Arogancija, nekompetentnost, panika

Neki od nas su to znali i na to upozoravali poodavno. Ali sada je to i dokumentovano pred milionima TV gledalaca, koji su ovaj rijaliti uživo pratili. Ova poplava je pokazala pravo lice vlasti, a posebno njenog vrhovnog nosioca. Iako su nadležne stručne službe još u utorak (13. maja) upozorile na nailazeću opasnost, predstavnici vlasti su bili dovoljno lenji, nepametni ili nesposobni da bi se ozbiljnije angažovali na predupređenju nastupajuće štete.

Obrenovac je paradigma te zastrašujuće nesposobnosti, i to na svim nivoima. Iako je Vojin Nestorović, direktor za korporativne poslove Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu, već u četvrtak (15. maja), oko 23.00, upozorio predsednika obrenovačke opštine da je „Kolubara probila nasip i ide prema Stublinama i prema Obrenovcu“, sirene za uzbunu se nisu oglasile kako, po rečima opštinara, „ne bi došlo do panike“. (Pa je zato nađeno „solomonsko“ rešenje, dostojno najcrnjih montipajtonovskih skečeva, da informacija o potopu i evakuaciji bude puštena kao kajron na jednoj lokalnoj televiziji – pa ko vidi, video je). Tek u petak (16. maja) oko 5.00 ujutru, kada je voda na pojedinim mestima u Obrenovcu već bila dostigla 1,5 m visine, uključene su sirene.

Međutim, onda je na scenu stupila gradska vlast, oličena u Vučićevom ličnom povereniku, Siniši Malom. On je, kako je preneo Tanjug već u 6.51, pozvao „građane Obrenovca da ne napuštaju svoje domove“, a uključio se i u program B92, lično „ponovivši poziv“ Obrenovčanima „da ne izlaze iz svojih domova“. Budući da je voda sve vreme rasla, jedan deo Obrenovčana mogao se pridržavati ovog inteligentnog uputstva samo ako su pri ruci imali ronilačka odela. Drugi ga nisu mogli čuti, jer su, u međuvremenu, već ostali bez struje. A treći su još spavali, s obzirom da se, godinama nekontrolisane i neisprobavane sirene u mnogim delovima grada nisu ni oglasile. Ali čak i da je poziv bio smislen (u smislu da se spreči panika), apsolutno nedopustiv i skandalozan bio je diletantski pokušaj skrivanja ovog gradonačelnikovog apela i njegovo skidanje sa sajtova medija i Skupštine grada. I u iole normalnoj zemlji već samo ovo poslednje bi bio prvorazredan politički skandal, koji zaslužuje istragu, ostavke i gonjenje odgovornih.

***

No, najmučniji utisak u tim kritičnim časovima svakako je ostavilo ponašanje samog vrha vlasti. Prvi i osnovni zadatak države je da zaštiti živote i imovinu svojih građana. Elementarno sposobni i odgovorni državnici, naravno, trude se da maksimalno preduprede moguće opasnosti. Ali, kada već dođe do krize, odgovorni političari onda nastoje da daju jasna, konzistentna i racionalna uputstva nižim vlastima, kako bi se sačuvali ljudi i imovina, a građani uverili da sistem funkcioniše.

Pogledajmo, u tom svetlu, još jednom šta je sve govorio, kako se ponašao i kakva je tačno upustva davao, tog petka (16. maja), Aleksandar Vučić, na sednici kriznog štaba Vlade, koja je uživo išla u TV program*, i bila neprestano reprizirana na SNS-ovim „javnim servisima“. Najpre, i sama odluka da se direktno prenosi jedan urgentan i operativan sastanak govori da je nosiocu vlasti očigledno više bilo stalo da javno demostrira moć i kontrolu – posebno nad ministrima i generalima – nego da se na tom sastanku donesu pravovremena i razborita rešenja za krizu koja eskalira.

Umesto da pokaže čvrstinu, operativnost i kontrolu nad situacijom, nosilac režima je tom prilikom, zapravo, samo manifestovao ogromnu aroganciju, nekompetentost, paniku, haotičnost misli i još veću haotičnost odluka.

