.jpg)
| Polemike | |||
Odgovor Miši Đurkoviću |
 |
 |
 |
| četvrtak, 16. oktobar 2008. | |
 Redakcija NSPM sa žaljenjem odgovara na optužbe Miše Đurkovića. Uvereni smo da one manje počivaju na stvarnim činjenicama i da su više posledica opšte nervoze, razdraženosti i paranoje koja u većoj ili manjoj meri postoji, a u poslednje vreme se čak i uvećava, u našoj javnosti i našim glavama. Atmosfera pritajenog ili čak otvorenog progona i javnog linčovanja neistomišljenika, koja u ovom društvu, nažalost, realno i dalje postoji, utiče na to da se sumnje u progon i cenzuru rađaju čak i tamo gde ih realno nema.Tokom pripreme posebnog izdanja NSPM o kulturnoj politici u Srbiji, redakcija NSPM se obratila i Miši Đurkoviću za prilog. Odmah pošto je kolega Đurković poslao svoj rad "Poetika i politika Milomira Miljanića – prilog razumevanju razvoja kulturne politike prekodrinskih Srba", on je objavljen u elektronskom izdanju NSPM, koje je, uzgred rečeno, već na dnevnom nivou višestruko čitanije od bilo kog našeg štampanog izdanja tako da se već na osnovu ova dva podatka može videti koliko su (ne)osnovane i (ne)pravedne Đurkovićeve optužbe za tobožnju cenzuru na NSPM. Međutim, sama tema Đurkovićevog rada (dakle, ne njegov kvalitet ili politička orijentacija) nije se uklapala u koncept štampane sveske našeg posebnog izdanja. Naime, Uredništvo je želelo da se promisle i prodiskutuju strateški pravci, pretpostavke i implikacije kulturne politike u Srbiji, to je bila tema našeg prošlogodišnjeg skupa na Tari i svi priloženi radovi, iako međusobno veoma raznorodni, kretali su se unutar tog okvira. Đurkovićev članak, međutim, opširno analizira delo jednog (verujemo, značajnog) crnogorskog guslara i samo ovlaš se doticao šireg kulturnog miljea Srbije. Redakcija je procenila da bi ovaj članak, i tematski i sadržinski, odudarao od ostalih priloga – i to je jedini razlog zbog čega nije objavljen u našem zborniku. Na stranu što bi on mogao da posluži kao povod za razne zlonamerne komentare tipa "umesto evropske kulturne politike u Srbiji, NSPM nam nudi guslanje" kojima bi se javno dezavuisao čitav projekat, kao i teorijski trud više od dvadeset naučnih i kulturnih radnika. Nadamo se da neće biti neskromno ako podsetimo da je Uredništvo NSPM do sada nebrojeno puta pokazivalo spremnost da ponese taj krst, tj. da primi i podnese takve optužbe, ali ne i ukoliko, kao u ovom slučaju, za to nema dovoljno imanentno teorijskog i stručnog opravdanja. Napominjemo još jednom da nije reč ni o kakvoj cenzuri, već o redovnom i legitimnom uredničkom poslu, u kojem, kao i u svakom drugom, razume se, uvek može da dođe i do propusta i grešaka. I dalje, naravno, verujemo da je odluka bila ispravna, ali poenta je u tome da sve i da smo, na primer, u konkretnom slučaju pogrešili, to opet ne bi bilo dovoljno opravdanje za Đurkovićeve optužbe i klevete. Uostalom, osim priloga Miše Đurkovića, i neki drugi tekstovi prebačeni su iz posebnog u redovno izdanje NSPM (recimo, članak kolege Dragana Stanojevića). Takva praksa je sasvim uobičajena i potpuno je pogrešno pridavati joj smisao koji ona nikako ne može da ima. No, sve bi ovo možda još i moglo da ostane u ravni sitnog nesporazuma i donekle shvatljivog – mada ne i prihvatljivog – autorskog nezadovoljstva, da kolega Đurković nije rešio da svoje neosnovane a teške optužbe iznese i razglasi i nakon što mu je Slobodan Antonić, u pismenoj formi, objasnio razloge i decidirano rekao da će tekst biti objavljen kao samostalni