Dinko Gruhonjić i granice slobode mišljenja

Na našoj društvenoj i medijskoj sceni stvorena je svojevrsna i u svemu paradoksalna situacija. Etablirala se grupacija tzv. nezavisnih novinara koji rade u profesionalnim kritičkim medijima, branitelja medijskih sloboda i ljudskih prava koji imaju ekskluzivnu priliku i mogućnost da uvek budu bezrezervno uzimani u zaštitu od strane ljudsko-pravaških nevladinih organizacija, “nezavisnih” medija i Nezavisnog udruženja novinara Srbije bez obzira šta je bila sadržina njihovih tekstova. Oni su zaštićeni, bez obzira što se u njihovim tekstovima mogu naći ocene koje su izraz političkog ekstremizma i ideološke ostrašćenosti. Sve se to ne uzima u obzir, oni imaju zagarantovanu zaštitu kao progonjeni profesionalni i “nezavisni” novunari, a da se pri tome ne može steći uvid u neprimerene i često diskvalifikatorske stavove koje su oni iznosili u svojim tekstovima. O tome nam može posvedočiti nedavni događaj vezan za iscrtavanje pretećih grafita na zgradi u kojoj stanuje novinar Dinko Gruhonjić. Naravno, da je apsolutno neprihvatljivo da se na ovaj način ugrožava on i njegova porodica. Tu nema spora i nikakve dileme.

Na osnovu tog svojevrsnog fotosafarija Dinko Gruhonjić je izneo apodiktički stav da je Novi Sad “grad, koji je umesto multikulturalne srednjoevropske prestonice postao nacionalšovinistička palanka”

Neposredno pošto je objavljena vest o ugrožavanju njegove bezbednosti, on je odmah bio gost televizije N1 na kojoj je izneo toliko puta ponovljenu tezu da je “uzrok svih zala u našoj zemlji militantni veliko-srpski nacionalizam kome se neprestano povlađuje u našem društvu”. Novinarka N1 navela je da je verovatno glavni uzrok ispisivanja grafita na njegovoj zgradi tekst Novi Sad - nacionalšovinistička palanka koja slavi genocid, objavljen na portalu Voice. Tekst je nastao kao neka vrsta njegovog prikazivanja grafita koji se mogu videti na zgradama Novog Sada, a tiču se glorifikacije Ratka Mladića, Radovana Karadžića i negiranja zločina u Srebrenici. Na osnovu tog svojevrsnog fotosafarija Dinko Gruhonjić je izneo apodiktički stav da je Novi Sad “grad, koji je umesto multikulturalne srednjoevropske prestonice postao nacionalšovinistička palanka”. Ove njegove navode nismo mogli videti u prilogu na objektivnoj N1, a na njih se nisu osvrnuli ni predstavnici GDF-a, Inicijative mladih za ljudska prava, Savez anti-fašista Vojvodine i drugih organizacija. Međutim, u njihovim saopštenjima može se pročitati da su “varvarski grafiti mržnje na ulazu u zgradu u kojoj Gruhonjić sa porodicom živi, direktno ugrožavanje njegove bezbednosti i svedoči o dubokoj fašizaciji društva u Srbiji. Svaka slobodna reč u Vučićevoj Srbiji na meti je fašističkih hordi nasilnika”.

