.jpg)
| Politički život | |||
Da li su srpski neonacisti prevarena deca? |
 |
 |
 |
| utorak, 14. oktobar 2008. | |
 Ovih dana se toliko puta u tekstovima raznih autora ponovilo da su srpski neonacisti zbunjena deca koja ne znaju šta rade, da su u pitanju izmanipulisani dečaci, koji naprosto nisu dovoljno obavešteni, pa da je iz tog razloga potpuno besmisleno danas u Srbiji krenuti u borbu protiv nacizma. Ja mislim da se iza ovakvog olakog otpisivanja srpskih neonacista krije ili neobaveštenost onih koji o tome tako pišu, ili, što je mnogo gore, nešto sasvim drugo.Naime, kada se posete sajtovi srpskih neonacističkih grupa, ne treba dugo da bi se uverilo da ti momci itekako znaju šta rade i šta pričaju. Oni imaju jednu sasvim racionalnu, plauzibilnu priču, koju je lako razumeti, i koja nije bez ubeđivačke snage. Oni se zalažu za srpski narod, srpsku veru, srpsku zemlju, srpsku krv, srpsku tradiciju. Kao predstavnika tih i takvih merila vrednosti, oni vide kralja. Taj srpski kralj je svojevremeno potpisao savez sa Adolfom Hitlerom, pa srpski neonacisti vide Hitlera kao nekog ko je bio spreman da stane iza tih i takvih merila vrednosti, iza te i takve Srbije. A onda se ispostavio problem: komunistička pseta su se pojavila niotkuda, i narušila taj savez, i tako doprinela degradaciji “srpskih merila vrednosti”. Znači, na jednoj te istoj strani su Hitler, nacizam, ali i srpska čast, narod, vera, tradicija, itd. Na drugoj strani su komunisti. Za ovu i ovakvu podelu, neonacisti imaju istoriju da im za nju garantuje. Tu istu istoriju imamo i mi. Jer, niko ne može da kaže da bi Hitler napao Srbiju, vršio genocid nad srpskim narodom, da je ovaj savez bio ispoštovan, i da je kralj ostao na svom mestu. Hitler je bio na strani srpskog naroda, tradicije, vere itd., a komunisti su bili protiv. Kao što rekoh, priča je racionalna, plauzibilna i ima ubeđivačku snagu. Ona je potkrepljena argumentima i činjenicama. Pa onda, kad neko kaže da ovi “ne znaju šta rade” time što to govori pokazuje da ili sam ne zna šta radi, ili tačno zna šta radi a pravi se da ne zna. Ako oni koji govore da ovi ne znaju šta rade sami ne znaju o čemu govore, evo im prilike da se obaveste. Ako, pak, znaju, onda njima nema šta da se priča, već se samo može govoriti protiv njih. Jer, ako znaju da su u pitanju ozbiljni argumenti, da srpski narod nije morao da prođe kroz patnje kroz koje je prošao, samo da je dosledno stao i ostao na Hitlerovoj strani, a ponašaju se kao da je bilo nužno da Nemačka izvrši okupaciju Srbije, onda se oni iz sve snage trude da sakriju da je “Bolje grob nego rob” bio slobodan izbor, i da je baš kao takav bio neuslovljen ikakvim moranjem. Nije neko napao Srbe pa su se oni branili (notorno: “Morali su da se brane”), već je bilo onih koji su po cenu sopstvene smrti stali na stranu protiv nacizma i fašizma, iako nisu morali. Bilo je onih koji se nisu ponašali oportunistički, bilo je onih koji su se borili protiv kako nemačke tako i srpske krvi i tla i časti i tradicije, i svega drugog što je deo tog i takvog registra, nacionalističkog registra koji je tada kulminirao u nacizmu. Oni, koji su se borili protiv ovih, bili su, ili sada jesu, komunisti. Oni, koji odriču srpskim neonacistima da znaju šta rade, pokušavaju da prikriju ovu vezu između Hitlera i srpskih tradicionalista, nacionalista, te oportunista, “pragmatičara”. Time što se sakriva da srpski neonacisti itekako znaju šta rade, sakriva se da su oni koji govore da ne znaju, efektivno, na potpuno istim pozicijama kao i neonacisti. Srpski neonacisti do kraja govore istinu srpskih nacionalista i tradicionalista. Ali, do kraja govore i istinu srpskih oportunista. Ako se želi srpska vera, tradicija, krv i tlo, onda se ne može negirati to da je zalaganje za