Predsednik Crvene zvezde našao se na udaru republičkog javnog tužioca zbog dukserice, najnormalnije kupljene u legalnoj prodavnici, čiji natpis, mada nezavršen kao misaona celina, predstavlja neporecivu astronomsku logičnost. I ništa više!

Pojedine afere jesu otkrivane zahvaljujući „Kuriru“, ali pitanje je zašto, kada i u čijem interesu. Svakako ne u interesu čitalaca i javnosti, a da bi se uočio stav novina ovakvog tipa, ne treba pratiti samo o čemu pišu, već o čemu i o kome ne pišu. Jadna je zemlja u kojoj „Kurir“ raskrinkava afere i postaje simbol slobodne reči. 

Ruski ambasador u svom ponašanju meri svaku izgovorenu reč. Uoči posete primio je preživele borce koji su zajedno sa crvenoarmejcima oslobađali Beograd. Pitao ih je: „Vi ste se borili za oslobođenje Beograda, zašto se onda toga stidite?“ 

Rusiji je važno da članstvo Srbije u EU ne predstavlja smetnju učvršćivanju odnosa sa Srbijom, jer joj je u interesu da u EU bude što više zemalja s kojima je kulturno i istorijski povezana, s kojima može da napravi ravnotežu prema članicama EU koje su joj manje naklonjene.

U prećutkivanju je osnovni problem kada se raspravlja o govoru mržnje, u ideološkoj ostrašćenosti, isključivosti i uspostavljenom monopolu. Govor mržnje se ne primećuje u sopstvenim redovima, on je samo u stavovima protivnika.

Sa prijateljskom Rusijom pored sebe, Srbiji će biti lakše da odgovori na pitanje kako i kuda dalje. Sa prijateljskom Rusijom pored sebe Srbiju će možda ponovo poželeti da pridobiju i njeni američki i evropski „partneri“.

Kao što nijednu uvredu na račun NSPM ne smatra preteranom, BKV nijednu vulgarnost na račun srpskog naroda ne smatra ni govorom mržnje. Štaviše, ona tvrdi da ništa što se izgovori protiv Srba ne može biti govor mržnje, jer srpski narod nije ranjiva grupa!

Postoje u vladi i oni koji bi da se od Rusije dobije dragocena politička i ekonomska podrška, a da bi istovremeno rado ušli u NATO. Takva licemerna politika je štetna po Srbiju. Čini se da im je glavna prepreka kako da uvedu Srbiju u NATO, a da to Srbi ne primete.

Možemo li zaustaviti vrzino kolo Prve i Druge Srbije, može li se podeljena Srbija ponovo sastaviti, može li za svakog građanina Srbije postojati samo jedna Srbija kao njegova država kojoj ima sve razloge da bude lojalan, eto koliko razloga za postojanje Treće Srbije.

Ritualnim odlaskom u Vašington i još obrednijim susretom sa „desk ofiserom“, Vučić je, na neki način, izgubio svoju „dušu“. On se, naravno, nada da će nešto dobiti za sebe i svoju stranku – a u konačnom skoru i za svoju zemlju. Njemu ostaje da se bori da ipak svoje planove ostvari.