Политички живот | |||
Бриселски споразум је као пацијент зрео да буде сахрањен |
среда, 22. октобар 2014. | |
(КоССев) На изненађење многих, Демократска странка Србије, која је готово нестала не само из медијског простора у Србији, већ и као парламентарна странка, и чији се до јуче неприкосновен лидер - духовни и програмски отац странке, а за неке, после Ћосићеве ере и нови 'отац нације' - Војислав Коштуница, у потпуности повукао из јавног живота - поново осваја тај исти медијски простор. Иако у јавности препозната кроз своју тесну сарадњу са Коштуницом, оданост странци, посао некадашњег југословенског комесара за избеглице, шефа Координационог центра за КиМ, те амбасадора Србије у Италији, а изнад свега за њу важно - кроз то да је ћерка Јована Рашковића, нови лидер ове, за многе - изразито мачистичке странке, Санда Рашковић-Ивић, својим шармом, образовањем и софистицираношћу поново добија ударне термине и места у српским медијима. Након што је недавно изабрана за лидера ДСС-а, странци је у потпуности окренуо леђа њен творац - Војислав Коштуница, оптуживши своју дојучерашњу најближу сарадницу за издају програмске одреднице о неутралности Србије, зарад идеје о суверенизму и формирању ширег националног блока, коју је она представила. За њим су иступили и дојучерашњи страначки прваци. Странка је, како сама нова председница каже, "разваљена" - ван парламента, без одбора у једној трећини Србије, са дугом од 800.000 евра, и са приходима искључиво из самофинансирања. Снажна подршка за нов наступ и активирање странке управо је стигла са Косова и Метохије. Током њене дводневне посете КиМ-у, Рашковић-Ивић је била у потпуности отворена за разговор са медијима, упркос интензивним унутарстраначким активностима које су биле пред њом. Разговор који смо са председницом ДСС-а водили у нашој редакцији у више наврата су прекидале њене страначке колеге, очекујући је на другом месту услед много посла који је, како кажу, сада пред њима на терену. Јуче сте били у посети манастиру Високи Дечани. Какву поруку носите одатле? - Причала сам са игуманом Савом Јањићем. Од њега сам добила поруку да је ситуација јако тешка и озбиљна, да нико од албанских званичника у вези са догађајем око истицања застава велике Албаније у Београду није показао имало кајања, самокритике, извинио се. А са друге стране, у вези са графитима о ИСИЛ-у, косовски министар унутрашњих послова дао је једну, по мом мишљењу, заиста срамотну изјаву - од тога да су то урадили сами монаси, до тога да су то урадила мала деца.
Дечански монаси и Владика су и код косовских Албанаца и код међународне заједнице виђени не само као најумеренији део српске заједнице овде, већ и уопште, српског народа. Са њима се радо сарађује. Јесте ли и о томе причали? - Игуман Сава заиста је увек заступао помирљиву политику. Сећам се његових помирљивих наступа и за време рата. Албанци су тада нашли уточиште у манастиру. Сложили смо се током разговора и око инцидената који се сада у Србији дешавају. Ми се ту разумемо. Обоје се бавимо људском душом, ја као психијатар, он као духовник. Разумемо гнев, понижење и агресивну реакцију која из тога проистекне, али људи треба да укључе рацио. На фудбалској утакмици не смеју да искачу на терен, не смеју да разбијају излоге на пекарама Горанаца, или Албанаца. Ти људи нису ништа криви. Са друге стране, сваки тај разбијени излог на Косову може значити ‘разбијање’ српских глава од стране оних који су опасни и зли.