takve vrednosti ono što je imalo svoju priliku da se ostvari kroz savez sa Hitlerom. Takođe, ako se nacionalisti, tradicionalisti, ovde shvate kao oni koji čine “Prvu Srbiju”, a oportunisti, ovi koji su “pragmatični”, neoliberali i svi njima srodni, kao oni koji čine “Drugu Srbiju”, onda se s pravom komunisti u Srbiji danas nazivaju “Trećom Srbijom”. Od sve tri Srbije, samo je jedna ona koja ima pravo da baštini antifašističku borbu. Ni oportunisti niti nacionalisti nemaju prava da se pozivaju na tekovine antifašističke borbe. Samo komunisti imaju prava da se na nju pozivaju. Zato ovi ostali jesu u neprilici, jer da bi se sami oprali, te da bi makar pokušali da makar malo operu svoje ideje, principe iza kojih stoje, ne mogu a da ne žele da uđu u savez sa komunistima. Komunisti su danas u stanju da biraju sa kim će a sa kim neće da stanu na istu stranu. Odnosno, preciznije, koga hoće a koga neće da puste da stoji pored njih. Ovaj povoljan položaj levice neće opadati, samo će se u skoroj budućnosti poboljšavati. Kriza u SAD, a koja prelazi granice SAD, za to će se pobrinuti. Sve će više biti onih koji će osvedočiti svoju ulogu u klasnoj borbi. Njih je, u Srbiji do sada, kao siročiće tretirala SRS, pa onda i liberali, a onda i oni koji se pod zastavom kominizma bore za korist ili za nacionalizam. Ali, vremena se menjaju, i već sada je stanje takvo da su komunisti u stanju da biraju koga će da puste da stoji pored njih. Trenutno, najbitnije je istrajavati u tome da antifašistička borba nikako ne može i ne sme biti baštinjena od strane kako nacionalista, tako i oportunističkih liberalnih struja. Antifašistička borba jeste univerzalna, ali samo ako se pristane na to da je komunizam univerzalan. Ili oba, ili nijedan. U zamahu načinjenom da se zbriše srpski nacizam, pogađaju se i ovi koji pokušavaju da sakriju da je njihova “tajna i rodno mesto” isto tamo gde i ona neonacista. Ne sme se pristajati na antifašizam koji je norma, i koje se treba poštovati radi lične koristi, niti na antifašizam koji tim i takvim “antifašizmom” sakriva svoja merila vrednosti, merila vrednosti koja su identična onima za koja se zalažu neonacisti. Neonacisti znaju šta rade, a oni koji tvrde da ovi ne znaju, tim sakrivanjem podržavaju neonacistički projekat, puštaju ga da radi tamo gde ga niko neće videti. |
Od istog autora
- Šta nam govore razlozi protiv Povorke ponosa
- Srpska kulturna revolucija
- Istina o četnicima
- "Kopilanska" reaproprijacija antifašizma
- Očajem protiv kapitalizma
- "Socijalizam? Da, ali samo ako je nacional-socijalizam!"
- U čemu je problem s tim da se nađemo na strani jačeg?
- Slamenko
- Samo-prevazilaženje i pornografija: recept s desna
- Betmenov rat teroru
- Zašto protestanti nisu poslušali Tomislava Nikolića?
- Indijana DŽons i prokletstvo najbližeg
- Slobodan Milošević je mrtav a ni ja se nešto ne osećam dobro...
- "Kad porastem biću policajac"
- Kad realista uzvraća udarac
Ostali članci u rubrici
- Protesti građana i dalje rade
- Rezervat Aleksandra Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
- Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave
- Rezolucija o merama koje država Srbija mora da preduzme povodom stanja na KiM
- Šta nedostaje Vučićevoj poruci da Srbija neće biti sluga ni Amerike ni Rusije - Rusija takav odnos i ne traži
- Sram nas bilo, Srbijo!
- Veleposlanica Jelena Milić i Zagreb vole se javno ili još jedan sunovrat srpske diplomatije
- Veliš - „Sve je do Boga“, pa zasedneš i ne činiš ništa!
- Sramotni muk Beograda pred golgotom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - mi nikome nećemo biti „slavni preci“
- Geopolitika reke Drine - Hoće li litijum i Rio Tinto dovršiti ono što nije uspeo NATO?
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