ogled u narednom redovnom broju Časopisa. Dakle, da rezimiramo, u elektronskom obliku tekst je objavljen odmah, iz konceptualnih razloga je izostavljen iz zbornika i rečeno je da će biti objavljen u prvom redovnom broju. Toliko o «očigledno političkim razlozima motivisanom» kršenju Đurkovićevih prava «na izražavanje kao naučnika»! Uredništvo je, stoga, prisiljeno da sa žaljenjem konstatuje kako su u pismu M. Đurkovića iznesene potpuno neargumentovane optužbe o nekakvoj politički motivisanoj cenzuri koja se sprovodi na sajtu i u štampanim izdanjima NSPM. Dovoljan je i površan uvid, pa da se vidi da smo objavljivali najoštrije kritike doslovno svih političkih snaga i svih ličnosti na našoj političkoj sceni, kao i da su takve kritike možda baš najviše pisali sami urednici NSPM. Koštunica i DSS u tom pogledu nisu bili nikakav izuzetak, iako priznajemo da u tom pogledu nismo mogli niti hteli da se utrkujemo sa autorima Peščanika i Helsinške povelje. U svakom slučaju, za urednike NSPM u srpskom političkom ili privrednom životu nema svetih krava i nikada ih nije bilo. Eventualno kraće zadržavanje pojedinih priloga na naslovnoj stranici sajta od vremena koje bi možda sami autori želeli da njihov članak ima, takođe nije nikava posledica cenzure, već mnoštva priloga koji svakodnevno pristižu u našu redakciju – a ponekad i čiste slučajnosti ili tehničkih razloga. Uostalom, sajt nije njegova naslovna strana (koju upravo ovih dana preoblikujemo), a svi objavljeni tekstovi, ponavljamo, sem ukoliko nije neka tehnička greška, i dalje uredno (po)stoje u pripadajućim im rubrikama i svakodnevno su dostupni na pretraživaču. U tom pogledu, ali i u svakom drugom, članci Miše Đurkovića nisu bili, niti mogu da budu bilo kakav izuzetak. U akademskoj zajednici, kao i u javnosti, svi su jednaki, a dužina prisustva i snaga uticaja pojedinih autora, u krajnjoj instanci, ipak zavisi od snage argumenata i kvaliteta napisanih priloga, a ne od veličine nečije sujete, dužine zadržavanja na naslovnoj strani, ili političke težine i ambicije autora. A zaključak o tome da li bi ovaj i ovakav, nepravedan i suštinski neprijateljski, da ne kažemo, klevetnički napad na NSPM i njegove urednike, i to u trenutku kada se protiv njih doslovno sa svih strana vodi otvorena medijska i politička hajka, itekako mogao biti shvaćen kao svojevrsna denuncijacija, podrška i preporučivanje upravo tim istim snagama i centrima koji vode ovu kampanju protiv NSPM i ostataka slobodne javnosti, ostavljamo na procenu i savest našim saradnicima, posetiocima i čitaocima. Za uredništvo NSPM Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić |
Ostali članci u rubrici
- Za i protiv stranih univerziteta u Srbiji
- Odgovor na reagovanje Rio Tinta - Rizici otvaranja rudnika litijuma veći su od potencijalne koristi. U svom demantiju Rio Tinto ništa ne demantuje, već samo potvrđuje sumnje
- Malo li je bratske mržnje – reakcija na tekst Radoša Ljušića
- Srbijo, ne veruj Crnoj Gori
- Aleksandar bez Kosova (zlo)upotrebljava slučaj novosadskog novinara i profesora Filozofskog fakulteta - Nije Gruhonjić kriv za naš nacionalni sunovrat
- Pljuvanje po Srbiji kao unosan posao
- „Titoizam“ protiv nauke
- O igri brojevima i neprimerenom zamajavanju o Jasenovcu - Neće valjda đavo pobediti u ovoj đavolskoj raboti
- Odgovor Sinodu ili kako sam postao "posebno žalostan primer"
- Polemika o „lažnim Laurama“, „lažnoj opoziciji“ i (ne)kompetenciji
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
