Većina slobodnomislećih ljudi u Srbiji već je uverena da smo predmet tzv. meke okupacije. Nju simbolišu zarobljeni mediji i teledirigovani političari. Ali, sa političkom represijom, zabranom raznih organizacija i hapšenjem njihovih lidera, dobićemo pravu, "tvrdu" okupaciju. 

Srpski narod nikad nije čuo od zvaničnika SAD i Francuske ni jednu reč izvinjenja u vezi sa smrću ma i jednog deteta tokom bombardovanja, niti o zagađenju Srbije municijom sa osiromašenim uranijumom. Naši zvaničnici se utrkuju u tome ko će manje pitati i uznemiriti Zapad.

Situacija u zdravstvu je najdrastičniji dokaz društvene krize i apsurda. To se pre svega ogleda u veoma zastareloj organizaciji zdravstvene službe koja ne odgovara sadašnjem vremenu visoke tehnologije.

A upravo su ovi samokandidovani kvislinzi i satrapi jedini dobitnici čitave ove gužve. Oni i njihove bizarne organizacije ne samo da su ovim dobile ogroman publicitet, već su na sebe i skrenuli pažnju briselskih i vašingtonskih fondodržaca.

Vlada Srbije je super i radi sve u korist onih koji više ne žele da je gledaju. Vlada Srbije je toliko super da bi sada mogao da se pojavi bilo ko, samo pod uslovom da se nije petljao sa njima i da nema političku biografiju – i taj bi, bez ikakve kampanje uspeo. 

Iz bezbednosnih razloga paradu ponosa treba zabraniti, jer još nije sazrelo vreme za ovakvu vrstu manifestacije. Ako vlast misli da je prekasno za zabranu, onda ima još jedno elegantno rešenje da ublaži revolt protivnika parade. Nju treba izmestiti iz centra grada.

Mnogi ne žele da budu proglašeni kao nazadni i primitivni, pa se prisiljavaju da podrže nešto što u sebi preziru. Pod pritiskom EU i oni političari kojima se privatno sve ovo gadi moraju da zapuše nos i da „odrade paradu“ da bi im se na nekom spisku u Briselu i Vašingtonu ubeležio jedan plus. 

Shvatiće mađarski političari iz Vojvodine koliko su grešaka počinili srljajući u borbu za „Korhecov statut“ i koliko su vremena propustili boreći se za interese svojih neiskrenih saveznika, okupljenih oko novosadskih autonomaških birokrata. 

Socijalna situacija u Srbiji je dramatična jer se  dešava da ljudi sve češće govore da gladuju. Vlada se pri tome bavi donošenjem kriterijuma za organizovanje radničkih protesta kako oni ne bi narušavali donete mere kojima kupuje socijalni mir.

Drugi, veći značaj, Povorka ponosa može da ima ako se drži onoga što je u početku bila – borba protiv onih kojima su homoseksualci služili kao žrtveni jarci, kao likovi koji su bili okrivljavani da bi se skrenula pažnja sa stvarnih problema koje društvo ima.