S jedne strane imamo vlast, privatnu (Vučićevu) opoziciju i dvorske analitičare koji preuveličavaju značaj nabavke polovnog naoružanja, a sa druge strane deo pro-NATO opozicije, analitičare i medije koje kontroliše direktno zapad, i koji na sve moguće načine pokušavaju da diskredituju ovaj dogovor.  

I prvi nagoveštaji kandidature Vuka Jeremića nam ukazuju da se  i on oslonio pre svega na etablirane političke aktere i raspoložive  stranačke strukture koje takođe pripadaju onim političkim snagama koje su dugo bile deo političke vlasti na raznim nivoima. Oni sigurno ne mogu obezbediti Vuku Jeremiću tako potrebni otklon od prokažene stranačke politike

Tačno godinu dana nakon potpisivanja ugovora (minus jedan dan), u toku izborne noći, maskirani napadači su teškom mehanizacijom porušili ceo jedan kvart u Savamali, uz prateće vezivanje i kidnapovanje ljudi koji su se tu zatekli.  

Koga je briga što radiš mesec dana bez slobodnog dana, što nemaš zdravstvenu knjižicu, što pokrivaš nekoliko radnih mesta, što ti “zakidaju” dane odmora, to više nije briga ni nas koji u svemu tome učestvujemo i koji sve to trpimo

Na moju inicijativu organi SNS formirali su Službu za članstvo, čiji je osnovni zadatak briga o članovima. Služba za članstvo ima zadatak da napravi socijalnu kartu svakog člana, da znamo potrebe i potencijale, znanje i iskustva svakoga od nas.

 Sama činjenica da se šuška, da se vidi dim i proverava reakcija javnosti, da oni na vlasti to ne negiraju, opoziciju dovodi na pogrešan kolosek, da su u centru pažnje, te samoj sebi podiže cenu jer se pozicija trese od „straha“, ne od smeha. 

 Postavlja se pitanje, koji je razlog što diktatorski režim iz Beograda ubrzano potpisuje sporazume sa separatističkim vlastima u Prištini. Glavni razlog su predstojeći predsednički izbori, a ne recimo ulazak u Evropsku uniju koji je tako dalek i čiji je opstanak u budućnosti problematičan.

 Sukob u stranci je počeo da se razbuktava onog momenta kada je novi predsednik DSS Sanda Rašković Ivić iskočila iz planiranih okvira pomenute interesne grupacije. Do rascepa u DSS nije došlo zbog navodnog neslaganja oko zajedničkog kandidata opozicije za predstojeće predsedničke izbore, jer se o tome nije ni govorilo na Predsedništvu stranke. 

 Nije slučajno ovakav spisak besmislenih uravnotežavanja spoljne politike Srbije američki ambasador nazvao terminiologijom koja se koristi za označavanje duševnih bolesti. Niti je Vučić Tito, niti je sadašnja Srbija bivša SFRJ, niti su okolnosti u svetskoj politici iste kao za vreme Hladnog rata.

 Malo ko će od te publike, nažalost, da primeti da u Podgorici imamo atentatore bez oružja, a u Beogradu oružje bez atentatora. Odveć neobično. No šta se stvarno dešava, otkrićemo vrlo brzo. Podgorici su teroristi bili potrebni zbog izbora. Čemu bi samo, pitam se, trebalo da posluže atentatori u Jajincima?