 A kako izgleda slobodna reč koju je Gruhonjić plasirao u navedenom tekstu nastojeći da potvrdi tezu o dubokoj fašizaciji našega društva, i to bez ozbiljne argumentacije, može se videti u sledećem navodu “Novi Sad, međutim, ima svoju istinu. Novi Sad se, naime, ruga žrtvama genocida i ime svoga “heroja” ispisuje farbom ljudke krvi. Novi sad, međutim, smatra da osoba koja je time upravljala zaslužuje da bude idol ispisan crnim slovima što očigledno ne smeta stanarima koji uživaju u udobnosti svog renoviranog toplog porodičnog doma. Šta li misle, čemu li se nadaju. Kako smo posltali tako ravnodušni da mirno, potpuno naviknuti prolazimo pored grafita koji slave ratnog zločinca. Novi Sad izgleda - snom mrtvijem spava, kao i njegova čuvena “atigrafitna jedinica”, čiji je navodni zadatak da prekreči grafite mržnje”  Optužujući čitav jedan grad za saučestništvo u prećutkivanju njegovog viđenja Novog Sada kao nacionalšovinističke palanke, koja slavi genocid, on i njegovi branitelji nisu ni pomislili da se radi o ogoljenom govoru mržnje i otvorenom nipodaštavanju stanovnika ovog grada. Na osnovu čega Dinko Gruhonjić ima smelosti i parvo da jedan grad i njegove stanovnike optužuje za slavljenje genocida? Da li to spada u parvo na slobodno ispoljavanje mišljenja ili se radi o neprihvatljivoj i neargumentovanom žigosanju Novog Sada - grada koji se predstavlja kao leglo militantnog veliko-srpskog nacionalizma, kako nam to nastoji, bez ikakvog osnova dokazati slobodni duh Dinka Gruhonjića. Zašto se na tzv. liberalnim i nezavisnim medijima ne objavi nekoliko tekstova Dinka Gruhonjića da bi ljudi mogli sami da se upoznaju sa njegovim “slobodarskim “stavovima.

Zadah kleronacionalizma i šovinizma se iz Beograda ponovo pokušava proširiti Balkanom. Jedna poznanica je to formulisala ovako – Taj smrad mora prestati

U tekstu Srbija i Bajden - dosledno protiv razuma i civilizacije - ovaj profesor novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ispisuje sledeće redove (verovatno kao ogledni primer za njegove student) “ Srbija, jedna od onih šljiva-država, čija je , neodoljiv je utisak, većina stanovništva potuljeno kao ukakani golubovi, dočekala poraz svoje uzdanice, svoga uzora, mahnitog, pokvarenog, pohlepnog, populističkog, rasističkog, profašitičkog i  uopšte, u svakom humanom i estetskom smislu – odvratnog Donalda Trampa. Neko je iznenađen zbog takve reakcije u Srbiji, zemlji koja stabilno i odvajkada u milionskim iznosima, glasa za ove ili one radikale i ostala šovinistička, primitivna i usmrđela priključenija, a čemu nema premca ni na Balkanu? U zemlji u kojoj se “prava”opozicija takmiči ne bi li nekako zasmrdela više od slobodnih radikala i tako privukla većinsko biračko telo. Jer taj kriminal i ta korupcija (srpski rečeno-pokvarenost), logična je posledica, tog magnum crimena koji je dirigovan iz Beograda. Zadah kleronacionalizma i šovinizma se iz Beograda ponovo pokušava proširiti Balkanom. Jedna poznanica je to formulisala ovako – Taj smrad mora prestati”. Mogli bismo, ovom prilikom, navoditi mnoštvo ovakvih i sličnih umotvorina ovog borca protiv velikosrpskog nacionalizma i klerofašizma i profesionalno kritički orjentisanog novinara, koji ne bira reči da u svom “pravedničkom”pohodu obasipa Srbiju i srpski narod najbrutalnijim i najprizemnijim uvredama i otvorenim blaćenjem i nipodaštavanjem. i sve se to među braniteljima “nezavisnog” novinarstva proglašava za izražavanje slobode mišljenja Dinka Gruhonjića, koji se služi otvorenim govorom mržnje i nameće neprihvatljivi princip kolektivne krivice, ne samo građanima Novog Sada, već i celokupnom srpskom narodu.