Какви су Вам утисци током дводневне посете Косову? - Ви знате да сам ја била задужена за Косово и Метохију, да сам била председница Координационог центра и да сам овде проводила јако много времена. Свакако примећујем промене, али на жалост, на горе. Бриселски споразум је донешен да би Србима наводно омогућио лакши и бољи живот. То није тачно. Срби су у време када сам ја водила Координациони центар - 2005, 2006, 2007, могли нормално да се крећу са документима Републике Србије. Данас они то више не могу, док Албанци могу да се крећу по Србији са документима такозване Републике Косово. Са друге стране, има низ потешкоћа које су везане за обнову културне и црквене баштине, зато што је то сада под косовским министарством, тако да ми не можемо своје светиње и своју културу да обнављамо и да је чувамо онако како бисмо ми то желели. Да не говоримо о томе да се све одвија по косовским законима, уместо српским. Ја сам чак данас и на конференцији за штампу позвала госпођу Мају Гојковић, председницу наше скупштине, да распише изборе за четири општине на северу Косова, јер је мандат привремених управа већ истекао, те ће то бити добар тест за то да се утврди да ли је држава заиста одустала од Косова и Метохије и повукла се пред Бриселом и пред Албанцима. Колико је реално да Србија то учини сада? И колико је ово што кажете партијско-политичка порука? - Видите, ово није само партијско-политичка порука, већ је ово реална политичка порука грађанке Србије, некога коме је стало да Косово и Метохија остане у саставу Србије, а уколико је власт озбиљна, она треба да пошаље и неке озбиљне поруке. Које су то озбиљне поруке? Озбиљна порука би била да се барем север не „гура“ у наручје Приштине, а управо су ови избори тест. Ја сам свесна тога да би се прекршио Бриселски споразум, али ће њега све време и даље кршити Албанци. Албанцима не пада на памет да мењају свој Устав зато да би се формирала Заједница српских општина. Они то неће урадити, а ми, од којих се тражи да промене Устав, вероватно ћемо потрчати да то и учинимо. Да ли ће се, по Вашем мишљењу, Устав Србије и променити? - О томе треба да одлучују грађани Србије на референдуму. О томе никако не сме да се одлучи само у Скупштини, зато што је Митровдански устав донесен 2006. године на референдуму, те он на референдуму може да ‘падне’, или може да ‘прође’. У том случају, актуелна власт треба да пусти све политичке актере - људе, странке, удружења, интелектуалце да се изјасне о томе да ли Устав треба мењати, или не. Но, пре него што се приступи томе, треба пре свега да се о томе изјасни Уставни суд Србије. Уставни суд се до сада већ неколико пута оглашавао поводом одлука које се тичу Косова и Метохије. Шта се догодило после тога? - Изјаснио се, али се одлуке не спроводе. Не спроводи се негативно изјашњење Уставног суда о матичним књигама, о катастру, сада треба да се изјасни о Бриселском споразуму, па треба да се иде даље. Ми смо заправо сви таоци уласка у ЕУ, а то значи да се држава све време повлачи због ЕУ. У исти контекст бих поставила догађај са Партизановог стадиона, када је спуштена албанска застава са картом велике Албаније. За оне који заговарају овакву идеју изгледа да је велика Албанија надохват руке, осећају да никад нису били јачи него данас, а зашто? Зато што се Србија стално повлачи. Држава се повлачи јер мисли – “добро, тим Бриселским споразумом, они добијају нешто и примириће се.” А неће. Зато позивам да наша држава крене офанзивно и да саопшти - "расписујемо изборе у четири општине на северу Косова и Метохије." То би значило заокрет курса од бриселског процеса. Како би то држава могла да уради, а да остане у формалном смислу, али и политички коректном - на курсу актуелног бриселског процеса? - Било би то торпедирање бриселског процеса, а што и да га не торпедирају, када га торпедирају и Албанци?! Бриселски процес држе само Срби, којима је то науштрб, док су Албанци то ставили адакта. Руку у ватру стављам да Албанци неће мењати свој устав.
