Đukanović zna da ne može zaokružiti državnost dok ne stvori svoju „pravoslavnu crkvu“ – a režim u Beogradu saučestvuje u tome

Širom Crne Gore održavaju su litije protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Građani izlaze na ulice i trgove, prelaze kilometre i kilometre u želji da sačuvaju svetinje.

Da li su događaji u Crnoj Gori - verski motivisan protest i događanje naroda ili politika? Kakvi su stavovi Beograda o tome? Sa druge strane, poslanici Skupštine Republike Srpske usvojili su na vanrednoj sednici u Banjaluci sa 72 glasa "za" i dva "protiv" Informaciju u vezi "antidejtonskog delovanja Ustavnog suda BiH" i zaključke, među kojima je obustava rada predstavnika RS u organima BiH do usvajanja zakona o prestanku mandata stranih sudija u Ustavnom sudu. Vanredna sednica zakazana je zbog nedavne odluke Ustavnog suda BiH o poljoprivrednom zemljištu prema kojoj se sve poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj smatra imovinom Bosne i Hercegovine, a ne entiteta, kako je to izglasala Skupština RS, krajem 2019. godine.

Kakvi su stavovi Beograda povodom donošenja te odluke i najavljene reakcije vlasti RS i srpskog člana Predsedništa Milorada Dodika.

Kada je reč o južnoj pokrajini, Kosmetu - ima li Beograd rešenje za još jedan, višedecenijski izvor nestabilnosti? Da li dogovori o uspostavljanju avio linije i železničkog saobraćaja dovode do ukidanja taksa na robu iz Srbije? Na pitanja kakva je pozicija srpskog naroda u region, šta može Srbija da uradi kako bi doprinela stabilnosti regiona ali i o kritikama da se meša u unutrašnje stvari suseda govore gosti Upitnika: Đorđe Vukadinović, narodni poslanik, Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Republike Srbije i Čedomir Jovanović, predsednik LDP. 

***

(...) Olivera Jovićević: Vi ste gospodine Vukadinoviću u skupštini izneli kada je ovaj zakon donet, kritikovali ste državne organe u Srbiji jer su „blago reagovali kao da  je reč o nekoj unutrašnjoj krizi u nekoj dalekoj afričkoj zemlji“, kako ste rekli, „a ne o interesima Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda“. I okvalifikovali ste to kao „ignorisanje i prepuštanje sunarodnika svojoj sudbini“.

Kako i šta je dobro onda, šta je jedina konkretna stvar koju bi Beograd po vama, trebalo da uradi?

Đorđe Vukadinović: Da, ovo ste korektno citirali. To su bile moje reči u skupštini. Ja smatram, i naglašavam to, da Beograd zvanično nije dobro reagovao na ovu krizu u Crnoj Gori. Tek kada je kriza eskalirala, kada su ove litije koje su neočekivano čudo, kako od strane vlasti, tako i od strane opozicije, a verovatno i od posmatrača u regionu, pa i šire – sve ih je to zateklo. Niko nije očekivao da će otpor crkve i vernog naroda u Crnoj Gori biti ovako žestok i dostojanstven. Nekoga je to uplašilo i zabrinulo, nekoga je to obradovalo, ali da mislim da niko nije očekivao. Mislilo se da će to biti ona „klasična“ varijanta – par dana negodovanja, malo protesta, malo neko baci petarde, kamenice, policija ns to baci suzavac...i gotovo. Možda bi tako zaista i bilo da nije crkva tu energično i, rekao bih, istovremeno odlučno i vrlo razumno, vrlo mudro ustala.

I samo jedna mala ispravka i sugestija. U dosadašnjem razgovoru stalno se govori o Srbima u Crnoj Gori. Naravno da je pre svega reč o Srbima, ali ovo je protest koji je mnogo širi od tih tridesetak posto (ili dvadeset osam procenata) koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Srbi.

Ovde je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi! Crkvi koju poštuje velika većina naroda i većina građana Crne Gore, bez obzira na to da li se izjašnjavaju kao Crnogorci, ili Srbi...

Olivera Jovićević: Ili članovi DPS-a.

Đorđe Vukadinović: Bogami, i članovi DPS-a. A, bogami, i pripadnici policije i razni drugi.

