Politički život | |||
Evrofanatizam i nacionalni interesi |
ponedeljak, 24. oktobar 2011. | |
Dok je ekonomija Evropske unije u sve ozbiljnijoj recesiji, Srbija sve više zadužena i degradirana, vlast u Srbiji i dalje promoviše siguran put ka EU kao rešenje za ekonomske i sve druge probleme. Uprkos upornom predstavljanju lažne slike, podrška građana Srbije evropskim integracijama je opravdano na najnižem nivou u poslednjoj deceniji, kako zbog odnosa EU prema Srbiji, tako i zbog rastućih problema i krize sa kojom je suočena Unija. Cilj ljudi u vrhu srpske vlasti je zapravo ostvarivanje lične koristi, i to je polazna tačka za sve korake u njihovom političkom delovanju. U tom smislu su nacionalni i državni interesi u drugom planu. Dok se vodi politika odricanja od nacionalnih interesa, na evropske fondove se posmatra kao na nov izvor priliva novca za trošenje. Ponos i reforme: Dvanaesti oktobar 2011. ostaće upamćen kao vrlo značajan datum, kada je Srbija dobila beznačajnu preporuku Evropske komisije da joj se dodeli status kandidata za prijem u Uniju. Bitnost tog datuma nazire se kroz strepnju vladajućih struktura, koje su, iz sebi poznatih razloga, političku misiju definisale kao bezalternativni put integracije Srbije u Evropsku uniju. Činjenica o nepostojanju alternative je sama po sebi neprijatna, a ako tome dodamo i mogućnost da jedini put vodi u propast, takva pozicija stvara atmosferu očaja. Prisustvo očaja je uistinu vrlo očigledno. Zašto je preporuka Evropske komisije nevažna, jasno je svima koji su bar malo upućeni u proces pristupanja Uniji. To je zapravo trenutni stav EU o nameri da sa Srbijom počne da pregovara, ukoliko ona pre toga ispuni nametnuta rešenja u vezi sa Kosovom. Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, već dugi niz godina uživaju Turska (1999) i Makedonija (2005) bez ikakvih pomaka po tom pitanju. Trenutne procene su da bi Srbija tek za deset godina mogla da završi proces pristupanja Uniji, ukoliko ispuni ono što se od nje zahteva. Kreatori politike, koja se svakim danom pokazuje pogubnom za Srbiju, s druge strane nas uveravaju da smo postigli napredak i veliki iskorak. Predsednik Srbije je u vezi preporuke EK izjavio da je ponosan što su reforme Srbije dobro ocenjene, i da treba biti optimista, ali ne treba praviti euforiju po tom pitanju. Građani Srbije, po njegovom mišljenju, takođe treba da budu ponosni na to što su dobijene dobre ocene u osetljivim oblastima kao što je borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i pravosuđa. Po logici stvari, za građane treba da bude važno kakve ocene je dobila od strane EK, ne uzimajuću u obzir realnu situaciju, u kojoj napredak u ovim oblastima nije ostvaren čak i ukoliko ga posmatramo vrlo površno. Suštinska sistemska reforma nije ostvarena ni na jednom polju, i te činjenice su svesni kako vlastodršci, tako i građani Srbije. Preporuka EK je obična farsa, koja ima za cilj dalje ohrabrivanje političke „elite“ u odustajanju od nacionalnih interesa, zarad svetle budućnosti u Uniji za otprilike deset godina. Veliko je pitanje da li će za jednu deceniju Unija opstati, i kako će tada ona biti uređena. Jedine euforične reakcije na preporuku EK stigle su direktno od strane predsednika, premijera i njihovih saradnika. Predsednik je ovaj „značajan“ trenutak iskoristio da još jednom podseti građane na davno obećane investicije i nova radna mesta. Za vreme mandata ova „socijalno odgovorna“ Vlada ne samo da nije ispunila obećanja koja je dala o stranim investicijama i 200.000 novih radnih mesta, već je uspela da opustoši privredu, poveća broj nezaposlenih do te mere da ona postigne istorijski maksimum, i ostvari budžetski deficit od 1,4 milijarde evra. Zaduženost Srbije u ovom trenutku je na nivou 44,4 odsto BDP-a, ukupno 14,7 milijardi evra. Veći deo novca koji je stigao u Srbiju uložen je u tekuću potrošnju umesto u investicije. Najnoviji