Najpre, Vučić svoj nastup počinje rečima da „imamo značajne žrtve; o broju i svemu drugom nećemo govoriti dok se situacija ne završi“ (0:51-1:01). Šta to trba da znači? Ako vlast objavi da „imamo značajne žrtve“ (5:50), ali da zasada neće da saopšti njihov broj, i da „imamo katastrofu kakve u istoriji Srbije nije bilo“, sve što javnost može da zaključi jeste da je vlast prinuđena da krije broj žrtava jer ih ima na desetine, stotine, a možda i mnogo više. Ako to nije širenje panike – pogotovo kada tome slede izjave o „katastrofalno-kataklizmičkoj situaciji“ (1:05-09), „velikim gubicima u tehnici, sa čim neće se izlaziti u javnost“ (4:59-5:01), „niko ne može da vam pokaže slike zato što novinare nismo puštali zbog neverovatnih situacija... koje prosto nisu za ljude“ (6:08-22), „ovo nikad u istoriji Srbije nije bilo, nikad ovakva katastrofa se nad nju nije nadvila“ (13:38-43), zatim da „ono što nam predstoji je još gore od ovoga što smo imali“ (1:32-35), te da „ono što nam dolazi iz Bosne... je jezivo“ (1:47-58) – onda zaista nije jasno šta bi drugo „širenje panike“ trebalo da bude.

Drugo, nakon takvih apokaliptičnih slika, Vučić upućuje poziv Beograđanima da dođu i brane Šabac (2:31-3:10). On izričito kaže: „samo Beograđani mogu da nam pomognu oko toga“ (2:34-6) – iako Šabac ima preko 50.000 stanovnika, što je sasvim dovoljno za odbranu grada. Nije li najlogičnije i najlakše rešenje da se pozovu Šapčani da izađu na Savu? I zaista se čovek može zapitati – kakva je to racionalnost da se između najlogičnijeg i potpuno neracionalnog rešenja nepogrešivo bira ono što je očigledno glupo i pogrešno?

Ali to je tek početak. U jednom trenutku, objavljuje se ni manje ni više već evakuacija čitavog Šapca! Vučić, u naletu izdavanja naređenja, daje upustvo ministrima, vojnim i policijskim komandantima: „Vi već krenite evakuaciju stanovništva u Šapcu, za svaki slučaj, i nemojte da nas čekaju (sada ovde Vučić ljutito podiže glas – NSPM), zato šti su nas čekali ljudi, na metar vode su nam govorili `nećemo da izlazimo`, a kad je došlo do tri metra onda svi odjedanput `dođite`... Odmah da se krene u evakuaciju Šapca!“ (11:58-12:18).

U tom trenutku, dakle, Vučić je javno naredio da se, istovremeno, iz Šapca izmesti stanovništvo – 50.000 njih – a da u Šabac dođu dobrovljci iz Beograda da brane Šabac od poplava! Kakva je to logika? Šta li su u tom trenutku o ovom naređnju, a i o čoveku koji ga je tako autoritarno izdao, mislili Diković, Veljović i ostali prisutni profesionalci – za koje se mora pretpostaviti da su iskusni i operativni ljudi, sa nogama na zemlji? (To možemo samo pretpostaviti, a možda ćemo i saznati u nekom budućem vremenu.)

Ipak, najneverovatnije tek sledi. Vučić nastavlja da izlaže, veoma ljutitim glasom: „Molim ljude u Šapcu da se ne ponašaju neodgovorno, kao što su se neki drugi ponašali neodgovorno. Da se ne ponašaju tako da moji pratioci zajedno sa mnom moraju da provaljuju u tuđe stanove i kuće, da bi vadili tri bebe i da stavljamo u čamac, zato što neodgovorni roditelji neće decu da spašavaju“ (15:40-57). A pre toga, Vučić se već bio pohvalio: „Spasili smo 97 dece suprotno volji njihovih roditelja“ (9:04-08).

Šta o ovome čovek zdravog razuma može da pomisli? Dve su mogućnosti: 1. da je Vučić, sa svojim „pratiocima“ zaista „provaljivao u tuđe kuće i stanove“ kako bi od majki i očeva otimao decu i spasavao ih „suprotno volji njihovih roditelja“ – i tako nekoliko desetina puta; 2. da je sve to Vučić prosto izmislio, ili makar preuveličao, kako bi zastrašio javnost i fascinirao TV auditorijum. Ne zna se koja je od ovih varijanti gora, tragičnija i opasnija.

Ali ni tu nije kraj. Konfuzna, protivrečna ili neizvodiva naređenja samo se nastavljaju. U sred referisanja ministara i direktora o preduzetim merama, odjednom se Vučić setio da bi i Šapčani mogli nešto da urade na obaloutvrdama i naređuje: „Zovite kompletan štab u Šapcu, sve što ima radno sposobnih muškaraca odmah da idu da rade!“ (20:45-50). Taj čovek je upravo zaboravo da je pre samo par minuta bio izdao naređenje za potpunu evakuaciju Šapca i za mobilizaciju dobrovoljaca iz Beograda! I sada, kao da ništa pre toga nije rekao, odjednom naređuje da se šabački muškarci mobilišu. A evakuacija, a beogradski dobrovoljci? Da li ta naređnja ostaju na snazi? Kakva je to samo proizvodnja haosa!