Косово и Метохија је српски Сибир - Ми имамо јако велико богатство на КиМ-у. Као што Руси имају у Сибиру ресурсе, тако и ми имамо ресурсе на КиМ-у. КиМ је српски Сибир, јер практично, све што се налази у Мендељејевој таблици, налази се овде. То је наш адут и на основу тога, можемо да разговарамо и са Немцима и са Русима. О Бриселском споразуму говорите у негативном контексту. Сам бриселски процес је оптерећен проблемима, ако ништа друго спорошћу и стагнацијом у примени договорених одлука. Како бисте као лекар оценили стање пацијента који се зове Бриселски споразум? - Мислим да је Бриселски споразум у коми, а једини који га лечи и ко му даје вештачко дисање је српска власт из Београда. Постоји ли лек за таквог пацијента и шта је? - Мислим да је Бриселски споразум као пацијент зрео да буде сахрањен. Треба кренути из почетка, треба кренути са интересом Србије, са интересом српског народа. Треба коначно почети бранити свој народ, светиње и ресурсе. Да ли је то програмска идеја коју заступате, а насупрот досадашњој политичкој доктрини ДСС-а – неутралности? - Ми треба да почнемо од суверенизма. Будимо искрени и реални у томе колико је Србија заиста суверена држава. Како ми можемо да будемо неутрални, уколико не знамо где нам је граница? Како можемо да будемо држава, уколико имамо окупациону страну у нашој јужној покрајини? Потом, ако као анти-НАТО земља, имамо велику НАТО базу у Бондстилу? Ако се нама у Бриселу пишу закони које ми морамо спроводити у Србији, ако националне стратегије, којих има 106, буду непримењиве у 90% случајева?! Шта је са концептом неутралности? - А концепт неутралности је одличан за Србију у будућности. Зашто сада ослонац на Русију? Ми већ идемо ка ЕУ, а мислимо да то није добро. Ослонимо се стога на Русију, а велике силе ће се тада договорити хоће ли Србија моћи да буде неутрална, или не, као што су се договориле у случају Швајцарске. Није се Швајцарска сама тога сетила и урадила.
О расколу са Коштуницом… Изненадило ме је. Управо зато што сам ја себе доживљавала као неко ко је апсолутно веран Коштуници. Управо зато што сам ја господина Коштуницу поредила са својим оцем, а то није петпарачка прича, јер сам ја то заиста мислила. Мој отац је за мене најважнија политичка фигура, уопште у мом животу и он је мој политички идол. Стога, ја то не бих у политичке сврхе никада тако трошила да нисам била уверена да је то тако и да заиста у господину Коштуници нисам гледала некога ко је у ствари, ето, Јован Рашковић. Зашто онда Коштуница није имао слуха за причу о суверенизму? - Ја то не знам, то морате да питате њега. У јавности се ДСС често перципира као изразито мачистичка странка, те да осипање чланства након Вашег избора може имати везе са тим да се одређени прваци унутар ДСС-а не слажу са тим да на челу странке буде жена. Има ли истине у томе? - Неки се моји пријатељи завитлавају, па ми кажу да у једном делу тог друштва седе ‘монтањари’, да је ДСС мачистичка странка. Против мене је вођена врло прљава кампања. Имам дојаву да ће се она наставити и даље, да ће бити врло лична. Знате, мени је остављен јако велик дуг - скоро 800.000 евра. Ја сам то наследила. Остављена ми је странка која је разваљена - ми у једној трећини Србије уопште немамо странку. У 70 општина странке нема. У другим општинама где странке има, имате слабе одборе, имате и одличне одборе, и ту је ситуација отприлике – 50:50. Што се остале две трећине тиче, више није важно ко је подржао мене, а ко Алигрудића. Ми смо сада наши. Све сам то наследила. Ја нећу да одем из ове куће, јер сматрам да је то моја кућа, јер се кућа не напушта онда када је разваљена и онда када је сирота и онда када ју је напустио и онај који ју је градио. Из чега се тренутно финансира ДСС? - Ми се тренутно самофинансирамо - из прилога које дају сами чланови. Ја, рецимо, радим волонтерски. Своју плату примам као професор на другом месту. Ово све што радим - није мој плаћен рад. Плаћа нам се и чланарина. Знате, неки стари чланови, који су позивали на принципе и морал, нека се мало погледају. Немојте да изађем са тим колико дуго нису платили чланарину, а то нису месеци, већ године у којима нису дали ниједан динар за странку, а сада као увређени излазе из ње, јер се, тобоже, не следи политика странке. Политика ДСС-а се мењала, али остајала је она осовина коју су Коштуница и покојни Борислав Пекић утемељили, а то је национална и демократска осовина. Ми смо почели 1992, као странка која држи до демократског, националног и која је еврофилна. Па смо онда склапали разне савезе – “Коалиција заједно”, ДОС, коалиција са Верком Стефановићем, Велимиром Илићем , са Г17+... Како је онда изворно еврофилна странка дошла до евроскептицизма? - Ми смо дошли до евроскептицизма на Косову и Црној Гори. Морам да кажем да је држање ЕУ према Црној Гори, а поготово према Косову, било срамотно и оно је јасно говорило о злим намерама, тако да смо кренули путем неутралности. Ја ћу спроводити изразито евроскептичну политику, изразито антинатовску политику, политику одбране Устава, политику одбране Косова. Мислим да треба направити национални блок и направићу га да се можемо организовати и бројније супротставити свему овоме.
