Evropoturice i tajkuni

Zašto ne vidiš tajkuna na listi svojoj,

a vidiš ga u oku mom?

Nova srpska narodna izreka

Narod mora da sluša šta mu govore, jer to danas i nije pitanje hoće li ili neće, već da li taj neko ima ili nema pristup medijima, koje narod najviše koristi. Po dosadašnjem iskustvu i prirodi stvari, u Srbiji je taj medij jedan - RTS. Tradicionalno, sa RTS-a nam se oglašavaju, i najveći prijatelji i najveći dušmani, i najpopularniji i najmpraženiji! To je već postalo kao naša tradicija. Tradicija je i da popularni s vremenom postaju omraženi, i omraženi popularni!

Sve je pitanje kvaliteta pi-ar savetnika i stručnjaka, političkog marketinga i na kraju samog talenta i sposobnosti učesnika ove društveno-političke igre, a to znači onih koji se sa tog medija oglašavaju i u svakoj kući u Srbiji, svakodnevno gostuju! Uz ove poznate faktore koji utiču direktno na moć političara u Srbiji, ima i jedan nepoznat faktor, koga čine svest i mentalitet srpskog naroda, i za koji se iz dosadašnje istorije zna da je potpuno nepredvidiv i da može da učini neverovatne promene celog društva, za ekstremno kratko vreme. Drugim rečima, u tim velikim istorijskim trenucima, pojave se miljenici naroda, koje niko ne može da kontroliše, i oni kao takvi i postoje, samo kao deo tog narodnog tkiva i mentaliteta, koje narod tada, jedino hoće i želi da sledi! Otuda i neprekidni zahtevi, kako sa zapada, tako od strane njihovih eksponenata ovde u Srbiji, da konačno i trajno raskrstimo sa takvom svešću i takvim mentalitetom, jer onda ne mogu praviti sigurne planove za oblikovanje Srbije, prema njihovim interesima, i koju bi oni mogli da vole, a u kojoj bi mi, morali da živimo, dok konačno ne prestane da bude Srbija, i postane deo neke druge zemlje ili nekog drugog carstva! Narod, kao i ja, na to ima samo jedan odgovor: e šipak!

A koliko je ovo pravilo utemeljeno u Srbiji i danas? Ako se samo malo vratimo u našu neposrednu prošlost, videćemo koliko je puta, i sa koliko žara svaki put, dolazilo do izmena naše dve kraljevske dinastije Karađorđevića i Obrenovića na čelu države Srbije, i to za samo 100 godina! I to nije sve! Treba se u našoj istoriji uveriti i koliko su puta iste ličnosti (vladari, kraljevi) skidane i najurivane sa kraljevskog prestola, i to kao poslednji zlikovci, da bi se potom, posle nekog vremena, opet na isti presto vraćali, poštovani i obožavani od tog istog naroda, kao sami bogovi! To je deo ćudi svakog od nas, i predstavlja kolektivnu svest ovog naroda, čije je postojanje, kako kod nas, tako i ostalih naroda i nacija Evrope, potvrđuju i najveći naučni eksperti, kako iz Evropske unije, tako i ostatka sveta. Napominjem to da ne bi neko od današnjih vladajućih evropravovernih političkih moćnika pomislio da je ta teorija delo samo domaće pameti i materijala, što bi bilo dovoljno da se odmah proglasi za čistu praznovericu i jeres, i odmah zabrani!!

A kako stvari stoje danas?

Upozorava nas ministarka energetike u ostavci Zorana Mihajlović, nas potencijalne birače, da su ovi predstojeći izbori važni jer se bira između vlade naroda i vlade tajkuna! Kaže ona da ako premijer bude Vučić, vladaće narod! U ostalim kombinacijama, ako to ne bude Vučić, neće vladati narod! Zaključak je da je sam Vučić = narod, a svi ostali na političkoj sceni nisu narod. Vučić je narod, a ostali politički suparnici, mogu biti šta poželiš, ali uvek nešto grozno, i po narod sami, krajnje opasno. Recimo ovako: ostali politički protivnici su zveri, krvopije naroda, ali, ruku na srce, nekako najopasnije zvuči, kad kažeš da su ostali tajkuni! Jer reč „tajkun“, treba da objedinjuju sve ono najgore što se može desiti jednom narodu (pa i našem), a to je i krvopija i zver!

