Upravo zato nas politika „nepriznavanja Kosova“ neće odvesti nigde, dok Kosovo ne počnemo da branimo. Umesto „nećemo nikada priznati nezavisnost Kosova“, mi treba da počnemo da govorim da „nećemo nikada dozvoliti nezavisnost Kosova“, tek tada će nas i Zapad, i Priština, shvatiti ozbiljno.

Način na koji je jermenska država organizovala obeležavanje ove za jermenski narod izuzetno značajne godišnjice neumoljivo upućuje da mi preispitamo na koji način smo mi u našoj državi „obeležili“ i za nas od posebne važnosti sedamdesetu godišnjicu od proboja jasenovačkih logoraša.

Zašto vam ovo govorim? Zato što nam je svima muka da slušamo kako se za svaku glupost, za neznanje i amaterizam SNS, bez trunke stida optužuju demokrate. I muka nam je da gledamo kako tri godine nemaju ni jedan jedini dobar rezultat, a da smo i dalje mi krivi za sve.

Ako stvarno onaj čobanin sa Kosova zna što ne zna njegova vlast u Prištini, zašto onda gubimo vreme i zamlaćujemo se u tamo nekim razgovorima sa tim prištinskim vlastima po Briselu. Jer kakva je to nezavisnost o kojoj „Priština mora da razgovara u Briselu sa Beogradom“.

Trenutno smo svedoci procesa revizije svih vrednosti, mitova i kanona koje su nekada imali status samorazumljivih istina. Sve se to sada precrtava, i gradi sasvim nova politika.

Građanski zakonik kao krovni, obuhvata svojinsko, obligaciono, nasledno, kao i porodično pravo čije su rešenja u najavi, poslednjih meseci izvor žestokog sukoba u javnosti. Sporna je pre svega definicija braka, koju zakon, umesto dosadašnje “zajednice muškarca i žene”, sada formuliše kao “uniju dva bića”.

Problem je u tome što, kada se tiranin izjednači sa državom, svaki udar na tiranina je udar na državu – dok se politički sistem u zemlji ne izmeni. Ali u toj situaciji, krivac za propast države nije ogorčeni narod, već tiranin sam.

On postaje zanimljivo odredište za mlade koji u sve većem broju dolaze u Beograd, privučeni niskim cenama i relativno velikim mogućnosti za razvoj poslova i korišćenje povoljnosti interneta.

Danas Rusija, baš kao nekada Srbija, oseća na sebi pritisak sankcija zapadnih država. Ali Rusija će se boriti za svoju slobodu, jer je kod nas još uvek mnogo ljudi koji će radije umreti u borbi, nego živeti na kolenima.

Premijer je za Dan žalosti pozvao medije i javnost da „iskažu poštovanje prema stradalima u teškoj nesreći“, a kivan na glasove kritike, tvrdi da „mi nismo u stanju da dostojanstveno tugujemo“. Sve bi ovo bilo u redu da nije reč o (lažnom) moralisanju.