sporazum o bespovratnoj pomoći EU Srbiji od 178,5 miliona evra, Vlada Srbije planira da uloži u podršku socijalnoj inkluziji i pomirenju naroda u regionu, reformu javne uprave, prevazilaženje ekonomske krize i jačanje vladavine prava u Srbiji. Kakvi su rezultati investiranja srpske Vlade, najrealnije je sagledati iz ugla Agencije za borbu protiv korupcije. Otkrivene su brojne malverzacije u vezi sa korišćenjem državnog novca, međutim korupcija je i dalje visoko zastupljena u svim strukturama vlasti. Građani Srbije nisu imali priliku da osete društveno blagostanje i pozitivan uticaj finansijske pomoći i kredita a životni standard je sve lošiji. I EU i Kosovo: Premijer je u svom optimističkom stavu povodom preporuke EK izjavio da je predlog za status kandidata vrlo značajan i da je početak pregovora o pridruživanju Uniji vezan za nastavak dijaloga sa Prištinom, ali da su ti zahtevi statusno neutralni. Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer jasno je izneo stav EK da se pristupni pregovori otvore kada Srbija postigne značajni napredak u šest ključnih oblasti u vezi sa Kosovom, odnosno kada se postignu rešenja u dijalogu sa Prištinom. Suštinski EU zahteva da Srbija prihvati kršenje Ustava i odustane od suvereniteta ne deklarativno, već faktički omogućavanjem takozvanoj državi Kosovo da dobije sve elemnete državnosti. Ovo nije prvi put da su izjave stranih zvaničnika u suprotnosti sa tvrdnjama koje vlast plasira javnosti u Srbiji. Posle preporuke EK stiglo je i ohrabrenje od strane zemalja članica EU, pre svega Mađarske koja je sebi dozvolila ucenjivanje Srbije sa eventualnom kandidaturom, dok je od Nemačke stigao stav da Srbija ne zaslužuje status kandidata za EU, s obzirom da je u sporu sa drugom „državom“, misleći na Kosovo. Vredi pomenuti i reakciju Velike Britanije nakon svega, koja je dala snažnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu nasilno napravljene takozvane države Kosovo, uz pretnju da će povećati pritisak na Srbiju. Svedoci smo dramatične situacije koja se odigrava na severu Kosova, i koja se nakon pohvale od EK dodatno zaoštrila. KFOR je upotrebom sile i oružja krenuo u napad na Srbe koji mirno protestvuju, uz punu podršku zvaničnika EU. Stav Evropske unije je da snage KFOR-a i Euleksa moraju da uspostave vladavinu prava i slobodu kretanja koju ugrožavaju Srbi. Politikom dvostrukih standarda EU se poziva na pravo po potrebi i u trenutku kada je onima koji se lažno optužuju za kršenje prava, svako pravo uskraćeno. Iz svega se lako može izvesti zaključak o potcenjivačkom stavu koji EU ima prema Srbiji, međutim istina je da je srpska vlast u velikoj meri doprinela tome. Politika sadašnje srpske vlasti je više puta kapitulirala, uz odustajanje od nacionalnih interesa i principa, tako da više niko ne uzima za ozbiljno njihove stavove, zbog nedoslednosti koju su pokazali. Vlada Srbije i predsednik države u kojoj se vrši nasilje nad narodom, reaguju tako što pozivaju pripadnike međunarodnih misija na uzdržanost od upotrebe sile i narod da ne reaguju na „provokacije“ tj. silu. Predsednik je već ranije objasnio da Srbija neće ratovati, i da će sve rešavati diplomatskim putem. Srbija ne reaguje na ultimatume i ne brani se kada je napadnuta. Ministar odbrane Srbije, povodom napada na Srbe na Kosovu je izjavio da se problem Kosova ne rešava puškom već glavom. Mislim da nije bio dovoljno jasan oko toga šta je on lično kao ministar odbrane Srbije preduzeo ili šta će preduzeti da bi rešio problem bezbednosti Srba. Da ironija bude veća, izjavio je i da situacija na severu Kosova može da utiče ne samo na građane na tom prostoru, već na sve građane Srbije i da nije uredu da oni trpe posledice eventualnih loših odluka četiri skupštine opštine sa severa Kosova. Ovime je direktno optužio Srbe sa Kosova što se bore protiv otimanja dela srpske teritorije i brane svoje pravo na slobodu, a time ugrožavaju