Bojkot referenduma bi bio predaja bez borbe. Mi danas nemamo državu, imamo partiju koja je uzela sve prerogative vlasti. Plašim se braka između dela opozicije i Vučića

U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ gostovao je advokat Vladimir Terzić, član upravnog odbora Advokatske komore Srbije i jedan od osnivača pokreta „Buđenje“. Glavna tema je bio predstojeći referendum o ustavnim izmenama u pravosuđu, zakazan za 16. januar. A neposredni povod Terzićevog gostovanja jeste „Inicijativa grupe nadstranačkih i vanstranačkih ličnosti različitih orijentacija da se izađe na referendum i da se glasa protiv.“, rekao je domaćin, koji je i sam jedan od potpisnika te inicijative.

„Ako imamo opštu ocenu da je pravosuđe loše, naravno da će to loše pravosuđe da bira i loše kandidate“

Mi danas nemamo državu, imamo partiju koja je uzela sve prerogative vlasti 

„Mi danas nemamo državu, imamo partiju koja je uzela sve prerogative vlasti i koja vlada pomoću tih partijskih poslušnika“, kaže Terzić. „ Da li su oni u izvršnoj vlasti – znate vrlo dobro da Ana Brnabić ne odlučuje ništa, nijedan od ministara ne odlučuje ništa, sve je to u „nadležnosti“ predsednika. Takođe, nemamo ni zakonodavnu vlast. Imamo tamo (u parlamentu) 250 nekih – izvinjavam se ako ima nekoga ko promišlja samostalno –  ljudi koji glasaju na zvono, kad im se označi pritisnu ’za’ ili ’protiv’, zavisno od dogovora. I na kraju imamo ovu sudsku vlast, koju danas takođe hoće da pretvore u partijsko vlasništvo.“ 

Terzić smatra da bi se usvajanjem predloženih amandmana sudska vlast izmakla kontroli preostale dve grane: „U našem ustavu imate proklamovan princip kontrole i ravnoteže između tri grane vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske. Te tri grane vlasti ne mogu da budu jedna drugoj nametnute, odnosno sa preovlađujućim uticajem u društvu. Između njih mora da postoji balans. Sa ovim ustavnim promenama, došlo bi do „sudokratije“.  Imaćemo situaciju da sudovi biraju sami svojih šest predstavnika (u visokom savetu sudstva), tužioci svojih pet (u visokom savetu tužilaštva), koji odlučuju o kompletnom izboru kadrova u pravosuđu, i parlament na jedan vrlo težak način bira po četiri istaknuta pravnika i u jednom i u drugom telu koji učestvuju u radu. (…) U ovim ustavnim amandmanima imate da ova po četiri istaknuta pravnika poslanici biraju dvotrećinskom većinom. To može ovaj parlament, koji je legalan, ali nije legitiman, ali u nekom sledećem verovatno niko neće imati dvotrećinsku  većinu .“ 

Ako imamo opštu ocenu da je pravosuđe loše, naravno da to loše pravosuđe i bira loše kandidate

Terzić je istakao da je razlog nelegitimnosti parlamenta činjenica da mnogi građani usled bojkota nisu imali priliku da izaberu svoje predstavnike, tako da parlament ne predstavlja sliku društva. „Ima primera da od dva kandidata u jednom kolektivu ljudi biraju onog lošijeg. (…) To je po onoj „sličan se sličnom raduje“… Ako imamo opštu ocenu da je pravosuđe loše, naravno da to loše pravosuđe i bira loše kandidate. Zato je tu taj parlament koji treba da kaže : Ne, ovaj ne može!  A ne da ovi njima daju gotovu stvar, ovih šest sudija koji mogu da budu vrlo upitnog i morala i znanja, a da se neko izabira samo zato što je ’naš čovek ’“, kaže Terzić

Vukadinović se složio i skrenuo pažnju da jedan deo kritičara amandmana ističe da bi na isti način pravosuđe moglo potpasti pod uticaj globalnih centara moći. Sagovornici su bili saglasni da se usvajanjem amandmana jedna grana vlasti potpuno otrže od države, potencijalno široko omogućavajući čak i uticaj krupnog kapitala, a da, s druge strane, nije isključen uticaj političkog establišmenta na nju neformalnim kanalima.