Са ким ћете правити национални блок? - Започињем преговоре са истакнутим интелектуалцима у Београду. Замолила сам и колеге у покрајинском одбору, такође председнике општинских одбора, да свако у својој средини ради пирамидално и да придобија присталице за наше идеје, не да уђу у странку, него да буду део покрета који ће бранити Косово, Србију, нашу слободу и суверенитет, залагати се за економски патриотизам, уместо распродаје земље. Придобијаћемо партије, такође - Двери, Српски либерални савет. Разговараћемо са свим странкама које су заинтересоване. И овде бих желела да истакнем разлог зашто употребљавам термин "суверенизам", а не "неутралност". Неке странке се залажу за неутралност, друге за евроазијске интеграције, треће за велику Србију, а ми треба да се заједно окупимо око питања одбране слободе и суверенитета Србије, без обзира на то у којем правцу неко жели да иде. Можда и неки који се залажу за ЕУ, мислим на странке националних мањина, притом би желеле нешто друго, али би браниле слободу и суверенитет, такође, и оне треба да буду ту. И са Демократском странком? - Ту, ипак, нема места за ДС зато што је ДС и кренуо у разваљивање државе. Први је изашао из неформалног националног блока који је Коштуница окупио када је требало доносити Устав. Јесте ли разговарали са Вуком Јеремићем? - Нисам имала разговор са Вуком Јеремићем, али и са њим мислим да разговарам. Овде на Северу сте добили безрезервну подршку у странци, што широј јавности може бити донекле и изненађење, с обзиром на то да је између Вас и Марка Јакшића било одређених несугласица, а уз то је Марко Јакшић, такође, све ово време, био препознат као изузетно одан следбеник политике Војислава Коштунице. Уз то, странку напуштају утемељивачи. Која је главна порука коју сте добили од Марка Јакшића? - Главна порука Марка Јакшића јесте да ми морамо по сваку цену да направимо овај национални блок да бисмо били озбиљни играчи у одбрани Косова и одбрани суверенитета Србије, и да зато морамо да направимо корак ка ближој сарадњи са Русијом. Ја вам не говорим о евроазијским интеграцијама, тамо нас нико и не зове, већ говорим о ближој сарадњи са Русијом, да бисмо у ослонцу на Русију одбранили свој суверенитет. Видите, победа у Новорусији даје наду малим народима. ДСС је као странка била веома агилна. Такође, у периоду актуелизације бриселског процеса, ДСС се на Северу повукао са јавне политичке сцене… - То ће се мењати драстично. Какав је Ваш став у вези са случајем Славише Ристића? - Ја сам Славишу Ристића укључила у свој тим, одредивши га за мог потпредседника, и тиме сам послала врло јасну поруку шта ја мислим о целој ствари. Као бивши комесар за избеглице, сећам се врло добро тих притисака на повратнике 2001/2002, када се на недељном нивоу хапсило по четворо, петоро људи уз помоћ два сведока и то је било само да се људи застраше и да се не враћају. Сви они који су представљали неки симбол отпора и били челници, хапшени су, или им је било прећено, или би се на Интернету случајно појавила листа особа за хапшење, довољно да нико не дође. Мислим да се сада на КиМ-у дешава иста ствар. Случај Ристића је другачији од случаја Оливера Ивановића. Ивановићу је поручено - "ти си сарађивао, био си помирљив, али не довољно и зато ћеш платити,'' а Ристићу - "правио си проблем па ћеш сада платити.''