A ona, naša Zorana, ona samo želi da nas, jadni napaćeni i goloruki srpski narod i njegovu nejač (radikalsko-naprednjačka definicija srpskog naroda, koju ona sada rado koristi) zaštiti! Mada, kada ona brine za narod, ima tu jedna, bar kada sam ja u pitanju, malena sumnja, a to je da ona sve to govori samo iz vrlo ličnih interesa, jer ona može biti ministar samo, i jedino onda, ako je „njen“ Vučić premijer! U svim ostalim političkim kombinacijama, zamislite samo, mi, birači Srbije, ne bismo ni znali da ta Zorana uopšte i postoji! Znam da vam svima ide voda na usta i da vam se svima sada neosetno i nekontrolisano širi osmeh preko lica, čak i na samu pomisao, da ne morate svakodnevno slušati, tu grubu, nadobudnost, osionost i neljudsku posvećenost, u akciji posvećenosti samoj sebi!

Kaže i predsednik Skupštine Republike Srbije Nebojša Stefanović da se na predstojećim izborima bira između Vučića i Miškovića! Kaže nam „slobodna“ štampa (slobodna samo od slobode štampe!) u Srbiji, da je Mišković dao 100 miliona evra za rušenje SNS-a! Uh, malo, majku mu! Što ne dade bar 10 000 milijardi evra, pa da nas Bog sve vidi! Ako za rušenje može narod toliko da dobije, ja bih da sam na mestu SNS-a pristao da izgubim vlast za taj novac, jer realno, mi veću investiciju u Srbiju ove godine ne možemo ni imati! Pa kad prođe ta godina, mogli bismo opet da raspišemo prevremene izbore, pa da prevarimo Miškovića da opet da, ali sada bar 200 miliona evra i da opet ne pobedi SNS-a!

Srbija bi mogla od toga još i dobro da živi!A ima i druga varijanta, koja ovim bivšim vođama radikala i nije baš nepoznata - da uzmu oni za sebe tih 100 miliona evra i tako naplate da Vučić ne bude premijer! Ne bi im bilo sefte! Nego, kome li daje Mišković toliki novac, pita se narod (i bar 60% članova i samog SNS-a!) i kako li se može stupiti u kontakt sa njegovim ljudima koji ga dele? Niko od njih se i ne pita šta li treba uraditi za taj novac - jer i zašto bi se pitali kada se uvek sve svodi na jedno te isto - da promeniš svoju odluku i glasaš za nekog od koga imaš koristi, a ne za onog za koga želiš iz srca, duše i glave! A taj običaj„političkog preumljenja“ u zemlji Srbiji nije ništa neobično! Na tu već dobro poznatu pojavu kod birača Srbije - da iznenada glasaju za one koji im obećavaju ličnu korist i sebične interese, a bez obzira na svoja dotadašnja politička uverenja i članstvo u stranci, masovno se ljute, prete i upozoravaju na opasnosti od takvog ponašanja samo naši vodeći političari! Po meni je to neverovatan fenomen!

Da se najviše ljute zbog toga baš političari, baš oni koji su tu pojavu među prvima i izveli u Srbijii pokazali javnosti, da se i to može nekažnjeno od birača uraditi, i kao takva moralna nakaza, moralni patuljak i izdajnik sebe i drugih, uspešno preživeti i opstati na političkoj sceni Srbije! Nešto slično tome kao da pređeš iz nekada vatrenog navijača Partizana u sada isto tako vatrenog navijača Crvene zvezde! Tako su i oni, današnji moćnici na političkoj sceni Srbije, prešli iz tabora najvećih protivnika Evropske unije u tabor njenih najvećih obožavalaca!