Bilo je za očekivati da će liberalno-demokratski građanistički i “objektivni” list Danas stati, bez ostatka, u odbranu “ugroženog” Dinka Gruhonjića. Taj zadatak je, naravno, obavila Snežana Čongradin, koja svakako deli njegove stavove. Ona je u svojoj kolumni navela naslov njegovog teksta Novi Sad - nacional-šovinistička palanka koja slavi genocid, a da objektivna i profesionalna redakcija lista Danas nije našla za shodno da objavi initegralnu verziju ovog teksta, kako bi čitaoci mogli da steknu celovit uvid u pisanije ovog, na žalost, pripadnika akademske zajednice, koji predaje novinarstvo, a piše paškvile koje bi slobodno mogle da nađu mesto u našim tabloidima. Pored Snežane Čongradin čija se politička i ideološka agenda u potpunosti poklapa sa ideologijom kolektivne krivice srpskog naroda, koju istrajno zastupa Dinko Gruhonjić. Ovom prilikov vredi citirati i nekoliko navoda iz teksta Dragana Bursaća Novi Sad, grad Ratka Mladića. On spada u red njegovih najgorljivijih branitelja, koji je još ekstremniji u svojim iskazima i ocenama. “ Osim što jedan dio stanovnika Novog Sada  pokazuje da je inficiran fašističkim virusom četništva, ovo nam govori da kolega Gruhonjić radi sjajan posao u svojoj antifašističkoj borbi. A Gruhonjić je kriv, između ostalog što se “pogrešno” zove i preziva u srpskoj Atini. Pa je tako virus zla zahvatio i tu i takvu Atinu poodavno, a glavni prenosioci su isti oni koje je Novi Sad primio i zaštitio od rata u BIH i Hrvatskoj. Ti i takvi su se popišmanili, pa vade nacionalnu krvnu sliku i supismeno očitavaju karton srBstva na kojm nema Gruhonjićevog imena. Nije red da se slobodarska Vojvodina bruka i kalja nacističkim nakotom i njihovim brljotinama. Nije red, ali se čini da je Vojvodina premrežena braniteljima lika i dela ratnih zločinaca Karadžića i Mladića, koji su našli novu metu. Zapitajmo se kako je moguće da baš sada, ovako javno, četnici haraju, žare i pale po nekad mirnoj antifašističkoj Vojvodini.” Ovaj opskurni tekst objavljen je na sajtu Autonomija, ali nije naišao na osudu Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, koji se tako agilno zalaže za poštovanje principa novinarskog kodeksa očuvanje antifašističkih i liberalno-demokratskih vrednost. Ovo je za njih, verovatno, vrhunski izraz slobode mišljenja i tzv. nezavisnog i profesionalnog novinarstva u kome je sasvim prihvatljivo da se srpske izbeglice iz BIH i Hrvatske kolektivno osuđuju kao one koje su inficirene fašističkim virusom četništva. Da predstavljaju pogubni nakot zla koji treba istrebiti i dekontaminirati, kao zalog borbe protiv četnika, koji žare i pale po atifašističkoj Vojvodini. Očigledno je da su protiv njih sva sredstva antifašističke borbe dozvoljena, o čemu piše i Dinko Gruhonjić, osuđujući Novi Sad kao nacionalšovinističku palanku koja slavi genocid.

O ovakvim neprimerenim i neprihvatljivim generalizacijama i isključivim osudama nije se oglasila samoproklamovana antifašistička i građanjistička javnost, naprotiv, oni su listom ustali u odbranu prava na slobodu mišljenja Dinka Gruhonjića koji se u svom tekstu služi najprizemnijim i neargumentovanim uopštavanjima i diskvalifikacijama u kojima stanovnike jednog grad stavlja na stub srama

 O ovakvim neprimerenim i neprihvatljivim generalizacijama i isključivim osudama nije se oglasila samoproklamovana antifašistička i građanjistička javnost, naprotiv, oni su listom ustali u odbranu prava na slobodu mišljenja Dinka Gruhonjića koji se u svom tekstu služi najprizemnijim i neargumentovanim uopštavanjima i diskvalifikacijama u kojima stanovnike jednog grad stavlja na stub srama optužujući ih , pomoću svojih paušalnih oceana da su kolektivno podlegli virusu velikosrpskog nacionalizma pretvarajući se u nacionalfašističku palanku koja slavi genocid.

U zaključku ovog teksta opet se nameće suštinsko pitanje da li za sve ljude koji učestvuju u javnom i medijskom životu zaista važe ista pravila poštovanja novinarskog kodeksa i argumentovanog iznošenja stavova. Prateći naše tzv. profesionalne kritičke medije jasno možemo videti da ta pravila i vrednosti se ne odnose na najistaknitije tzv. borce protiv velikosrpskog nacionalizma, branitelje antifašističkih vrednosti i pripadnike građanističke političke elite. O tome svedoči i način na koji su liberalni i profesionalni mediji tretirali celokupnu situaciju koja je pratila reakcije na tekst Dinka Gruhonjića. Očigledno je da on spada u onu posvećenu i nedodirljivu grupaciju javnih delatnika koga ne obavezuju elementarna pravila zaista profesionalnih i objektivnih medija odgovornog, razložnog i argumentovanog slobodnog mišljenja.