Потерница за њим је расписана. Са друге стране, он је у недавном интервјуу за један портал рекао да је имао сигнал да ће га држава заштитити. Шта ће се догодити, хоће ли се ‘предати’? - Ја мислим да он у овој ситуацији никако не треба да се предаје, јер то би било као да иде гладној мечки на рупу. Треба да делује из илегале. Моја порука држави је, “јадна је она држава која не штити своје грађане који нису згрешили, а које поставља да буду жртвени јагањци некој другој сили која нам не мисли добро.” Свако ће доћи на ред, ако тако будемо радили. Нико није сигуран и зато треба устати и одбранити своје. Греши ли јавност која ДСС тренутно види као Феникса, али у пепелу? И има ли тај Феникс снаге да изађе из пепела? - Ја ћу дати све од себе, а то ће се видети можда за годину дана када будемо поново разговарале. Видећемо где смо и које смо резултате постигли, али свакако без великог рада, посвећености, вере и наде, не може доћи до успеха. Где видите странку за пет година? - Странку за пет година видим као парламентарну странку, странку чија ће се реч слушати и чути, видим је као срце једног националног покрета који ће побудити то српско запретено осећање идентитета и жеље за слободом. Да ли у Србији примећујете промене, када је у питању ново јачање националних осећања, посебно код млађих генерација? Што се тиче младих генерација, ја то видим по свом сину који има седамнаест година, и та деца имају врло јак националан идентитет и набој. Ја верујем у њих и мислим да се то треба неговати. То се не представља у медијама, где заправо имате утисак као да су сви млади друго-србијанци, а нису, да су млади људи наркомани, а нису. Наравно, треба се борити против наркоманије, коцке, свега онога што може бити замка за младе људе, али ја мислим да ми имамо врло добру омладину, само их треба подржати у њиховом усмерењу, охрабрити их у њиховој борби за слободу, у осећању поноса што су Срби. То сам могла да видим на војној паради. Било је много младих људи који су деловали поносно, а чула сам и оно што су медији просејали кроз своје сито, а то је да је тамо народ скандирао ,,Србија, Русија! Не треба нам унија!'' Кад имате пола милиона људи на Ушћу који вам то скандирају, мислим да то треба да буде сигнал за власт да мало застане и да види куда ће да води државу.
О догађајима на фудбалској утакмици Србија-Албанија - Могу само да спекулишем. Мислим да је у питању спрега између, чак можда - и премијеровог брата и НАТО кухиње. Не треба заборавити контекст да је утакмица играна 48 часова пре доласка председника Путина, да је долазак председника Путина, дипломатским језиком речено, забринуо Стејт департмент и уопште тај амерички мејнстрим. Спекулишем да је тиме покушано неколико ствари - прво да се Србији да до знања да могу да нам направе неред када хоће, друго, да се да до знања да може и велика Албанија, зашто не, те да се учини групно понижење усред Београда. А трећа ствар која нам је, такође, поручена, јесте у ствари покушај дестабилизације, како би се евентуално покушало са одлагањем Путинове посете. Да је Путинова посета одложена, то би онда јако пореметило однос између Србије и Русије. Ја много штошта замерам овој власти - од Бриселског споразума, до ове безалтернативности за ЕУ која води у предају Косова, пљачкање пензионера, пљачкање народа, поготово средњег сталежа, подизање пореза за занатлије и приватнике, али мислим да је Путинова посета један врло позитиван сигнал који бих похвалила. У питању је благо окретање ка Русији. Када би се још само формално отворила канцеларија за сарадњу са Руском федерацијом, коју, на пример, има Аустрија - са 519 запослених људи, тада би нас власт можда и уверила да постоји еквидистанца, односно једнака удаљеност између Брисела и Москве. Знате да за Брисел имамо министарку и преговарача, одбор за европске интеграције у скупштини, канцеларију за придруживање, а за Русију немамо ништа. |