„Ovim referendumom pravosuđe vam je zakovano četiri godine, a možda i duže – ako se uzme u obzir teškoća da se izabere novo“

Vukadinović i Terzić su konstatovali i da na ovaj način režim nastoji da građanima „podmetne“ menjanje ustava kao nešto rutinski i svakidašnje, te bi se tako na referendumu uskoro mogla naći i druga pitanja, poput preambule o Kosovu i Metohiji kao neotuđivom delu teritorije, ili ograničenje broja mandata predsednika

Naime, na glasačkom listiću neće biti naglašeno čak ni to da se u ovom slučaju radi o izmenama u vezi sa pravosuđem. Vukadinović i Terzić su konstatovali i da na ovaj način režim nastoji da građanima „podmetne“ menjanje ustava kao nešto rutinski i svakidašnje, te bi se tako na referendumu uskoro mogla naći i druga pitanja, poput preambule o Kosovu i Metohiji kao neotuđivom delu teritorije, ili ograničenje broja mandata predsednika.

Kada je reč o inicijativi bojkota referenduma, domaćin je podsetio gledaoce da na ovom referendumu nema propisanog cenzusa od 50%. „Koliko ljudi izađe, toliko ljudi odlučuje. Da pet ljudi izađe na referendum, a tri da glasaju za – stvar prolazi.“

„To je predaja bez borbe. To je potpuno suluda priča“, smatra Terzić. „Četiri godine ne možete da postavite to pitanje ponovo. To pravosuđe vam je zakovano četiri godine, a možda i duže ako se uzme u obzir teškoća da se izabere novo“

„Ideja jedne kolone nije ta da ona pobedi Vučića i vlada. Ne. Poenta je da oroči svoj mandat na godinu dana i da stvori uslove za fer i poštene izbore“

Pokret Buđenje je osmislio koncept izvesnog „Društvenog sporazuma“, inicijativu da se zabrani istraživanje, eksploatacija i prerada litijuma u Srbiji. Terzić ističe da su neki opozicioni akteri „vrlo teško potpisali“ ovaj sporazum, koje su potpisale najpre Dveri, a zatim i SSP, Narodna stranka, i Ekološki ustanak. Terzić je naglasio da „Ne davimo Beograd“ i Zajedno za srbiju (pokret Nebojše Zelenovića) još uvek nisu potpisali, ne navodeći razloge, kao i da je SSP prethodno pokušao da se kategorija zabrane zameni nekom vrstom moratorijuma na neodređeno vreme.

„Ja još verujem da postoji mogućnost da opozicija bude jedinstvena. I ovo jeste bila šansa da se jedna kolona pravi. I pazite, oko potpuno neutralnog pitanja, ideološki… Dal’ si levi ili desni, za ovo ili za ono… Vezuje nas sve i taj Rio tinto… (…) To je bila naša ideja, bukvalno smo ljude vukli za rukav da potpišu to da bi to bio kamen temeljac neke buduće saradnje i neke jedne kolone. (…) Ideja te jedne kolone nije ta da ona pobedi Vučića i da vlada. Ne. Poenta je da oroči svoj mandat na godinu dana i da stvori uslove za fer i poštene izbore, na kojima će se onda ljudi opredeljivati ideološki i programski, itd…“ 

Vukadinović je izneo stanovište da i pitanje referenduma takođe može poslužiti kao osnova za ujedinjavanje opozicionih snaga. Sagovornici su se složili da je na konferenciji povodom inicijative da se na referendumu glasa protiv bilo primetno odsustvo NovaS i N1, medijskih kuća koje su tradicionalno uz „pravovernu opoziciju“, kako je Terzić naziva.

