Политички живот | |||
Ђукановић зна да не може заокружити државност док не створи своју „православну цркву“ – а режим у Београду саучествује у томе |
среда, 19. фебруар 2020. | |
Широм Црне Горе одржавају су литије против спорног Закона о слободи вероисповести. Грађани излазе на улице и тргове, прелазе километре и километре у жељи да сачувају светиње. Да ли су догађаји у Црној Гори - верски мотивисан протест и догађање народа или политика? Какви су ставови Београда о томе? Са друге стране, посланици Скупштине Републике Српске усвојили су на ванредној седници у Бањалуци са 72 гласа "за" и два "против" Информацију у вези "антидејтонског деловања Уставног суда БиХ" и закључке, међу којима је обустава рада представника РС у органима БиХ до усвајања закона о престанку мандата страних судија у Уставном суду. Ванредна седница заказана је због недавне одлуке Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту према којој се све пољопривредно земљиште у Републици Српској сматра имовином Босне и Херцеговине, а не ентитета, како је то изгласала Скупштина РС, крајем 2019. године. Какви су ставови Београда поводом доношења те одлуке и најављене реакције власти РС и српског члана Председништа Милорада Додика. Када је реч о јужној покрајини, Космету - има ли Београд решење за још један, вишедеценијски извор нестабилности? Да ли договори о успостављању авио линије и железничког саобраћаја доводе до укидања такса на робу из Србије? На питања каква је позиција српског народа у регион, шта може Србија да уради како би допринела стабилности региона али и о критикама да се меша у унутрашње ствари суседа говоре гости Упитника: Ђорђе Вукадиновић, народни посланик, Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије и Чедомир Јовановић, председник ЛДП. *** (...) Оливера Јовићевић: Ви сте господине Вукадиновићу у скупштини изнели када је овај закон донет, критиковали сте државне органе у Србији јер су „благо реаговали као да је реч о некој унутрашњој кризи у некој далекој афричкој земљи“, како сте рекли, „а не о интересима Српске православне цркве и српског народа“. И оквалификовали сте то као „игнорисање и препуштање сународника својој судбини“. Како и шта је добро онда, шта је једина конкретна ствар коју би Београд по вама, требало да уради? Ђорђе Вукадиновић: Да, ово сте коректно цитирали. То су биле моје речи у скупштини. Ја сматрам, и наглашавам то, да Београд званично није добро реаговао на ову кризу у Црној Гори. Тек када је криза ескалирала, када су ове литије које су неочекивано чудо, како од стране власти, тако и од стране опозиције, а вероватно и од посматрача у региону, па и шире – све их је то затекло. Нико није очекивао да ће отпор цркве и верног народа у Црној Гори бити овако жесток и достојанствен. Некога је то уплашило и забринуло, некога је то обрадовало, али да мислим да нико није очекивао. Мислило се да ће то бити она „класична“ варијанта – пар дана негодовања, мало протеста, мало неко баци петарде, каменице, полиција нс то баци сузавац...и готово. Можда би тако заиста и било да није црква ту енергично и, рекао бих, истовремено одлучно и врло разумно, врло мудро устала. И само једна мала исправка и сугестија. У досадашњем разговору стално се говори о Србима у Црној Гори. Наравно да је пре свега реч о Србима, али ово је протест који је много шири од тих тридесетак посто (или двадесет осам процената) који су се на последњем попису изјаснили као Срби. Овде је реч о Српској православној цркви! Цркви коју поштује велика већина народа и већина грађана Црне Горе, без обзира на то да ли се изјашњавају као Црногорци, или Срби... Оливера Јовићевић: Или чланови ДПС-а. Ђорђе Вукадиновић: Богами, и чланови ДПС-а. А, богами, и припадници полиције и разни други. Дакле, то је оно што је изненадило и затекло Мила Ђукановића и његове навијаче. А вероватно и оне који га подржавају у региону и шире. Оливера Јовићевић: Шта је сада позиција Београда? Ђорђе Вукадиновић: Водећи ово као само „српску ствар“, само као протест „српске трећине“, или мало више од четвртине оних који се изјашњавају као Срби – ми већ чинимо лошу услугу тој борби коју воде и Срби, али и сви људи којима је у Црној Гори стало и до поштовања правде и до морала. У тим протестима, на пример, учествују и многи припадници исламске вероисповести. Дакле, чак и они. А да не говоримо о овом православном становништву. Ту је митрополит Амфилохије (који је био мета сталних напада, а богами и кампање и у Београду и делу београдских медија који су под контролом власти), показао и мудрост и организованост која је изненадила све.
