dva. Strani korporativni interes je ovde primaran, i to se vidi u svim oblastima

„Ljudi vole bajke. Srbi pogotovo. Vole priče sa srećnim krajem, vole kad neko naš uspe u svetu, vole kada David pobedi Golijata. Moj današnji gost je čovek koji se uklapa u sve ove scenarije. On je naš čovek u belom svetu, koji je uspeo, i koji je na neki način, simbolički, ali i pravno, i faktički, pobedio nekog multinacionalnog Golijata. A pri tome se još ond  taj i takav heroj vraća kući sa željom da pomogne svom narodu i da ga povede u bolju budućnost. Ima li bolje priče ili boljeg scenarija za jednu životnu i političku bajku?“

Ovim rečima je Đorđe Vukadinović otvorio poslednju epizodu „Crno-belog sveta“ u sezoni, u kojoj je gostovao Aleksandar-Alek Kavčić, srpski izumitelj, informatičar, humanitarac i, kako ga je domaćin tokom emisije nazvao – „prosvetitelj“.

„Na mnogo načina se uspeh može razumeti, ja ga ne poistovećujem sa finansijskim uspehom, i moja motivacija nikada nije finansijska… Za mene je lično uspeh u životu ako čovek može da radi nešto i da ostvari nešto. Ostaviti delo iza sebe je uspeh. I sad, ako čovek ima tu sreću da ne ostvari samo jedno delo, nego nekoliko, utoliko je srećniji i uspešniji“, kaže Kavčić.

Elektro-inženjer i profesor na univerzitetu Karnegi-Melon u Pitsburgu(SAD), izumeo je u saradnji sa svojim mentorom patent koji omogućava kondenzaciju softverskih podataka tako da zauzimaju manje memorije nego što bi inače. Patent je proizveden u milijardama primeraka i koristi se u svakom modernom kompjuteru. Kompanija „Marvel tehnolodžis“ je našla za shodno da na tom patentu izgradi svetski uspeh, ali ne i da univerzitetu, a time i izumiteljima, plati ono što im sleduje. U pravnoj borbi koju su Kavčić i njegov univerzitet davidovski poveli, korporativni „Golijat“ je morao da univerzitetu isplati 750 miliona dolara. Deo tih sredstava je pripao srpskom naučniku, ali on nije odlučio da na tom novcu samo „sedi“. Prošle godine, Alek Kavčić je osnovao Fondaciju koja je uzdrmala domaću javnost akcijom davanja udžbenika svoj deci – besplatno. Ova inovacija je jedno od dela na koje najponosniji, kaže.

Nismo pod okupacijom, ali smo pod kontrolom stranih firmi. I to je očito. Strani korporativni interes je primaran ovde, što se vidi u svim oblastima

„Ja sam se našao u situaciji da sam gledao vesti u Srbiji, gledao sam šta se dešava, shvatam u kakvoj smo poziciji kao zemlja… MI smo nakon raspada Jugoslavije postali jedna mala zemlja, koja se ne pita mnogo i u kojoj, da budemo otvoreni, hara kolonijalizam. Kolonijalizam u pravom smislu te reči.“…“Nismo pod okupacijom, ali smo pod kontrolom stranih firmi. I to je očito. Strani korporativni interes je primaran ovde, što se vidi u svim oblastima… Rio Tinto, razne kompanije koje uspevaju preko svojih vlada da urgiraju da ovde ambasadori urgiraju za te firme, a mi se jednostavno kao nacija malo pitamo. Izgubili smo svoju privredu koja je nekada bila vrlo jaka, koja je mogla da konkuriše na Bliskom istoku, Africi, Južnoj Americi, gde su se gradile hidroelektrane, putevi itd. Bili smo cenom konkurentni Zapadu, sada više to nemamo. Postali smo jedna mala zemlja sa malom ili gotovo nikakvom privredom, kojom dominiraju stranci.“…“ I mi ne možemo da se dignemo finansijski, upravo zato što smo potisnuti interesima stranih kompanija koje nas ovde neće razviti, nego ovde su došli da eksploatišu ono što se ima eksploatisati… Pa, šta god ti bilo: Da li jeftina radna snaga ili rude, ili prljava industrija. Mene to boli. Ja to gledam i u meni to izaziva bol… I nemoć. Sjedinili se bol i nemoć… I razmišljao sam kako nešto uraditi.“

Kavčić odgovornost za ovakvu situaciju pripisuje svojoj i generaciji svojih roditelja i smatra da ti naraštaji ne mogu da poprave načinjenu štetu, ali mogu vratiti zemlju na pravi put. S njegove tačke gledišta, najbolji način da se to učini je kroz sistem prosvete i vaspitanja, kako u pogledu pružanja znanja, tako i obrazovanja i formiranja mladih kao građana.

