Đokovići, politika, sport i ostale igre

Damir Dokić je u zatvoru. Jelena Dokić godinama bezuspešno pokušava da se vrati na četvrtu poziciju na svetu koju je imala pre nego što se politika umešala u porodični život do tada upešne sportske familije. A onda je trebalo da se dogode izbori i počela je kampanja i za izbore i za podizanje kompleksa teniskih terena Dokićevih pored Dunava usred Novog Beograda. Beograd to nije dao. Prošli izbori, prošle kombinacije sa teniskim terenima Dokićevih. Život tekao dalje, ali Dokićevih ne više srećno i harmonično kao do tada.

Stasala nova najuspešnija generacija „bombardovanih“ srpskih tenisera. Mukotrpno porodično podizanje talentovane dece donelo je njihove lične svetske trijumfe koje smo kao država i pogotovo narod slavili do obožavanja. Samo porodice tenisera znaju koje su sve Scile i Haridbe prošle na trnovitom putu njihove dece do uspeha. Potom su ih domaći političari osetivši idealnu priliku za ličnu i stranačku promociju zloupotrebljavali svakodnevno. Posle uspeha srpskih tenisera koristili bezbrojne snimke „za istoriju“ sa pomenutom decom. Nikog od njih nimalo nije grizla savest što toj i drugoj talentovanoj deci i njihovim porodicama nisu bar simbolično pomagali kad im je bilo najteže i kad su krčili put ka sportskom vrhu. A mogli su, sve vreme bili su na vlasti.

Porodice i deca pokušavali su koliko god je moguće da se ne primete njihove političke simpatije. I svi smo im zahvalni na tome jer dosta je u Srbiji raznih deoba da bi se i u sportskim uspesima delili.

U vremenima stvaranja beskonačne prosperitetne virtualne stvarnosti, pogotovo u finansijskom i sektoru nekretnina, pojavila se neprimerena jagma za povoljnim mestima gde bi se u izgradnju ulagao naduvani svetski finansijski balon. Želja da se iskoristi šansa i brzo obrnu stotine milijardi dolara ili evra potisnula je u pozadinu bar primerenu opreznost kad su takva ulaganja u pitanju. To se naravno dešavalo i u Srbiji, što sada za posledicu ima bezbroj započetih stambenih i poslovnih objekata koje od završetka dele godine kakvog-takvog pogotovo ne „statističkog“ oporavka Srbije. Cene nekretnina i stambenog, a pogotovo poslovnog prostora drastično su pale.

No da se vratimo našim junacima sa početka teksta. Ništa prirodnije da se deo novca pošteno i uz svu moguću podršku porodice investira i u sopstvenu zemlju kako je to porodica Đoković želela da uradi. Posle bezuspešnih pokušaja da pod povoljnim uslovima dobije potrebnu lokaciju u Beogradu u vreme gradonačelnika Bogdanovića, Đokovići su dobili vrlo povoljnu ponudu od Veroljuba Stevanovića, koji je zastupao Kragujevac u tim poslovima. Prvobitno je rečeno da će se tu u Kragujevcu održavati i ATP turnir u Srbiji i da je to marketinški najbolja mogućnost koju Kragujevac ima. Prošavši sve zakonom predviđene procedure, i uvaživši naknadne zahteve „Femili sporta“ o daljem do bescenja snižavanju naknada za zemljište koje je delimično u zoni parka i sto posto dečjeg vrtića, Skupština Kragujevca donela je validne odluke i sklopila ugovor sa Đokovićima. Iz ugovora su izbačeni elementi o zajedničkom ulaganju, tako da je kompleks na 99 godina dat samo „Femili sportu“ na korišćenje. U međuvremenu su Đokovići dobili i u Beogradu lokaciju koja im je odgovarala i time jasno stavili do znanja da ATP turnir (koji se prošle godine održao na Dorćolu, na gradskoj imovini) mora biti, dok se održava, jedino u Beogradu. Time se odmah postavilo i pitanje budućnosti prvobitno zamišljenog projekta u Kragujevcu. Izgubiti tako atraktivnu lokaciju u srcu grada, koji je zbog Fijatove investicije u Kragujevac proglašen od službenih medija za grad budućnosti, nikom ne bi bilo milo. Počela je grozničava potera za investitorom (novcem) koji bi neko dao za gradnju, sada već ne kako je B92 doznao, Akademije Đoković, već „Sportsko-poslovno tržnog kompleksa Kragujevac“. Time se naravno za grad gubi i poslednji marketinški normalan razlog za učestvovanje u tom projektu.