Dakle, to je ono što je iznenadilo i zateklo Mila Đukanovića i njegove navijače. A verovatno i one koji ga podržavaju u regionu i šire.

Olivera Jovićević: Šta je sada pozicija Beograda?

Đorđe Vukadinović: Vodeći ovo kao samo „srpsku stvar“, samo kao protest „srpske trećine“, ili malo više od četvrtine onih koji se izjašnjavaju kao Srbi – mi već činimo lošu uslugu toj borbi koju vode i Srbi, ali i svi ljudi kojima je u Crnoj Gori stalo i do poštovanja pravde i do morala. U tim protestima, na primer, učestvuju i mnogi pripadnici islamske veroispovesti. Dakle, čak i oni. A da ne govorimo o ovom pravoslavnom stanovništvu. Tu je mitropolit Amfilohije (koji je bio meta stalnih napada, a bogami i kampanje i u Beogradu i delu beogradskih medija koji su pod kontrolom vlasti), pokazao i mudrost i organizovanost koja je iznenadila sve.

Vukadinović: Da li vi znate da srpsko Ministarstvo spoljnih poslova – ako se nije nešto desilo i promenilo poslednjih dana – nije uputilo nijedan demarš, nijednu protestnu notu Podgorici, a Podgorica je reagovala 

Dakle, Šta zameram Beogradu? Jasno je da su nam jednim delom vezane ruke (to mi je rekla i Ana Brnabić u skupštini: „Vezane su nam ruke, to je druga država“ – a to često pominje i Aleksandar Vučić). Ali mi imamo legitiman interes da brinemo (slično je i u BiH, odnosno kada je reč o Republici Srpskoj, ali do toga ćemo doći). Imamo, dakle, legitiman interes naša država da štiti interese i imovinu svoje crkve – Srpske pravoslavne crkve. I naravno imovinu svojih sunarodnika koji žive u Crnoj Gori. To je čak primarno stvar ljudskih prava, potom verskih prava, pa tek onda etničkih prava.

Da li vi znate da srpsko Ministarstvo spoljnih poslova – ako se nije nešto desilo i promenilo poslednjih dana – nije uputilo nijedan demarš, nijednu protestnu notu Podgorici, a Podgorica je reagovala nama zbog nekih glupih, ali ipak beznačajnih incidenata koji su se u međuvremenu dogodili na protestima ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu.        

Olivera Jovićević: A paljenje zastave? I nije beznačajno (prekida Nikola Selaković: „Moram da reagujem, nemojte molim vas pričati stvari...“)

Đorđe Vukadinović: Razgovarao sam o tome sa ministrom... (prekida Selaković...)

(...)

Đorđe Vukadinović: Jedno je reagovati povodom pojedinačnog incidenta, a drugo je povodom donošenja zakona. Znači, ja govorim o reakcijama na sam čin donošenja zakona (prekida Selaković(...) Jovićević: „Molim vas, ajdmo sad tačku na ovaj deo duela.“)

Đorđe Vukadinović: Evo tačka, odnosno tačka-zarez. Ja sam mislio... (prekida Jovićević: Završite rečenicu, pa gospodin Jovanović) ... i predlagao u skupštini da naša skupština zvanično reaguje. Jedno je šta se kaže na konferenciji za novinare, šta kaže predsednik, premijer ili ministar spoljnih poslova. A drugo kad mi, kao skupština, ili kao Vlada zvanično reagujemo... (prekida Jovićević: „Na šta?!“) ... pa, na taj skandalozan čin kojim se uzurpira pravo i Srpske pravoslavne crkve… (upada Jovićević: „Da se donese rezolucija, ili šta? “). Naravno, rezolucija. Zašto da ne? Takođe, da reaguje Ministarstvo spoljnih poslova, kao što su i oni reagovali. Da li znate da je naš ambasador usred krize predao akreditive Milu Đukanoviću? Predavao je akreditive u trenutku kad je eskalirala kriza – umesto da makar povučemo ambasadora na konsultacije! Postoji čitava lešeza diplomatskih mera koje normalna država preduzima i za mnogo manje stvari.

(...)

Olivera Jovićević: Kada u Beogradu imamo litiju od Terazija do Hrama Svetog Save u kojoj učestvuju i ministri i državni zvaničnici...

Đorđe Vukadinović: ... I ja sam bio u toj litiji.