Дакле, Шта замерам Београду? Јасно је да су нам једним делом везане руке (то ми је рекла и Ана Брнабић у скупштини: „Везане су нам руке, то је друга држава“ – а то често помиње и Александар Вучић). Али ми имамо легитиман интерес да бринемо (слично је и у БиХ, односно када је реч о Републици Српској, али до тога ћемо доћи). Имамо, дакле, легитиман интерес наша држава да штити интересе и имовину своје цркве – Српске православне цркве. И наравно имовину својих сународника који живе у Црној Гори. То је чак примарно ствар људских права, потом верских права, па тек онда етничких права. Да ли ви знате да српско Министарство спољних послова – ако се није нешто десило и променило последњих дана – није упутило ниједан демарш, ниједну протестну ноту Подгорици, а Подгорица је реаговала нама због неких глупих, али ипак безначајних инцидената који су се у међувремену догодили на протестима испред Амбасаде Црне Горе у Београду. Оливера Јовићевић: А паљење заставе? И није безначајно (прекида Никола Селаковић: „Морам да реагујем, немојте молим вас причати ствари...“) Ђорђе Вукадиновић: Разговарао сам о томе са министром... (прекида Селаковић...) (...) Ђорђе Вукадиновић: Једно је реаговати поводом појединачног инцидента, а друго је поводом доношења закона. Значи, ја говорим о реакцијама на сам чин доношења закона (прекида Селаковић(...) Јовићевић: „Молим вас, ајдмо сад тачку на овај део дуела.“) Ђорђе Вукадиновић: Ево тачка, односно тачка-зарез. Ја сам мислио... (прекида Јовићевић: Завршите реченицу, па господин Јовановић) ... и предлагао у скупштини да наша скупштина званично реагује. Једно је шта се каже на конференцији за новинаре, шта каже председник, премијер или министар спољних послова. А друго кад ми, као скупштина, или као Влада званично реагујемо... (прекида Јовићевић: „На шта?!“) ... па, на тај скандалозан чин којим се узурпира право и Српске православне цркве… (упада Јовићевић: „Да се донесе резолуција, или шта? “). Наравно, резолуција. Зашто да не? Такође, да реагује Министарство спољних послова, као што су и они реаговали. Да ли знате да је наш амбасадор усред кризе предао акредитиве Милу Ђукановићу? Предавао је акредитиве у тренутку кад је ескалирала криза – уместо да макар повучемо амбасадора на консултације! Постоји читава лешеза дипломатских мера које нормална држава предузима и за много мање ствари. (...) Оливера Јовићевић: Када у Београду имамо литију од Теразија до Храма Светог Саве у којој учествују и министри и државни званичници... Ђорђе Вукадиновић: ... И ја сам био у тој литији. Оливера Јовићевић: Када.. и ви сте били, дакле, и народни посланици. Када патријарх и председник Вучић разговарају у Београду са Србима из региона по хитним питањима, да ли је то мешање Србије у унутрашње ствари наших суседа? Ђорђе Вукадиновић: Наравно да није. Само што ја мислим да то није довољно и да је то просто палијативна мера која се предузела тек сада када се видело да су ствари у Црној Гори ескалирале... (прекида Јовићевић: „А, шта је довољна мера?“) Добро, само секунд. Пустите да и ја нешто кажем. Прво, не бих улазио у ове историјске екскурсе и мислим да је господин Јовановић изнео море, најблаже речено, једностраних, ако не и материјално погрешних ствари које одговарају - то је отприлике сада званична историографија Ђукановића и актуелног црногорског врха... (прекида Јовановић: „Шта је ваша опседнутост са тим Ђукановићем?) Чедомир Јовановић: Па, је’л писмо Поенкареа Ђукановић измислио? Ђорђе Вукадиновић: Полако, полако господине Јовановићу. Заиста да не претворимо ову емисију у нешто што она... (прекида Јовановић: „Је’л Вудро Вилсона измислио Ђукановић?“) ...Морамо некад научити да чујемо нешто и што нам не одговара и што мислимо да није тачно... (прекида Јовановић: „Ђорђе, будите свесни да сте овде на телевизији – говорите чињенице и истину! Чекајте, па који је ваш проблем са Милом Ђукановићем, или опседнутост црквом?