Polemika o odnosu ruske države prema vlasti i opoziciji u Srbiji - zamke zaboravljene samospoznaje

Poslednjih nedelja srpska tiha većina sa nevericom posmatra sukob između pojedinih analitičara iz Rusije (Bondarenko, Iskenderov) i analitičara iz Srbije, koji se vodi na nivou - odnos ruske države prema vlasti i opoziciji u Srbiji.

Iako po pravilu, svako otvaranje ove teme nosi sa sobom opasnost po samu temu (više nego po aktere), lični utisak je da izneti stavovi napred navedenih analitičara prouzrokuju nenadoknadivu štetu po rusko-srpske odnose. Na prvom mestu to je nerazumna potreba da se odnosi između dve zemlje posmatraju kroz prizmu odnosa prema vlasti i opoziciji. Sam početni nivo rasprave doveo je do svojevrsne banalizacije teme počev od metoda, preko tumačenja činjenica, do zaključaka koji predstavljaju posebno problemsko polje. I to ne po autore, koliko po rusko-srpske odnose u trenutku. Tako se osnova rasprave (rusko-srpski odnosi) pretvorila u nepotrebnu žrtvu polemisanja o dnevno političkim temama.  U tom smislu, svaki pokušaj da se rusko srpski odnosi čak i kroz prizmu odnosa Rusije prema vlasti ili opoziciji u Srbiji posmatra kroz dnevnu politiku unapred je osuđen na neuspeh. Ali neuspeh sa posledicama!

Svaki pokušaj da se rusko srpski odnosi čak i kroz prizmu odnosa Rusije prema vlasti ili opoziciji u Srbiji posmatra kroz dnevnu politiku unapred je osuđen na neuspeh. Ali neuspeh sa posledicama!

Suštinski problem predstavlja nastup navedenih autora sa imperijalnih pozicija. Ali to nije problem sam po sebi. Problem nastaje kada sa imperijalnih pozicija nastupaju oni koji ne poznaju suštinu ruske imperije. Da li bilo ko veruje da je ruska imperija zasnovana na temeljima kao što su to u srpskom slučaju prodaja NIS-a, status humanitarnog centra u Nišu, Turski tok, ili „geopolitičke intrige“ koje autor svodi čak na nivo krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Verujem da je Ruska imperija otelotvorena kroz oživljavanje Vizantijske državne ideje, odbrane Evrope od Napolena, odbranu Prusije 1805-1815, spasavanje Austrije 1849, stvaranje Bugarske, podrška Srbiji 1876, 1914.godine, trijumf nad nemačkim Rajhom 1945, odlazak čoveka u Kosmos. "Naši autori", koliko su daleko od ruske imperije, još su dalje od smisla istorije (ruske i srpske), a još dalje od esencije našeg zajedništva. Uopšte, kakve veze ima prikaz interesa Rusije u očima ovih autora sa ruskom idejom kao "idejom srca" (Iljin).

Uostalom, nije li zalaganje autora za razgraničenje Srbije sa Kosovom najveća potvrda odsustva istorijske svesti (i dobronamernosti) u odnosu na Srbiju, ali i na Rusiju, ili autor zaista meša Srbiju i Siriju

Zar su horizonti Aleksandra I, Aksakova, Danilevskog, Homjakova ili Nikolaja II nevidljivi u 21. veku. Gde se kod "naših autora" izgubila ta "čudnovata ljubav za svečovečanstvo" koja je trajanju Rusije odavno dobila konkretne geopolitičke obrise? U lavirintima pseudoimperijske apologije i to samo u okviru jednog prolaznog trenutka u istoriji srpsko-ruskih odnosa. Autorima postavljam sledeće pitanje: Da li uopšte postoji ruska imperijalna samosvest koja ujedno nije svečovečanska, čime je ispisana osnovna granica između sebe i drugih imperija u istoriji? Navedeni autori ne shvataju taj nevidljiv, a opet stalno prisutan religiozno-ontološki karakter imperije, važnost samospoznaje iz koje proističu i ciljevi i zadaci, pa i metodi ostvarivanja ciljeva. Na temeljima koje preporučuju "naši" autori, ni jedna imperija nije nastala, ruska posebno (da ne bude zabune, autor ovog teksta i Srbiju smatra imperijom na Balkanu, tako da su primedbe zajedničke).

Uostalom, nije li zalaganje autora za razgraničenje Srbije sa Kosovom najveća potvrda odsustva istorijske svesti (i dobronamernosti) u odnosu na Srbiju, ali i na Rusiju ili autor zaista meša Srbiju i Siriju. Na ovaj način, kroz ovako tretiranje rusko-srpskih odnosa isti će se pretvoriti u toliko željenu "crnu legendu".

Ne, ne mislim da je zadatak Ruske imperije isključiva i bezgranična podrška Srbima na Balkanu. Ali neka svako uradi ono što može, ili ono što mora. Uostalom, kad dođe do „poslednjeg boja neozaren starog oreola sjajem“, na Kosovo će Srbi krenuti ne gledajući ko je sa njima ili ko je iza njih, baš kao što je bilo 1389, 1804, 1914, na isti način kao što su to činili Rusi 1223, 1812,1853, 1941.

(Autor je doktor nauka i advokat iz Niša)

Videti još: Nikita Bondarjev: Otvoreno pismo srpskim prijateljima - Srpska opozicija je samo reberendirana prozapadna Demokratska stranka, ne mogu da verujem tom „savezu bivših“

Petar Iskenderov: Odgovor Dragani Trifković – Srbija nije Sirija, a Vučić nije Milošević