Ti političari, koji su prešli iz redova teških evroskeptika u redove evrofanatika, kažu da se sve desilo kao božji znak, kao što se obično i dešava božje otkrovenje, i to jedne vedre letnje noći, na njihovom povratku, sa uobičajenog pokloničkog i hodočasničkog puta do Haga, gde je u tamnici imperije živeo njihov najveći živi svetac, njihov simbol vere u pobedu moćnog i mrskog neprijatelja, samo svojim nepokornim duhom i briljantnim umom. Kažu da se tada iznenada pojavila neka jaka svetlost na nebu, koja je imala plavičast odsjaj i da ih je sve snažan zrak svetla ošinuo tako jako, da su pali ničice na kolena, a svetlost je bila tako jaka da se nije moglo ni pogledati u pravcu njenog izvora! Potom je svetlost malo utihnula i prešla u plavu boju, dok se negde odozgo čula Betovenova "Oda radosti", a sve te zvezde na tamnoplavom nebu su odjednom zaigrale kolo (očevici se kunu da je bili užičko). Zar ovakvo čudesno iskustvo za sve te srpske političare nije dovoljan znak da treba da promene svoju političku veru i pređu sa evroskepticizma na evrofanatizam!

Naravno, ostavio je ovaj čudesni i rečima neopisivi događaj i izvesne trajne posledice po njih! Od tada, kada oni pričaju bilo šta, čak i o nečem najbanalnijem što možete zamisliti (vremenska prognoza ili doručak, na primer), govore sporo, gotov uplašeno, usplahireno i neizbežno dramski napeto (kao da će se upravo zariti kometa ispred njihovih nogu), kao da se prisećaju neke svoje teške traume iz ranog detinjstva, uz obavezno široko razgoračen pogled i, naravno, sa podignutim i uvek prepoznatljivo i neizbežno spojenim vrhovima prstiju jedne i druge ruke! I nije to jedina i ona najgora promena u njihovom ponašanju! Ali, kao i pravi novoprimljeni vernici, i ovi politički novokonvertiti su se pokazali najgorim i opasnim po svoje najstarije prijatelje!

Oni, ti „novoprimljeni vernici u Evropu“, gore od svih, imaju želju da satru i potpuno unište pripadnike svoje stare „vere“ (antievropske) i nateraju ih snagom gole sile korbača sve u tu svoju novu „veru“ prevedu! To je u stvari samo podsvesna želja svih konvertita na ovom svetu (pa i ovih) da unište sve žive svedoke svoga teškog moralnog posrnuća, odnosno da unište sve svoje stare poznanike i prijatelje i kolege, sa kojima su nekada delili stara politička verovanja! Jednostavno, dok god je i jedan od njih živ, oni ne mogu biti ni mirni ni sigurni da će njegovo konvertitorstvo i, srpski rečeno, „izdaja“ preživeti sva buduća iskušenja!

Takve političare, koji su iz korena promenili svoja politička uverenja, možemo nazvati samo jednim adekvatnim imenom - EVROPOTURICE! I kao i nekadašnje poturice, i ove su veliko zlo za bilo kakav normalan razvoj društva i naroda Srbije. Nisu ništa bolji ni od nekadašnjih komunista, koji su se kao teški ideološki vernici klanjali prema Moskvi, kao što se ove današnje evropoturice klanjaju prema Briselu! A ono što je u tome štetno za društvo i državu to je uvek ista stvar: zanemarivanje bilo kakvih posebnih i autentičnih interesa sopstvene države i naroda zarad viših ciljeva, a u stvari tuđih interesa, i to samo zbog prolaznih da li ideoloških ili verskih predrasuda - sasvim svejedno!

Da se mi ipak ponovo vratimo trenutnom stanju u Srbiji! Slažem se i ja da su ovi izbori važni i da se bira između vlade naroda i vlade tajkuna. Pošto ne volim da, kada je nešto važno, išta prepuštam slučaju, krenuo sam od detaljnog pregleda liste kandidata za poslanike svake od do sada proglašenih lista kandidata za poslanike, podnetih od strane političkih stranaka u Srbiji. Normalno, krenuo sam od liste SNS-a, kao jedne od najjačih stranaka u Srbiji. I naravno, tek sam tada shvatio koliko je mila nam i draga Zorana Mihajlović u pravu! Nije ona slučajno digla ruke od G17+ i prešla u SNS! Šta će joj šef stranke tamo neki Mlađan Dinkić, koji se svađao i optuživao tajkuna Bogoljuba Karića da je kriminalac, i to je još otišlo toliko daleko da je na kraju Bogoljub morao da pobegne iz zemlje Srbije. I sada je jasno zašto se Zorana pozdravila sa takvom politikom, i baš te iste godine, 2006.godine, napustila G17 +! Verovatno joj je bilo žao jadnog Bogoljuba Karića i njegovih ugroženih ljudskih prava! Uvek je bila slaba na njih!