Ali, haos je već na delu, zatim se čuje referisanje Gorana Puzovića, direktora "Srbijavoda", koji kaže: „Ja sam pre dva sata izdao naredbu za preventivnu evakuaciju ljudi na celom području opštine Šabac!“ (20:55-21:02). Dakle, ta naredba već postoji i izdao ju je direktor "Srbijavoda" (?!). Onda se postavlja pitanje zašto onda čitava prethodna predstava sa premijerom koji naređuje evakuaciju Šapca? Ili to ipak mora da dođe od njega? Ali kakav je onda smisao naređenja direktora Srbijavoda?

Dalje, beogradske dobrovoljce Vučić je najpre pozvao da se okupe „sutra u devet sati najkasnije, u petnaest do devet, ispred Arene (2:48-50), i to „hiljadu, hiljadu pet stotina ljudi“ (2:56-8), onda je promenio mesto okupljanja - „ispred Sava centra, pošto ima neki koncert“ (25:04), pre toga je, takođe, pozvao i „da se večeras obezbedi, u devet sati ispred Arene, treba nam petstotina ljudi“ (21.42-50), zatim je ponovo pozvao Beograđane da dođu „večeras, ispred Sava centra, u 21(čas)“, ali je onda odjednom dodao: „a sutra u 9 ujutro, ispred Arene“ (25:11-15), tako da je mesto jutarnjeg okupljanja faktički po drugi put promenjeno, ali je za večenje okupljanje odjednom promenio broj traženih dobrovoljaca, pa mu više nije bilo potrebno njih „pet stotina“, već „što više muškaraca“ (30:31) – što je, operativno, moglo da znači: sedamsto, osamsto ili hiljadu osamsto mesta u autobusu, nije važno, ko sme da bilo šta pita šefa! (Na kraju je te večeri za Šabac otišlo trideset tri autobusa sa dve hiljade ljudi, a još nekoliko hiljada njih je ostalo da čeka na druge autobuse; u to vreme u Šapcu je na gradskom trgu takođe bilo nekoliko hiljada ljudi, koji nisu imali šta da rade; zato su dobrovoljci koji su tamo pristigli samo još više uvećali haos, a usput i poslužili ka grupa za pritisak za rušenje tamošnjeg ne-SNS-ovskog gradskog rukovodstva.)

***

Konfuzija, haos, protivrečna naređenja, mešanje nadležnosti, arogancija i paradiranje – to su sve utisci koje imamo kada gledamo ponašanje Vučića na snimku od te večeri. Padaju na pamet i neke druge psihološke konstatacije, koje kod svakog razboritog gledaoca nužno izazivaju duboko uznemirujuće zaključke o sposobnosti režima, a posebno njegovog nosioca, da se uhvati u koštac sa krizom. Ovo uznemirenje je tim jače ako se ima u vidu i beskičmeno, udvoričko ponašanje prisutnih na toj sednici, to bedno trpljenje šefove grubosti, osornosti i nadmenosti. A ako imate u vidu i velike medije, iz kojih je praktično proterana svaka mogućnost kritike „mudrih“ odluka vlasti, kao i činjenicu da je kao jedna od posledica ovih događaja krenuo i lov na “narodne neprijatelje“ po internetu i društvenim mrežama, sumorna slika naše prepuštenosti iracionalizmu jednog nedoraslog političkog aktera, postaje potpuna – i još više zabrinjavajuća. A ta briga i ta opasnost nipošto neće proći i prestati sa prestankom ovih prolećnih kiša.

I premda ćemo se, zasigurno, narednih dana naslušati panegirika odlučnom i mudrom vođi koji nas je izbavio iz „biblijske kataklizme“, „hiljadugodišnjih voda“ i „katastrofe kakve u istoriji Srbije nije bilo“, čovek ne može a da se ne seti onog znamenitog odlomka iz Travničke hornike: „Znaš li ti šta slaviš i koga veličaš? Znaš li ti da je car lud – i da se održava samo krvlju svojih pobeda koje ne vode nikud i ničem? Znaš li da mi svi zajedno srljamo u neku veliku nesreću kojoj ne znamo imena ni obima, ali koja nas pouzdano čeka na kraju svih naših pobeda?“

*Napomena: Analizirani TV snimak, na koji se odnosi upisana minutaža u ovom tekstu, koji je danima stajao na sajtu Youtube, u međuvremenu je uklonjen