“) Оливера Јовићевић(Јовановићу): Нека заврши посланик Вукадиновић, па онда ви Ђорђе Вукадиновић: Нисам ни почео господине Јовановићу... (прекида Јовановић: „Хајде почните“) Ја сам се надао да ћете одолети том искушењу да будете некритични. Сви имамо неке своје ставове, али да будете овако некритички адвокат Ђукановићевог режима, заиста... (прекида Јовановић: „Ма дај човече, оставите ме више на миру са тим пујдањем, побогу“) ... потпуно је јасно ко је овде донео тај закон. Друго, ја знам да су разумни гласови из врха Митрополије црногорско-приморске и СПЦ упозоравали на штетност тог закона који се месецима кувао и спремао. Ми смо на Новој српској политичкој мисли имали неке критичке текстове много раније пре него што је ствар ескалирала. Мислим да је режим потценио размере реакције. Оливера Јовићевић: А, шта је права мера? Питам вас конкретно. Ђорђе Вукадиновић: Прво морамо да кажемо ко је све закувао. Закувао је црногорски режим. Мислим да је Београд дуго био уздржан. Предуго су се понашали као да се то дешава негде далеко, да се не тиче директно Српске православне цркве, њене имовине и на крају крајева, наших сународника у Црној Гори. Друго. СПЦ организује литије. Нико не тера никога да у њима учествује. Организују се у свим епархијама, значи у Србији, у свим епархијама СПЦ. И у Америци... (прекида Јовићевић: „Да ли се шаље одређена порука?“) Па, наравно да се шаље порука. Одузима се не само имовина – када кажете „имовина“ то звучи мало профано – одузимају се светиње! Одузимају се тапије на нешто што... (прекида Јовановић: „Ко одузима?!“) ...Црногорска власт, црногорски режим господине Јовановићу! Чедомир Јовановић: То је ваша интерпертација, исто као што сте на тај начин интерпретирали 90-их, или Косово Ђорђе Вукадиновић: Па немојте, постоје експерти, постоје анализе тога. Нисам ја 90-их интерпретирао... (прекида Јовановић: „А, нисте, наравно није нико“) ...али свеједно... Дакле, просто је, овде није ствар релативизације. Понекада се може расправљати да ли је чаша празна, или полупуна. Али овде су ствари око тога ко је закувао потпуно јасне – одговорност је на црногорском режиму. Оно што је моја дилема и моја примедба на рачун актуелне власти – мислим да је и она на неки начин саучествовала са црногорским режимом...(прекида Јовићевић: „Како то мислите?!“) ...тако што није благовремено ставила до знања да то ми овде не можемо као држава да прихватимо... (прекида Селаковић: „Па, немојте да причате ствари, опростите“) ...Знао сам да овде нећете моћи одолети да ме прекинете...(прекида Селаковић: „То је лепо што сте ви то знали, али је очигледно господине Вукадиновићу да нисте упознати са оним што је озбиљна државна политика) …Једино ако није некаква тајна дипломатија? (прекида Селаковић) (…) Оливера Јовићевић: Господине Вукадиновићу, хвала Вам господине Селаковићу (…) Господине Вукадиновићу, да ли сад све ово што смо говорили... Ђорђе Вукадиновић: Не могу да одговорим на ново питање, док не одговорим на претходно.
Дакле, режим Мила Ђукановића. Уопште сад независно од свих предрасуда које можемо имати. Немојте сад гледати на сат, гледајте на сат и кад говоре колеге... (прекида Јовићевић: „Одговорите на питање, па ћемо штедети време“) Дакле, режим Мила Ђукановића је направио закон и спроводи га на један брутални начин. Чак и да није реч о идентитетским, осетљивим питањима, да није реч о стварима вере и најинтимнијих људских уверења, да је реч о закону о сакупљању лептира, филателији и сакупљању поштанских марака – када имате десетине хиљада, заправо, стотине хиљада људи на улицама, када вам се практично трећина становништва на улици активно буни против тог закона – па то мора бити довољан разлог да такав закон повучете или преиспитате.