Olivera Jovićević: Kada.. i vi ste bili, dakle, i narodni poslanici. Kada patrijarh i predsednik Vučić razgovaraju u Beogradu sa Srbima iz regiona po hitnim pitanjima, da li je to mešanje Srbije u unutrašnje stvari naših suseda?

Đorđe Vukadinović: Naravno da nije. Samo što ja mislim da to nije dovoljno i da je to prosto palijativna mera koja se preduzela tek sada kada se videlo da su stvari u Crnoj Gori eskalirale... (prekida Jovićević: „A, šta je dovoljna mera?“) Dobro, samo sekund. Pustite da i ja nešto kažem. Prvo, ne bih ulazio u ove istorijske ekskurse i mislim da je gospodin Jovanović izneo more, najblaže rečeno, jednostranih, ako ne i materijalno pogrešnih stvari koje odgovaraju - to je otprilike sada zvanična istoriografija Đukanovića i aktuelnog crnogorskog vrha... (prekida Jovanović: „Šta je vaša opsednutost sa tim Đukanovićem?)

Čedomir Jovanović: Pa, je’l pismo Poenkarea Đukanović izmislio?

Đorđe Vukadinović: Polako, polako gospodine Jovanoviću. Zaista da ne pretvorimo ovu emisiju u nešto što ona... (prekida Jovanović: „Je’l Vudro Vilsona izmislio Đukanović?“) ...Moramo nekad naučiti da čujemo nešto i što nam ne odgovara i što mislimo da nije tačno... (prekida Jovanović: „Đorđe, budite svesni da ste ovde na televiziji – govorite činjenice i istinu! Čekajte, pa koji je vaš problem sa Milom Đukanovićem, ili opsednutost crkvom?“)

Olivera Jovićević(Jovanoviću): Neka završi poslanik Vukadinović, pa onda vi

Đorđe Vukadinović: Nisam ni počeo gospodine Jovanoviću... (prekida Jovanović: „Hajde počnite“) Ja sam se nadao da ćete odoleti tom iskušenju da budete nekritični. Svi imamo neke svoje stavove, ali da budete ovako nekritički advokat Đukanovićevog režima, zaista... (prekida Jovanović: „Ma daj čoveče, ostavite me više na miru sa tim pujdanjem, pobogu“) ... potpuno je jasno ko je ovde doneo taj zakon.

Drugo, ja znam da su razumni glasovi iz vrha Mitropolije crnogorsko-primorske i SPC upozoravali na štetnost tog zakona koji se mesecima kuvao i spremao. Mi smo na Novoj srpskoj političkoj misli imali neke kritičke tekstove mnogo ranije pre nego što je stvar eskalirala. Mislim da je režim potcenio razmere reakcije.

Olivera Jovićević: A, šta je prava mera? Pitam vas konkretno.

Đorđe Vukadinović: Prvo moramo da kažemo ko je sve zakuvao. Zakuvao je crnogorski režim. Mislim da je Beograd dugo bio uzdržan. Predugo su se ponašali kao da se to dešava negde daleko, da se ne tiče direktno Srpske pravoslavne crkve, njene imovine i na kraju krajeva, naših sunarodnika u Crnoj Gori.

Drugo. SPC organizuje litije. Niko ne tera nikoga da u njima učestvuje. Organizuju se u svim eparhijama, znači u Srbiji, u svim eparhijama SPC. I u Americi... (prekida Jovićević: „Da li se šalje određena poruka?“)

Pa, naravno da se šalje poruka. Oduzima se ne samo imovina – kada kažete „imovina“ to zvuči malo profano – oduzimaju se svetinje! Oduzimaju se tapije na nešto što... (prekida Jovanović: „Ko oduzima?!“) ...Crnogorska vlast, crnogorski režim gospodine Jovanoviću!

Čedomir Jovanović: To je vaša interpertacija, isto kao što ste na taj način interpretirali 90-ih, ili Kosovo

Đorđe Vukadinović: Pa nemojte, postoje eksperti, postoje analize toga. Nisam ja 90-ih interpretirao... (prekida Jovanović: „A, niste, naravno nije niko“) ...ali svejedno...

Dakle, prosto je, ovde nije stvar relativizacije. Ponekada se može raspravljati da li je čaša prazna, ili polupuna. Ali ovde su stvari oko toga ko je zakuvao potpuno jasne – odgovornost je na crnogorskom režimu.

