Globalni intervencionizam može dovesti do globalne konfrontacije

Problem statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija ostaje nerešen bez obzira na briselski tzv. sporazum. Mirno i trajno rešenje biće moguće ukoliko se obezbedi puno poštovanje i primena rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 (1999) i Ustava Srbije kojima se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Uloga Saveta bezbednosti u obezbeđivanju pravednog i trajnog rešenja ne može se zameniti ulogom nijedne regionalne organizacije, bila to Evropska unija, NATO, ili neka druga.

Ujedinjene nacije su jedina legitimna međunarodna zajednica, sve druge su samoproklamovane i nelegitimne. Teško je danas zamisliti rešenje bilo kojeg problema u Evropi bez učešća Rusije, pogotovo je to nemoguće protiv interesa Rusije. Politika SAD da se pritiscima na Srbiju rešavanje problema statusa Kosova i Metohije izmesti iz Saveta bezbednosti, kao jedino nadležnog organa, i formalno stavi u pod okrilje EU, faktički u ruke SAD, VB i Nemačke, teško da može izdržati probu vremena. Verujem da će budućnost pokazati da je to bila loša procena i velika greška - opcija štetna ne samo za Srbiju, već i za Evropu.

Godišnja skupština Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

Ukoliko je agresija NATO protiv Srbije (SRJ) 1999. bila tačka preokreta ka vojnom intgervencionizmu kršenjem Povelje UN i osnovnih principa međunarodnih odnosa na globalnom planu, onda noviji razvoj oko Sirije, Irana i Ukrajine, uz specifičnosti i razlike, predstavlja tačku preokreta u ka multipolarizaciji u globalnim svetskim odnosima. Multipolarizacija u globalnim odnosima je značajan proces zbog toga što ukida monopol jedne sile i otvara prostor za poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava i za demokratizaciju međunarodnih odnosa. Isticanje velikog značaja multipolarizacije ne sme da vodi zaključku da je novi pozitivni kvalitet u međunarodnim odnosima automatski zagarantovan. Zato je pred svim miroljubivim snagama zadatak da intenziviraju povezivanje i koordinaciju svojih aktivnosti u borbi za vladavinu prava, poštovanje osnovnih principa međunarodnih odnosa, u prvom redu, principa suverene ravnopravnosti naroda i država, i za demokratizaciju međunarodnih odnosa.

Svetska ekonomska kriza direktno je pogodila, u prvom redu, najrazvijenije, privilegovane zemlje sveta, a potom druge zemlje. One zemlje zapadne hemisfere koje su suočene sa opasnošću da izgube svoje privilegije u međunarodnim odnosima, svakako ih se neće lako odreći. One na sve načine nastoje da posledice krize, koju su same izazvale, prevale na pleća manje razvijenih i vojno slabijih zemalja koje su bogate zalihama energenata, strateških materijala ili koje se nalaze na važnim geostrateškim područjima. NATO je čelična pesnica privilegovanih država Zapada, odnosno, njihovog multinacionalnog korporativnog kapitala.

Svet danas je bitno izmenjen u odnosu na svet 90-ih godina prošlog veka. Kina, Rusija, Indija, cela Južna Amerika, mnoge druge zemlje i regioni sveta, u dužem periodu, beleže brži ekonomski rast nego vodeće zemlje Zapada. Taj trend se nezadrživo nastavlja menjajući same osnove ranije važeće raspodele globalne ekonomske, političke i vojne moći. Postalo je jasno da se ove zemlje, od kojih su neke već postale nezaobilazni igrači na svetskoj sceni, više ne mire sa hijerarhijom i mesijanstvom u svetskim odnosima, sa grubim mešanjem u unutrašnje poslove i sa vojnim intervencionizmom koji ugrožava njihove interese. 

Prema tome, upotreba vojne sile, globalizacija vojnog intervencionizma radi kontrole i potčinjavanja drugih zemalja i njihovih bogatstava, dakle, radi očuvanja privilegovanog položaja, svakim danom nailazi na sve jasnije i snažnije protivljenje. Svet je došao do tačke posle koje će ili naći miran način zaustavljanja imperijalnog vojnog intervencionizma u korist finansijskog i vojno-industrijskog korporativnog kapitala, ili će se suočiti sa opasnošću globalne konfrontacije.

Iz uvodnog izlaganja Živadina Jovanovića na redovnoj godišnjoj skupštini Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, održanoj 14. decembra 2013. u Beogradu. Godišnjoj skupštini prisustvovali su članovi i prijatelji Foruma, među kojima generalni sekretar Svetskog saveta za mir, sa sedištem u Atini, Iraklis Tsavdaridis, vladika bački Irinej Bulović, diplomatski predstavnici više prijateljskih zemalja akreditovani u Beogradu, predstavnici većeg broja nezavisnih, nestranačkih udruženja iz Srbije i srpskog rasejanja, kao i članovi udruženja studenata Beogradskog i Univerziteta u Banjaluci, predstavnici više udruženja sa Kosova i Metohije i drugi.