Дакле, и они који индиректно подржавају Мила Ђукановића у томе, и они из света, међународних институција, било ћутњом, било тихом подршком, то чине зато што је то, заправо прст у око, односно шамар у лице држави Србији и српском народу. То је, заправо, антисрпски закон и закон против Српске православне цркве. Мило Ђукановић зна да не може заокружити државност и то је сам рекао, да не може заокружити државност док не створи своју православну цркву – "Црногорску православну цркву!" Али је проблем у томе што његов такозвани митрополит има три или четири свештеника и неколико верника... (прекида Јовановић) ...Дакле, поента је у томе, невоља је у томе што се Ђукановић преиграо, или га је неко гурнуо у то, што и он сада види. А држава Србија, по мени, није довољно реаговала. Штавише, у неким тренуцима се чини као да је саучествовала у свему томе. И сада када је отишло предалеко...(прекида Селаковић) (...) Оливера Јовићевић: Господине Вукадиновићу, говорили смо сада о одлуци Уставног суда у БиХ. Да ли се сада Београд превише, или недовољно меша? Чујемо критике из Сарајева које кажу да се „Београд мешао у унутрашње ствари државе БиХ“. Ђорђе Вукадиновић: Стално та иста лажна и погрешна дилема коју Сарајево и Подгорица, као и неки центри споља лансирају, а која чак донекле одговара Београду, тј. званичној власти и Александру Вучићу да би се онда представили као жртва, као ето, „сироти, разапети су“... (прекида Јовићевић: „А, шта да уради званични Београд, па да буде...“) ... Оливера, побожном тишином слушате господина Јовановића док говори, пустите мене да изговорим барем три реченице. Оливера Јовићевић: Може неко потпитање? Ђорђе Вукадиновић: Ви стално имате нека потпитања када ја говорим. Моје је мишљење да је потпуно јасно шта се дешава у БиХ, да је ту стална тенденција да се дерогирају надлежности Републике Српске и да се она сведе на једну фолклорну творевину. А то се може видети када видимо које надлежности изворно по Дејтону има БиХ и колико су оне изџикљале у међувремену током свих ових година. Од шест изворних надлежности, сада су стигли до седамдесет или осамдесет надлежности Сарајева у односу на ентитете. Дакле, потпуно је јасна тенденција. Некада то иде преко тужилаштва и суда БиХ, који су такође вандејтонска категорија, некада то иде преко Уставног суда. Циљ је, ако не укинути, али свести РС на неки фолклорни ентитет. Нешто слично се дешава и у Црној Гори. Оливера Јовићевић: И сада одговор Додика је референдум, односно самосталност. Више пута смо слушали те најаве, а критика из Сарајева је зашто се Вучић недовољно оградио од тога. Ђорђе Вукадиновић: Самополако... (прекида Селаковић, неразумљиво) ...па, немојте ми сада узимати реч, мада то стално радите... Ја мислим да је Александар Вучић ту једним делом мало и сам одговоран, зато што он воли да се представља као „лидер свих Срба“ и да их окупља на тај начин и да, малтене, стави у исти кош све Србе из региона. То је лепа слика за медије, али он мора много више да инсистира на томе и када је реч о Србима у Црној Гори, а посебно када је реч о Републици Српској. Он је ту да их подржи – шта год они одлучили... (прекида Селаковић: „Подржава их више него било која претходна власт) ...господине Селаковићу, дозволите да завршим... (...) Оливера Јовићевић: Скоро да је крај емисије. Минут до краја, по једну реченицу. Шта је то позиција Београда?
Ђорђе Вукадиновић: Оно што мене брине Оливера у свему овоме (једном да могу нешто да реплицирам), није то што господин Јовановић заступа ове ставове. Он их углавном заступа у било ком својству, да ли као саветник члана председништава БиХ, или у неком другом. Оно што мене брине то су речи господина Јовановића које је он изговорио (не у овој емисији, али имам овде те изјаве), да „Александар Вучић изговара реченице које сам ја толико пута рекао пре њега“. Уосталом, господин Јовановић се и овде представио као неко ко, заправо, заступа позицију власти, само са неке друге стране од господина Селаковића...(прекида Јовановић, па Селаковић) (...) (НСПМ) Целу емисију "Упитник" можете погледати овде: Како је портал РТС-а пренео гостовање Ђорђа Вукадиновића у емисији „Упитник“ - Вукадиновић: Потцењене размере реакције у Црној Гори Народни посланик Ђорђе Вукадиновић сматра да званични Београд није добро реаговао на стање у Црној Гори. "Предуго су се понашали као да се то дешава негде далеко и да се не тиче СПЦ, њене имовине и наших сународника у Црној Гори", каже Вукадиновић. Такође, оцењује да су потцењене размере реакције народа, и указује да у протестима учествује православно, али и муслиманско становништво. (РТС) |