Ono što je moja dilema i moja primedba na račun aktuelne vlasti – mislim da je i ona na neki način saučestvovala sa crnogorskim režimom...(prekida Jovićević: „Kako to mislite?!“) ...tako što nije blagovremeno stavila do znanja da to mi ovde ne možemo kao država da prihvatimo... (prekida Selaković: „Pa, nemojte da pričate stvari, oprostite“) ...Znao sam da ovde nećete moći odoleti da me prekinete...(prekida Selaković: „To je lepo što ste vi to znali, ali je očigledno gospodine Vukadinoviću da niste upoznati sa onim što je ozbiljna državna politika) …Jedino ako nije nekakva tajna diplomatija? (prekida Selaković)

(…)

Olivera Jovićević: Gospodine Vukadinoviću, hvala Vam gospodine Selakoviću (…)

Gospodine Vukadinoviću, da li sad sve ovo što smo govorili...

Đorđe Vukadinović: Ne mogu da odgovorim na novo pitanje, dok ne odgovorim na prethodno.

Vukadinović: Čak i da nije reč o identitetskim, osetljivim pitanjima, da nije reč o stvarima vere i najintimnijih ljudskih uverenja, da je reč o zakonu o sakupljanju leptira, filateliji i sakupljanju poštanskih maraka – kada imate desetine hiljada, zapravo, stotine hiljada ljudi na ulicama, kada vam se praktično trećina stanovništva na ulici aktivno buni protiv tog zakona – pa to mora biti dovoljan razlog da takav zakon povučete ili preispitate

Dakle, režim Mila Đukanovića. Uopšte sad nezavisno od svih predrasuda koje možemo imati. Nemojte sad gledati na sat, gledajte na sat i kad govore kolege... (prekida Jovićević: „Odgovorite na pitanje, pa ćemo štedeti vreme“)

Dakle, režim Mila Đukanovića je napravio zakon i sprovodi ga na jedan brutalni način. Čak i da nije reč o identitetskim, osetljivim pitanjima, da nije reč o stvarima vere i najintimnijih ljudskih uverenja, da je reč o zakonu o sakupljanju leptira, filateliji i sakupljanju poštanskih maraka – kada imate desetine hiljada, zapravo, stotine hiljada ljudi na ulicama, kada vam se praktično trećina stanovništva na ulici aktivno buni protiv tog zakona – pa to mora biti dovoljan razlog da takav zakon povučete ili preispitate.

Milo Đukanović zna da ne može zaokružiti državnost i to je sam rekao, da ne može zaokružiti državnost dok ne stvori svoju pravoslavnu crkvu – Crnogorsku pravoslavnu crkvu!

Dakle, i oni koji indirektno podržavaju Mila Đukanovića u tome, i oni iz sveta, međunarodnih institucija, bilo ćutnjom, bilo tihom podrškom, to čine zato što je to, zapravo prst u oko, odnosno  šamar u lice državi Srbiji i srpskom narodu. To je, zapravo, antisrpski zakon i zakon protiv Srpske pravoslavne crkve. Milo Đukanović zna da ne može zaokružiti državnost i to je sam rekao, da ne može zaokružiti državnost dok ne stvori svoju pravoslavnu crkvu – "Crnogorsku pravoslavnu crkvu!" Ali je problem u tome što njegov takozvani mitropolit ima tri ili četiri sveštenika i nekoliko vernika... (prekida Jovanović) ...Dakle, poenta je u tome, nevolja je u tome što se Đukanović preigrao, ili ga je neko gurnuo u to,  što i on sada vidi. A država Srbija, po meni, nije dovoljno reagovala. Štaviše, u nekim trenucima se čini kao da je saučestvovala u svemu tome. I sada kada je otišlo predaleko...(prekida Selaković)

(...)

Olivera Jovićević: Gospodine Vukadinoviću, govorili smo sada o odluci Ustavnog suda u BiH. Da li se sada Beograd previše, ili nedovoljno meša? Čujemo kritike iz Sarajeva koje kažu da se „Beograd mešao u unutrašnje stvari države BiH“.