Posle nekoliko godina, tačnije 2010, osluškujući pažljivo političku scenu Srbije, ne propušta priliku i prelazi u SNS, u kojoj zbog tradicionalnog nasleđa radikala (slab obrazovni profil svojih članova) uspeva da se brzo „uglavi“ u sam vrh novoformirane stranke! Valjda ne sumnjate da je ušla u stranku iz programskih i ideoloških razloga, koji u SNS-u u to vreme teško i da su bili definisani! Kako je svedočio Božidar Delić, koji je prvo prešao u SNS i za sve vreme svog članstva u toj stranci kaže da nije uspeo da dobije program i statut stranke na srpskom jeziku, pa se zbog toga ubrzo i vratio u staru matičnu SRS, gde je i sad! Sumnjam da bi časni general mogao da ovo slaže! Ali našoj Zorani je program na engleskom jeziku još mnogo bolje legao nego na srspkom, uzimajući u obzir njene silne tekstove ispisane na engleskom jeziku za potrebe nevladine organizacije „East-West Bridge“, finansirane pre svega od Rokfelerove fondacije i Trilateralne komisije, od kojih je Zorana verovatno nasledila i svoju sada već genetsku ljubav prema Rusiji i ruskom jeziku, zbog koje je onako vešto i slatko zacvrkutala na tom milozvučnom starom slovenskom jeziku na otvaranju Južnog toka. Doduše, onu tada naglo otkazanu njenu posetu Moskvi nikada nije ni realizovala, iako se javnosti klela kako je to samo odloženo!

Da se opet vratimo na listu kandidata za poslanike SNS-a! Na veliku radost Zorane Mihajlović i Nebojše Stefanovića, i samo za njih, na rednom mestu broj 44 liste SNS-a se nalazi Milanka Karić, supruga Bogoljuba Karića, čoveka protiv kojeg je podignuta optužnica, 2010. godine, a koji je bekstvu još od 2006. godine. Optužnica je u međuvremenu, u decembru 2013 .godine, znači samo pre dva meseca, pretrpela neku izmenu, i to jedino u smislu pravne kvalifikacije dela!

Tako, nažalost, u nedostatku pravog tajkuna na listi SNS-a moraćemo da se zadovoljimo samo njegovom ženom! Morate priznati da on ništa vrednije nije mogao da nam da od svoje žene! Možemo samo da zamislimo koliko SNS-u znači prvaničko iskustvo Milanke Karić! Dobro sad, zaboravio sam da vam kažem i da se na rednom broju 59, te iste liste, znači liste kandidata za poslanika SNS-a, nalazi i Dragomir Karić, rođeni brat, pomenutog Bogoljuba Karića (i njegovog brata Sretena Karića, koji je takođe u bekstvu od 2006. godine, zajedno sa Bogoljubom)! Pa šta sad ako su ova dvojica braće Karića u bekstvu od organa tužilaštva Republike Srbije i ako je za njima dignuta međunarodna interpolova crvena poternica! Sam Bogoljub Karić kaže da normalno putuje svuda po svetu i može otići u svaku zemlju, sem u svoju Srbiju!

Interesantno je da Bogoljub Karić za sve svoje nedaće i svoje jedino preostalo bekstvo kao spas od zatvora i mogućeg ubistva optužuje Mlađana Dinkića, odnosno „Dač Mlađanog Šulca“, kako ga naziva u svom intervjuu Tanjugu!

I sada vam je valjda jasno odakle ta potreba da naše premudre ministarke energetike u ostavci (inače ekspert za pojednostavljivanje računa za struju, ali i za recitovanje i držanje govora na ruskom jeziku, ali samo kada se mora!) Zorane Mihajlović da se bavi temom tajkuna! Pa to joj je zapisano negde duboko u stranačkoj istoriji!

