Šta se onda može učiniti? Može se naprosto ustati od stola i saopštiti partneru da više u toj i takvoj igri ne učestvujemo! Jedna je rečenica, to jest čvrsta i rezolutna odluka dovoljna da se izađe iz košmara večitog ponavljanja i recikliranja pritisaka, ucena, uslovljavanja i otimanja.

Možda se u slučajevima gospode Dačića i Vučića radi o čistoj religijskoj spoznaji? Iz istorije i religije su poznati takvi primeri.

Suđenje u Maksi procesu održano je u sudnici u bunkeru, koji je imao čak i protivvazdušnu odbranu. Takođe, u velikoj opasnosti nalazio se i glavni svedok Tomazo Bušeta. To najbolje pokazuje podatak da su pre suđenja ubijena njegova dva sina, zet i drugi brojni članovi njegove porodice.

Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Dobro je što Grad Beograd uplaćuje umetničkim udruženjima sredstva za PIO, ali nije dobro što to sa zakašnjenjem radi. Zbog toga slobodni umetnici na pojedinim opštinama ne mogu da overe zdravstvene knjižice.

U Vučićevom slučaju je očito došlo do neke vrsta pozitivne povratne sprege u kojoj mu je moć koju je vešto stekao tokom prošlogodišnjeg postizbornog raspleta pomogla da značajno poveća ličnu popularnost, a onda je ta popularnost postala dodatni element u jednačini moći – što mu dodatno povećava popularnost – i tako u krug. 

Vučićev je problem, a ne naš, što u strankama sadašnjeg režima, na čelu sa SNS, nema stručnih ljudi, već samo kako to Vučić kaže „priučeni partijski kadar“. Već pet godina Vučić tvrdi da su kadrovi SNS sve redom najbolji i najstručniji kadrovi. 

Srbijom dakle kruži bauk - bauk URS-a, ali i nove tzv. elite koja nedvosmisleno radi sve u korist naše štete, koja pruža ruke i moli, koja se izvinjava, odustaje od tužbi, nudi novac da strani investitoru dođu u Srbiju i pokupe kajmak, ili bar ono što je ostalo, a sve za mrvu vlasti i šaku srebrnjaka.

Koga briga za zloupotrebu državne funkcije zarad sticanja materijalne koristi i brukanje države i naroda, koje cenu nema? Kako su Frankfurtske vesti pisale, niko iz Vlade nije upoznat s akcijom njenog funkcionera Vlajkovića.

Neki od spomenutih Srba žive u zabludi da su naše institucije nefunkcionalne i neodgovorne, pa da se sve ovo dešava zbog javašluka u njima. Nažalost, to nije slučaj, jer su te institucije izuzetno efikasne kada to treba da budu, ali skoro nikad kada se radi o pravima većinskog naroda u Srbiji.