njihovu politiku privrženosti EU. U vreme napada na Srbe na Kosovu srpski parlament je raspravljao o zakonu o zabrani proizvodnje biološkog i toksičnog oružja. Poslanici opozicije su tražili hitnu sednicu parlamenta i Odbora za bezbednost o dešavanjima na Kosovu uz prisustvo predsednika i članova Vlade, međutim ovakav zahtev nije uvažen. Sve ovo i više nego dovoljno govori o politici vlasti koja je izgubila vezu sa realnošću uz distanciranje od naroda i ignorisanje ozbiljnih problema. Ne pokazujući nikakvu odgovornost prema svojim građanima, oni nastavljaju sa iluzionističkom politikom, putem propasti. U trenutku kada je ugrožena bezbednost zemlje, vlast se bavi drugim temama iako je direktno odgovorna za dovođenje Srba na Kosovu u položaj u kome se nalaze. Svesni činjenice da od autistične vlasti u Beogradu neće dobiti nikakvu podršku niti pomoć, Srbi na barikadama čekaju da ih KFOR ponovo napadne. Njima bi bilo daleko lakše da nemaju ni predsednika ni takvu vladu, jer bezvlašće im ne bi otežavalo položaj u kome se nalaze, i u tom slučaju im ne bi niko nametao osećaj krivice zbog sopstvene ugroženosti. Pravo na greške: Put propasti jednom mora da ima svoj kraj. Za sada vreme i dalje radi protiv nas, jer dok god nam je sadašnja vlast, Srbija će biti ponižena i poražena zemlja. Ukoliko sudbina Srbije ostane u rukama onih koji je vode u propast, sigurno je da će tamo i stići. Sadašnje vreme sve više nameće pitanje opstanka. Jasno je da legitimnost vlasti proizilazi iz volje naroda, i u tom smislu narod odlučuje o tome kada je vreme za neki novi početak ili neki novi kraj. Nemi posmatrač ne odlučuje ni o čemu, on samo posmatra. Razorena država nikome nije potrebna, ni Evropskoj uniji, ni Evroazijskoj uniji, ni Afričkoj uniji i razorenu državu niko drugi neće obnoviti sem onih koji u njoj žive. Na prvom mestu, Srbija mora da se reši onih koji rade protiv interesa naroda i države i da se oslobodi onih koji je pljačkaju. Samo ozbiljna i odgovorna državotvorna vlast može zemlju da povede uzlaznim putem. Na drugom mestu, Srbija mora da krene u razvoj privrede, kojom će obezbediti nova radna mesta i prosperitet. Ne postoji ozbiljna država bez jake ekonomije i vojske. Sadašnja vlast je uspela da potpuno degradira državu i ekonomski i vojno. Ministar odbrane hvali profesionalizaciju srpske vojske, uz opaske da su zapadne zemlje zadovoljne reformama naše vojske, i da su one završene na vrlo efikasan način. Efikasnost se ne može sporiti, međutim, problem je što su sve te takoreći reforme sprovedene upravo u interesu zapadnih zemalja. I ovde su postignuti istorijski rezultati, pošto Srbija nikada nije ostala bez vojske do sada. I na kraju, Srbija ne sme sebi da dozvoli greške opsednutosti bilo kakvim idealima, jer smo ih previše skupo platili do sada. Naša država može da bude uspešna nevezano za bilo kakve integracije, ukoliko oni koji njom upravljaju stave nacionalne i državne interese ispred ličnih interesa. http://www.tanjug.rs/novosti/21531/tadic--ponosan-sam-na-dobre-ocene-za-srbiju.htm http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/971108/Preporuka+Srbiji+za+EU.html http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tri-rizika-za-kandidaturu.lt.html http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/282915/Ako-zelimo-u-EU-moramo-da-zaboravimo-nase-crvene-linije http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tri-rizika-za-kandidaturu.lt.html http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/230451/Istorijska-nezaposlenost-u-Srbiji http://www.akter.co.rs/politikaprint/4070.html http://www.blic.rs/Vesti/Politika/284733/Kuper-Sever-je-ekstreman-slucaj-dijalog-se-uskoro-nastavlja http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Kod-Peci-Albanac-ubio-Srbina-dvojicu-tesko-ranio.sr.html http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Bez-dogovora-Srba-s-Kforom-i-Euleksom.sr.html |