Đorđe Vukadinović: Stalno ta ista lažna i pogrešna dilema koju Sarajevo i Podgorica, kao i neki centri spolja lansiraju, a koja čak donekle odgovara Beogradu, tj. zvaničnoj vlasti  i Aleksandru Vučiću da bi se onda predstavili kao žrtva, kao eto, „siroti, razapeti su“... (prekida Jovićević: „A, šta da uradi zvanični Beograd, pa da bude...“) ... Olivera, pobožnom tišinom slušate gospodina Jovanovića dok govori, pustite mene da izgovorim barem tri rečenice.

Olivera Jovićević: Može neko potpitanje?

Đorđe Vukadinović: Vi stalno imate neka potpitanja kada ja govorim.

Moje je mišljenje da je potpuno jasno šta se dešava u BiH, da je tu stalna tendencija da se derogiraju nadležnosti Republike Srpske i da se ona svede na jednu folklornu tvorevinu. A to se može videti kada vidimo koje nadležnosti izvorno po Dejtonu ima BiH i koliko su one izdžikljale u međuvremenu tokom svih ovih godina. Od šest izvornih nadležnosti, sada su stigli do sedamdeset ili osamdeset nadležnosti Sarajeva u odnosu na entitete.

Dakle, potpuno je jasna tendencija. Nekada to ide preko tužilaštva i suda BiH, koji su takođe vandejtonska kategorija, nekada to ide preko Ustavnog suda. Cilj je, ako ne ukinuti, ali svesti RS na neki folklorni entitet. Nešto slično se dešava i u Crnoj Gori.

Olivera Jovićević: I sada odgovor Dodika je referendum, odnosno samostalnost. Više puta smo slušali te najave, a kritika iz Sarajeva je zašto se Vučić nedovoljno ogradio od toga.

Đorđe Vukadinović: Samopolako... (prekida Selaković, nerazumljivo) ...pa, nemojte mi sada uzimati reč, mada to stalno radite...

Ja mislim da je Aleksandar Vučić tu jednim delom malo i sam odgovoran, zato što on voli da se predstavlja kao „lider svih Srba“ i da ih okuplja na taj način i da, maltene, stavi u isti koš sve Srbe iz regiona. To je lepa slika za medije, ali on mora mnogo više da insistira na tome i kada je reč o Srbima u Crnoj Gori, a posebno kada je reč o Republici Srpskoj. On je tu da ih podrži – šta god oni odlučili... (prekida Selaković: „Podržava ih više nego bilo koja prethodna vlast) ...gospodine Selakoviću, dozvolite da završim...

(...)

Olivera Jovićević: Skoro da je kraj emisije. Minut do kraja, po jednu rečenicu. Šta je to pozicija Beograda?

Vukadinović: Gospodin Jovanović se i ovde predstavio kao neko ko, zapravo, zastupa poziciju vlasti 

Đorđe Vukadinović: Ono što mene brine Olivera u svemu ovome (jednom da mogu nešto da repliciram), nije to što gospodin Jovanović zastupa ove stavove. On ih uglavnom zastupa u bilo kom svojstvu, da li kao savetnik člana predsedništava BiH, ili u nekom drugom. Ono što mene brine to su reči gospodina Jovanovića koje je on izgovorio (ne u ovoj emisiji, ali imam ovde te izjave), da „Aleksandar Vučić izgovara rečenice koje sam ja toliko puta rekao pre njega“.  Uostalom, gospodin Jovanović se i ovde predstavio kao neko ko, zapravo, zastupa poziciju vlasti, samo sa neke druge strane od gospodina Selakovića...(prekida Jovanović, pa Selaković)

(...)

(NSPM)

Celu emisiju "Upitnik" možete pogledati ovde: 

Kako je portal RTS-a preneo gostovanje Đorđa Vukadinovića u emisiji „Upitnik“ - Vukadinović: Potcenjene razmere reakcije u Crnoj Gori

Narodni poslanik Đorđe Vukadinović smatra da zvanični Beograd nije dobro reagovao na stanje u Crnoj Gori.

"Predugo su se ponašali kao da se to dešava negde daleko i da se ne tiče SPC, njene imovine i naših sunarodnika u Crnoj Gori", kaže Vukadinović.

Takođe, ocenjuje da su potcenjene razmere reakcije naroda, i ukazuje da u protestima učestvuje pravoslavno, ali i muslimansko stanovništvo.

(RTS)