Protiv Bogoljuba i Sretana Karića postoji od tužilaštva Republike Srbije podignuta optužnica! Isto tako, i protiv Miroslava Miškovića, drugog tajkuna, inače Zoraninog i Nebojšinog omiljenog, postoji zasad samo optužnica i započet sudski postupak! Ali, eto, Zorani smeta samo Miroslav Mišković (nekako nije njen tajkun) i zato kada ona kaže „tajkun“, ona misli samo na Miškovića (ponekad Đilasa), koji ugrožava pobedu njene stranke i „vladu naroda“, kako kaže! I sada se možda pitate zašto je tako! Možda je odgovor u tome što Bogoljub Karića kaže u poslednjem intervjuu da sada radi građevinske poduhvate u Iraku, Rusiji i ostalim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza vredne preko 15 milijardi dolara, a da su planovi da ove godine to pređe i celih 20 milijardi dolara!

I zašto naš dragi Nebojša Stefanović proziva sve nas u Srbiji da pazimo na činjenicu da na izborima, u stvari, biramo između Vučića i Miškovića? Pa kako mu se desilo da je zaboravio da pomene i Bogoljuba Karića ili Kariće? Da li zato što se ne računaju oni koji pobegnu iz zemlje? A njihovi najbliži članovi porodice, žena i brat odbeglih tajkuna, ne računaju se u tajkune?

Pa nemojte tako, gospodine Stefanoviću. Nije fer prema Karićima! Pa valjda su oni još neko i nešto u ovoj zemlji! A osim toga, mnogi su i javno rekli da je Mišković davao novac Srpskoj radikalnoj stranci dok ste vi bili njen član! Ali eto, nije nikada davao SNS-u! Opet smo došli do toga da svaka strankaima svoje tajkune koje štiti, i tuđe koje napada! Odvratna, činjenica, od koje mi je muka. Zašto to radite ovom narodu više? Da ga sludite? Verujte mi da nema potrebe. Već je sluđen! I počinje polako da se pita šta dalje i šta posle.

A zašto se nalazi ovo dvoje Karića na listi SNS-a? Kada ste poslednji put čuli za neku stranačku aktivnost Pokreta snaga Srbije, ili da je neka agencija za ispitivanje javnog mnjenja zabeležila prisustvo naklonosti birača ovom pokretu, a da se istraživanje nije sprovodilo neposredno po vilama na Dedinju, koje su u vlasništvu Karića, u kom slučaju bi se zabeležilo prisustvo nekoliko pojedinačnih simpatizera! Pošto se očigledno ne radi o aktivnoj političkoj organizaciji, onda znači da se ovo dvoje Karića nalaze na listi SNS-a kao istaknuti pojedinci ili članovi SNS-a! Samo u čemu su istaknuti?! I eto mog pitanja dragom Nobojši i još dražoj Zorani:

Da li znaju kako su odbegli Bogoljub i Sreten Karić? Javljaju li se? Pišu li? Ako se ne javljaju, šalju li bar para?!

Ako je najmoćnijem političaru Srbije zaista stalo do povećanja rejtinga svoje stranke, ostao je samo još jedan siguran rezervoar njegovih potencijalnih simpatizera i glasova, koji se može preliti u SNS. Međutim, pristup tim glasovima podrazumeva jednu oštru unutarpartijsku operaciju, koja podrazumeva momentalno i javno isključenje iz stranke Zorane Mihajlović i Nebojše Stefanovića, dve najomraženije ličnosti u SNS-u i dvoje njegovih neposrednih saradnika, koji su u kampanji izabrali da pričaju o tajkunima, zaboravljajući da takve i na listi imaju!  

Neki lekari koji rade u hitnoj službi se kunu da je jedini siguran znak klinički mrtvih ljudi u Srbiji odsustvo bilo kakve reakcije na glas ili lik ove dve ličnosti! Tačnije, ako je neko proglašen za klinički mrtvu osobu, za potvrdu tog stanja je dovoljno pustiti glas ovo dvoje, ili nasilno otvoriti kapak istog i prineti mu sliku samo jedno od ovo dvoje, i ako ne dođe do pojave automatskog ustajanja i psovanja, možete biti sigurni da je osoba definitivno mrtva!