Ako deci iz ruralnih sredina ne damo jednaku šansu, mi se odričemo budućih Tesli, budućih Pupina, budućih Vuka Karadžića

 „Svakom detetu moramo dati jednaku šansu. Mala je ovo zemlja da bismo se tako lako odricali talenata. Ako deci iz ruralnih sredina ne damo jednaku šansu, mi se odričemo budućih Tesli, budućih Pupina, budućih Vuka Karadžića. Sve su to bili ljudi koji su iz malih mesta potekli, ali su imali šansu za obrazovanje… Da li zbog Dositeja, ili zbog toga što su rasli u Austrougarskoj, ali dobijali su tu šansu. Mi tu šansu moramo dati svoj našoj deci.“

„ Autor Kletovih udžbenika je istovremeno direktor zavoda koji odobrava udžbenike!? Ima li većeg konflikta interesa?“

Razmišljajući o tome kako funkcioniše prosvetni sistem i na koji način on može doprineti njegovom popravljanju, Alek Kavčić je došao do zaključka da je priuštiti deci besplatne udžbenike jedan od istovremeno najjednostavnijih i najboljih načina.

„Imate osnovnu premisu: Postoji pisac udžbenika i onaj ko će to da pročita. Kada se na tu liniju nakači mnoštvo posrednika, onda ta linija postaje skupa. Mi smo sistem doveli do toga da se na tu liniju kači mnogo njih. Kači se izdavačka kuća. Izdavačka kuća ne mora da postoji da bi neko čitao nečiju knjigu. Pogotovo ne danas kad postoji internet. Na tu liniju se kači distributer, na tu liniju se kači i korupcija. Ako zaista razmislimo da li to može da se uradi i bez tih zakačaljki – može. Kao na pijaci – kada izbacite posrednike, cena pada“, kaže Kavčić.

 „Fondacija jednostavno investira novac u pisanje udžbenika. Napiše udžbenike, ali ne s ciljem da od tog pisanja udžbenika pravi prekomeran profit. Ne. Cilj je da se napišu udžbenici, da oni budu osnovno nacionalno dobro, što jesu, što bi trebvalo da budu. Jedna zrela država bi to mogla da uradi… Ali ako je država nevoljna da to uradi, to uradi fondacija. Kad se udžbenici napišu, jednostavno idu na internet. Besplatno!“

Industrija udžbenika u Srbiji je vredna 100 miliona evra, dok ulaganje kompanija u njihovu proizvodnju nije veće od milion do dva milona evra

„Industrija udžbenika u Srbiji je vredna 100 miliona evra, dok ulaganje kompanija u njihovu proizvodnju nije veće od milion do dva milona evra“, ističe Kavčić. No, njegova inicijativa nije prošla nekažnjeno. Barem u pokušaju.

„Ta vaša ideja je izazvala veliko otpor, pre svega kod najvećih izdavača, a pre svega kod najvećeg, gle’ čuda – stranog, to je nemački Klet… I zbog čega ste vi fasovali razne tužbe“, podseća domaćin. „Ali sada ovde Golijat tuži Davida i optužuje ga za nelojalnu konkurenciju i zloupotrebu intelektualne svojine. To je okosnica tužbe i optužba Kleta koji nastupa ispred tih, sad, navodno, ugroženih izdavača, kojima vaša inicijativa, takoreći, uzima hleb iz ruku.“

„Ja imam šest tužbi, možda ću imati još, ne znam.“, kaže Kavčić kroz osmeh i nastavlja: „Pazite, te tužbe su… Ja ne znam da li uopšte imaju smisla, mislim da je samo cilj da se stavi u novine da sam tužen, i da se onda rafalnom paljbom puca u mene, s nadom da će jedan od tih metaka da pogodi. Kada imate nešto protiv nekoga, vi ne dižete šest tužbi. Vi dignete jednu, ali pravu. Ako neko krene tako rafalnom paljbom da puca i da tuži za sve i svašta, tu znate da zapravo nema ništa. Jasno je šta tu smeta: Strani izdavač je došao u Srbiju. To su nemačke, slovenačke i hrvatske kompanije. Zanimljivo je da su to kompanije iz Evropske Unije. Zašto? Pa nekog interesa tu imaju, a interes im nije da se podigne prosveta u ovoj zemlji.“…“Stranci neće raditi u Srbiji iz dobrote svoga srca. Nego profit, a postoji i onaj, verovatno, subverzivniji cilj a to je: Ovladajte prosvetom neke druge zemlje, ovladaćete njime za nekih 30 godina unapred.“

Domaćin je skrenuo pažnju na činjenicu da su sve te udžbenike ipak odobrile domaće institucije, a ne strane, a da su ih pisali domaći autori. U odgovoru, gost je ponovo ukazao na korupciju, istakavši primer direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koji je istovremeno i autor jednog od Klet-ovih udžbenika. „ Autor kletovih udžbenika je istovemeno direktor zavoda koji odobrava udžbenike!? Ima li većeg konflikta interesa?! I to nisam rekao ja, već postoji mišljenje agencije za borbu protiv korupcije. Do te mere to ide, da mi nemamo ni odgovarajuće telo koje je nezavisno od tih stranih izdavača koje odobrava udžbenike“.