Međutim pravu buru u gradu izazvalo je ograđivanje pomenutog kompleksa jer tek onda je većina Kragujevčana razumela kolika je površina u pitanju i koji deo gradske imovine gradonačelnik zapravo poklanja „Femili sportu“. Onda počinje zaplet koji će se pretvoriti u, nažalost, političku priču. Ugovor sa Đokovićima ističe 4. decembra 2009. bez ikakve realizacije i time bi u svakoj normalnoj (pravnoj) državi sve bilo jasno i pokretanje bilo kakve nove inicijative moralo bi opet da počne ispočetka. No, kako Srbija još uvek nije takva država, počinje prepucavanje zagovornika i protivnika realizacije plana za „SPTC Kragujevac“, odnosno bivše Akademije Đoković. SNS prikuplja potpise na ulicama, a mladi na internetu, na Fejsbuku, osnivaju nekoliko grupa za zaustavljanje projekta i očuvanje parka i dečjeg vrtića pod motom da to nije ni pravno (ugovor istekao), ni ekonomski (nešto što vredi 15 miliona evra vi poklanjate) ni moralno-civilizacijski (prema rezoluciji UN o održivom razvoju naša generacija dužna je da u nasleđe budućoj generaciji ostavi najmanje onoliko neponovljivih prirodnih resursa koliko je od prethodne nasledila, što stogodišnji park u centru grada svakako jeste). Gradonačelnik pravi novu grešku i na lokalnim medijima (plaćenim na razne načine iz gradske kase) uz pomoć Srđana Đokovića i dalje tvrdi kako nema razloga (iako je ugovor istekao) da se od projekta odustane. Normalno to podiže tenzije i preko 14.000 pre svega mladih potpisnika peticija na Fejsbuku prave početnički naivna okupljanja u parku čime stvar i medijski dospeva u žižu interesovanja Srbije. Javno potcenjjući moć mladih na internetu a u stvari dobro razumevajući (u Kragujevcu ima 25.000 širokopojasnih linija pristupa internetu) da samoorganizovana mladost brzo može da preraste u kritičnu masu potrebnu da pokrene mnogo značajnija pitanja od jednog parka, lokalna vlast počinje saniranje štete nastale odustajanjem još jednog od predizborno toliko reklamiranih „Svetske face“ projekata. Naime, pre Đokovića od ulaganja u Kragujevac odustali su i Divac i Kusturica. Namerno ignorišući mlade sa interneta, za lokalnu, a kako se vidi, i republičku vlast ovo postaje divna politička prilika da jednu stranku proglase destruktivnom i po budućnost Srbije opasnom.

U saopštenju kojim konačno potvrđuju da neće graditi teniske terene u Kragujevcu Đokovići kažu da su na to primorani političkim pritiscima. Tu opet dolazimo na teren koji je zbog budućnosti sporta i dece svakako trebalo izbeći. Tražeći izgovor za očigledno promenjene privredne okolnosti i neispunjavanje ugovora u navodnim pritiscima (kojih je bilo tek nakon napred pomenutog) i svrstavanjem na jednu političku stranu (sadašnju poziciju) time što je druge (sadašnju opoziciju) proglasio neprijateljem budućnosti i posebno dece, dolazi se do situacije da se ljudi dele za i protiv Đokovića. Novak Đoković, koji se tokom celog ovog postupka dostojanstveno držao i nije se oglašavao, pogotovo ne politički, svakako nije zaslužio da mu bilo ko i bilo gde, bilo šta zameri. Uživajmo u Noletovom putu na svetski teniski vrh svi skupa.