Božidar Đelić traži smenjivanje Kacina

Posle poslednjih istupa izvestioca za Srbiju i poslanika Slovenije u Evropskom parlamentu Jelka Kacina, kada je pohvalio kao „istorijski događaj” to što je u sedištu EP „prvi put” punopravno istaknuta zastava „nezavisnog Kosova”, potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić najavio je danas da će službeni Beograd zatražiti Kacinovo smenjivanje sa obrazloženjem da nema izbalansiran i uravnotežen pristup prema Srbiji.

Da podsetimo, Kacin je juče u izjavi Tanjugu pozdravio dvodnevni skup delegacija Evropskog parlamenta i Skupštine Kosova u Briselu, kao „još jedan korak ka integraciji Kosova i njegovom međunarodnom priznanju”, a na pitanje da li tim aktom Evropski parlament priznaje nezavisnost Kosova, odgovorio je potvrdno: „Tako je, da”.

„I za Kosovo ima mesta u EU i protivim se da ga bilo koja država, uključujući Srbiju, blokira na njegovom putu ka Uniji”, osvrnuo se Kacin u svom karakteristično zajedljivom tonu na protest ministra Jeremića upućenom EP, prenosi STA.

„Pitanje Kosova i Metohije je od prvoklasnog značaja za našu zemlju i žao mi je što neki funkcioneri Evropske unije tome prilaze sa velikom dozom ležernosti”, izjavio je Đelić na međunarodnoj konferenciji „Ljubljanska agenda za novu fazu u procesu stabilizacije i pridruživanja”, koja se održava u Beogradu. „Imamo pravo da zahtevamo da se institucije EU prema nama odnose kao i prema ostalim zemljama”, istakao je Đelić ocenivši isticanje zastave Kosova u srcu evropskog parlamentarizma kao nediplomatski i nelegalan čin. Đelić je dodao da se pitanje statusa Kosova i Metohije može rešavati samo u Savetu bezbednosti UN, a ne u Evropskoj uniji.

Kacin je u slovenačkoj javnosti još iz ranih devedesetih godina prošlog veka poznat kao političar nenaklonjen Srbima, utoliko je bilo veće iznenađenje kada je upravo on postao izveštač koji je trebalo da obaveštava Evropski parlament o napretku Srbije u približavanju Evropi. Da podsetimo, Kacin je tokom „desetodnevnog rata za Sloveniju”, juna 1991, obavljao funkciju ministra informisanja u tadašnjoj Demosovoj vladi, a mnogo godina kasnije priznao je ljubljanskim medijima da je tada proračunato iznosio laži o akcijama protivnika kako bi pridobio naklonost svetske javnosti na stranu Slovenije, a opanjkao JNA. Propaganda mu je išla od ruke – izazvao je strku među stranim dopisnicima kada je usred „ratnog meteža” juna 1991. održao konferenciju za novinare u „Cankarjevom domu” na kojoj je demonizovao Beograd optuživši JNA da baca kasetne bombe na civilne ciljeve u Sloveniji, tvrdeći da je to strogo zabranjeno u svetu (što nije bilo istina, tada).

Kada su nedavno šefovi diplomatija Slovenije Dimitrij Rupel i Francuske Bernar Kušner u ime aktuelne, odnosno buduće predsedavajuće EU lansirali ideju o mogućnosti da Unija građanima Srbije odobri besplatne vize, oglasio se Kacin, izjavom da državljani Makedonije imaju isto toliko prava koliko i Srbi, ako ne i više, da dobiju besplatne vize za ulazak u zemlje Evropske unije.

Tokom jedne od proteklih kriza u BiH oglasio se u „Dnevnom avazu”, gde je ukorio političare iz Sarajeva da su „prokockali historijsku priliku” i da „guraju BiH u paket sa Srbijom i u samoizolaciju”...

Jelko Kacin je u Sloveniji poznat po specifičnom odnosu prema Srbiji kao „slovenačkom klijentu”; demonstrirao je to u stavu, izrečenom novinarki „Politike” na marginama konferencije o ratnim zločinima, da je autizam Srbije jednak onome kao kada bi muž, da napakosti ženi, odsekao sebi onu stvar. (Kacin je tu upotrebio termin koji počinje prvim slovom njegovog prezimena.) Izliv primitivizma slovenačkog zvaničnika propratili smo tada komentarom da „nas Kacin ne podseća na prave evropske vrednosti”, već „na činjenicu da u evropskim institucijama sede ljudi koji na Srbiju gledaju kroz vizuru svojih starih predubeđenja”. Tada to nije probudilo nikoga od političara u Srbiji. Trebalo je da Kacin „zabije prst u oko Beogradu” i pozdravi vijorenje zastave Kosova u Evropskom parlamentu, pa da predstavnik srpske vlade zatraži Kacinov odlazak sa mesta na kome se našao.

Ali nije Kacin strelice Beogradu slao samo iz okruženja, već je to činio sve vreme mandata. Tako je oktobra prošle godine prilikom rasprave o napretku Srbije uoči parafiranja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, Kacin upozoravao Evropu (u vezi sa haškim uslovom) da ne sme da „zažmuri ni na jedno oko zbog Srba”. SSP je uprkos Kacinu tada ipak parafiran, a on se onda umešao u rasprave kod kuće koje su podstakli slovenački privrednici u strahu za bezbednost svojih razgranatih poslova u Srbiji. Na temu koliko brzo Slovenija treba da prizna Kosovo (učinila je to već 5. marta), Kacin je tvrdio da bi slovenačka politika prema tom pitanju trebalo da bude „principijelna, a ne žrtva nekih interesa”, čime je želeo da okuraži priznavanje Kosova, bez obzira na mnjenje šačice biznismena. Isti Kacin je posle napada SAD na Irak, rekao da je Sloveniji žao što je došlo do toga, ali da je najvažnije da slovenačka preduzeća tamo dođu do poslova. „Duhovni obrt dostojan samog Drnovšeka,” opisao je tada jedan komentator metamorfozu Kacina kao političara, jer je u nepunih godinu dana uspeo da sahrani nekada najveću i najjaču partiju slovenačkog levog centra (liberali – LDS).

Kacin je u više navrata cinično komentarisao srpsku pamet, čojstvo i junaštvo. Između ostalog, 21. novembra, prema izveštaju STA, izjavio je u Briselu posle tadašnjeg neuspelog kruga pregovora o budućem statusu Kosova između Beograda i Prištine, da su „pregovori o Kosovu samo potraga za načinom da srpski političari sačuvaju dostojanstvo”, uz primedbu kojom je srpske političare, odreda, izvređao za kukavičluk: „Nema političara u Srbiji koji ne zna da će Kosovo biti samostalno. Ali niko nema hrabrosti da bi to jasno rekao srpskoj javnosti”.

U svom karakterističnom stilu, na Đelićevu izjavu reagovao je opaskom da srpski ministar nije nadležan ni za srpsku, a kamoli za Evropski parlament.

(Politika)