„Ovde je problem u kriminalnom projektu, a ne u tome što uopšte postoji. Neće biti ništa od rušenja Beograda na vodi“

Ja sam od početka svestan da je to jedan kriminalni projekat. To je jasno. Ali sa druge strane, kao ideja, uopšte nije loš projekat

Na Vukadinovićevo „tradicionalno“ pitanje o Beogradu na vodi, advokat je izneo stav za koji kaže da je možda „manjiski“ u ovoj emisiji: „Ja sam od početka svestan da je to jedan kriminalni projekat. To je jasno. Ali sa druge strane, kao ideja, uopšte nije loš projekat. I nije to Vučić smislio. Ta ideja postoji, o izlasku na vodu. Neko je očigledno imao ideju, koju je realizovao, PO NjIMA, na jedini mogući način. Naravno da to nije zakonit način. Naravno da su izvršena ozbiljna krivična dela. Naravno da je netransparentna imovinska struktura u samom tom projektu… To bi trebalo da bude u budućnosti predmet rada državnih organa. Ovde je problem u kriminalnom projektu, a ne u tome što uopšte postoji. Bolje je da postoji, nego da ne postoji.“

Advokat je objasnio da uprkos tome što je leks specijalis koji je donet zbog njega neustavan, Beograd na vodi ne može da se ruši ni u jednom trenutku, onako kako je ranije, gostujući u „Crno-belom svetu“, predložio njegov kolega Vladimir Gajić. Kao razloge, advokat je naveo visinu odšteta koje bi država morala da isplati kupcima, koliko iz bog drugih troškova kao što bi bilo odnošenje šuta.

Domaćin je ipak podsetio svog gosta da su mnogi stručnjaci iz oblasti arhitekture i urbanizma pri stavu da u ovom obliku, projekat ima brojne i neopravdive infrastrukturne, tehničke i estetske nedostatke.

„Skroz je nenormalno da se zna za recept iz Crne Gore, i da ne želi da ga primeni. Vlast ne može da spreči ljude da se organizuju, koliko god pritisaka bilo.“

Domaćin je pokrenuo i temu kraja Vučićevog režima, pitavši gosta za očekivanja u tom pogledu. „Ja se plašim nekog braka između dela opozicije i Vučića… To ni mogla biti jedna prelazna faza ka njegovom definitivnom odlasku iz vlasti.“, rekao je Terzić.

„Mislite da bi njegov odlazak mogao da bude kroz simbiozu sa delom sadašnje opozicije? Takoreći, sporazumni odlazak… Uz asistenciju spoljnog faktora?“, upitao je Vukadinović svog gosta. A a advokat je odgovorio potvrdno. „To bi bio tzv. „meki odlazak“. A akav bi bio tvrdi odlazak?“, pita dalje domaćin.

Narod prepozna kada je neko iskren (…) Nema veze koliko ko škole ima, ali ako oseti iskrenost, i da neko ima plan, jako dobro reaguje na to

„Tvrdi odlazak je pretio već, pre dve nedelje.“, rekao je Terzić, misleći na protekle blokade saobraćajnica širom Srbije. „Vučić je tu prepoznao je potpuno novu energiju. Ta nova energija jeste oličena u Savi Manojloviću. Koliko god se sad trudili da minimizuju njegov značaj u protestima(…)Mnogi pokušavaju da nastave tu priču… Ali ne ide to tako lako. Narod prepozna kada je neko iskren (…) Nema veze koliko ko škole ima, ali ako oseti iskrenost, i da neko ima plan, jako dobro reaguje na to.“ On je objasnio da je doslednost pri obustavi blokada nakon povlačenja zakona o eksproprijaciji, te da je snaga pokazana, a granica uspostavljena. Nakon digresije o Rio Tintu, i ukidanju prostornog plana za Loznicu, a da je na redu i ukidanje istog za celu Srbiju. Na kraju je Terzić zaključio da „samo je potrebno kakvo takvo jedinstvo te opozicije i da niko ne izda sutra, da pređe ne onu meku priču. (…) Skroz je nenormalno da Srbija zna za recept iz Crne Gore, i da ne želi da ga primeni. Vlast ne može da spreči ljude da se organizuju, koliko god pritisaka bilo. Može da spreči neke koji su ucenjeni ili zavisni u odnosu na vlast. (…) Ali oni čestiti ljudi, kojih je najveći broj, u raznim državnim organima, univerzitetu, advokaturi, gde god hoćete, možete da ih nađete. Ali najveća greška ove opozicije je što nikada nisu krenuli proaktivno prema ljudima koji bi mogli da budu dobri stranački kadrovi… I to je upravo ta negativna selekcija o kojoj pričamo.“