O posledicama svojih postupaka treba ozbiljno da razmisle oni koji neće da «daju grad Beograd» (!!) kao i oni koji ih politički podržavaju. Ali, ne samo oni.

Saradnja i formiranje zajedničke koalicione izborne liste SPS, PUPS i JS temelji se na zajedničkim političkim ciljevima u odbrani nacionalnih i državnih interesa Srbije, zalaganju za stvaranje države socijalne pravde...

Radikali i DSS su suočeni sa rezultatom koji je svakako bio lošiji od očekivanog, pokušali su da brzo naprave matematičku većinu i da time prikriju svoj izborni neuspeh. Međutim, to ne ide.

Zakon o glavnom gradu, uostalom, propisuje: „Na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, a odnose se na grad Beograd, kao jedinicu lokalne samouprave, primenjuju se odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi”.

Desila se i politička i marketinška polarizacija domaće političke scene, pa je u nekim momentima Koštunica, a naročito Ilić, zvučao kao veći radikal od radikala, a pri kraju kampanje je i Tadić često bio veći čedista od Čede.

Često citirana, osporavana i branjena, odredba člana 102 stav 2 Ustava od 2006. godine glasi: "Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".

Moram da priznam da mi je blisko i simpatično što Mićuna ni u poznim godinama ne napušta revolucionarni žar - revolucionari nikad ne ostare! - ali brine me što u tom zanosu nema ni trunke principijelnosti, etike, ni morala.

Da ne bude zabune: Dačić, Ružić, Mrkonjić & co. bili su Miloševićevi kerberi, koji, u međuvremenu, nisu pružili uverljive dokaze da imaju nešto protiv zločinačke politike svoje stranke, koja je Srbiju uvela u najsramnije godine njene savremene istorije.

Boris Tadić je dugo bio igrač solidnog tima „prve lige“. Međutim, bio je daleko od zvezde demokratskog tima. Naprotiv, bio je „rezervni igrač“. Možda čak i to, na osnovu uglednog porekla. No, dočekao je svojih „pet minuta“.

Stav mnogih svetskih pravnika je da Srbija treba – i već je trebalo – da tuži sve zemlje koje su priznale Kosovo, što uopšte nije komplikovano, kako je nedavno izjavio ministar Jeremić. Pre svega, tužba bi u svakom slučaju bila istog sadržaja.