„Verujem da se u Beogradu na vodi radi pre o pranju para nego o arapskoj investiciji“

Govoreći o razmerama stranog uticaja, Vukadinović je postavio tezu da je Srbija u polu-kolonijalnom odnosu ne samo prema velikim silama, nego čak i u odnosu na male arapske zemlje, aludirajući na Ujedinjene Arapske Emirate. „Mislim na ovaj fenomen bliskoistočnih investicija – Beograda na vodi, obećanja kula i gradova, šeika Muhameda bin Zajeda kao našeg najvećeg brata i prijatelja za kojeg nismo znali da postoji do juče. Mi toliko spuštamo svoju cenu da nas kolonizuju ne samo velike sile, već ko god da se nađe na putu i ko god ima nešto malo para“, rekao je Vukadinović.

Imate mnogo načina da oformite ofšor kompaniju, pa ofšor kompanija sa Bermuda ili sa Bahama oformi kompaniju u Emiratima, pa ta iz Emirata uđe ovde, a novac ko zna čiji je i odakle je

Alek Kavčić je izneo svoje mišljenje da Beograd na vodi uopšte nije arapski projekat. Jer da  jeste, ne bi se pojavljivao samo ponekad zvanični investitor Mohamed Alabar. „Dolazile bi njih desetine i nadgledali to i rukovodili. Pa nisu oni blesavi ljudi da upumpavaju tu toliko svog novca, a da ne dolaze na nekakav nadzor i da ne prate svoje investicije.“ (…) „Imate mnogo načina da oformite ofšor kompaniju, pa ofšor kompanija sa Bermuda ili sa Bahama oformi kompaniju u Emiratima, pa ta iz Emirata uđe ovde, a novac ko zna čiji je i odakle je“, kaže Kavčić.

„Stranke u Srbiji su liderske i nedemokratske“

Alek Kavčić je na poslednjim parlamentarnim izborima bio kandidat za narodnog poslanika na listi „Suverenisti“, Saše Radulovića i pokreta „Dosta je bilo“. Vukadinović ga je zamolio svog gosta da prenese svoj utisak o domaćoj političkoj sceni na osnovu svog kratkog iskustva.

„Stranke su liderske, u strankama nema odlučivanja putem glasanja, putem nekog demokratskog principa… To je problem u Srbiji, jer ako su stranke tako organizovane, šta ćete vi očekivati ako takva jedna stranka dođe na vlast? Potpuna je iluzija da će takva jedna stranka uopšte zagovarati principe demokratije jer ni u stranci nema demokratije. Debakli na izborima ne završavaju preispitivanjem unutar stranke. Ne završava stranačkom skupštinom koja razmatra nove ideje, nove smernice, ’Gde smo pograšili, šta ćemo drugačije?’. Ne, sve ostaje po starom. Ne samo ova stranka na čijoj listi sam ja bio, nego i svaka druga. Efikasniji su pokreti koji se bore sada protiv zagađenja, protiv reka u cevima i slično“, smatra on.

Kavčić tvrdi da bi trebalo osnovati stranku koja bi se zaista ponašala prema demokratskim principima, ali da je to spor proces, kao što je i sama demokratija spora po svojoj prirodi usled procedura koje podrazumeva.

„Narod mora da shvati da ima moć“

U svetlu svega rečenog, priupitan šta vidi kao eventualno rešenje problema u kojima se naše društvo nalazi, Kavčić nudi odgovor koji se svodi na rad na širenju kolektivne svesti i preuzimanje odgovornosti pojedinca.

„Ja mislim da narod mora da stekne… Da shvati da ima moć. Pazite, roditelji jednostavno mogu da odbiju da kupuju udžbenike po ovim cenama. To je jednostavan čin i to nije ništa protivzakonito. Ne piše nigde u zakonu da vi morate kupiti udžbenik, niti vas neko, direktor ili nastavnik može naterati da kupite udžbenik. Šta više, ne smeju da diskriminišu decu koja nemaju udžbenik. Dakle, protiv zakona je ono kada nastavnik da minus kada ne donesete udžbenik, pa tri minusa – kec! To ne sme da radi nijedan nastavnik. Eto vam! Samo da se oslobode tog straha, da shvate, ljudi, narod, roditelji, da se oni pitaju.“

„To će možda da se desi, možda neće. Ja mislim da ima šanse“, optimistično zaključuje Kavčić, i dodaje da se nada da bi se eventualni uspeh njegovog projekta mogao ekstrapolirati na građansku svest i uređenje društva.

„Očigledno da ova priča sa besplatnim udžbenicima nije samoj sebi svrha, nego je deo jednog šireg emancipatorskog i potencijalno oslobodilačkog pokreta i projekta. Da li će ostati na tome, ili će evoluirati u nešto drugo i više, videćemo u narednom periodu“, zaključio je Vukadinović.