I Ustav i Skupština po volji građana

ANA BRNABIĆ OSUDILA DANAŠNjE BLOKADE SAOBRAĆAJA: TO JE NASILjE, SILEDŽIJSTVO GRAĐANA I NIŠTA DRUGO. U PITANjU JE DOBRO KOORDINISANA AKCIJA IZ INOSTRANSTVA

KREMLj: UPOZORILI SMO SVET 30 MINUTA PRE LANSIRANjA RAKETE „OREŠNIK“. MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE: SVE BOJEVE GLAVE „OREŠNIKA“ STIGLE DO CILjA

RODOLjUB ŠABIĆ POVODOM NAJAVE ALEKSANDRA VUČIĆA DA BI ON LIČNO MOGAO DA PREDLOŽI ZAKONSKE IZMENE KOJIMA SE OMOGUĆAVA DOLAZAK STRANIH UNIVERZITETA U SRBIJU: PREDSEDNIK NEMA PRAVO PREDLAGANjA ZAKONA

VLADA REPUBLIKE SRBIJE POVUKLA PREDLOG DOPUNA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU

U GRADOVIMA ŠIROM SRBIJE ODRŽANI PROTESTI I BLOKADE OD PO 15 MINUTA POVODOM TRAGEDIJE U NOVOM SADU. GRAĐANI PORUČILI „SLOBODA ZA LjUDE, ZATVOR ZA NELjUDE“

INICIJATIVA „MOST OSTAJE“ ORGANIZOVALA PROTEST I BLOKADU ISPRED ZGRADE RTS-A, TRAŽILI DA RTS NA 15 MINUTA PREKINE PROGRAM I PUSTI KAJRON SA IMENIMA 15 OSOBA NASTRADALIH U NESREĆI NA ŽELEZNIČKOJ STANICI U NOVOM SADU

SERGEJ LAVROV SA MAKSIMOM RIŽENKOVIM NA SASTANKU KOLEGIJUMA MINISTARSTAVA SPOLjNIH POSLOVA BELORUSIJE I RUSIJE U BRESTU: RASTE KRUG NAŠIH ISTOMIŠLjENIKA U UN

MILORAD DODIK: ODLUKA MKS-A DA RASPIŠE NALOG ZA HAPŠENjE IZRAELSKOG PREMIJERA BENjAMINA NETANjAHUA POTPUNO NERAZUMNA. RS ĆE URADITI SVE DA INSTITUCIJE BIH NE SPROVEDU TU APSURDNU ODLUKU

KIM: SLUŽBENICI „AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU“ UZ OBEZBEĐENjE PRIPADNIKA „POLICIJE“ ODNOSE INVENTAR IZ FILIJALE POŠTE SRBIJE U SEVERNOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

DMITRIJ PESKOV: RUSIJI JE POTREBNA RADNA SNAGA, ŽIVIMO U NAJVEĆOJ ZEMLjI NA SVETU, ALI NAS JE MALO I IMAMO VRLO NAPETU DEMOGRAFSKU SITUACIJU. TREBAJU NAM JASNA I STROGA PRAVILA KOJA ĆE NAS ZAŠTITITI OD KRIMINALA MEĐU MIGRANTIMA

SLOBODAN MALDINI: PO PITANjU NESREĆE U NOVOM SADU JE JASNO - NEKI LjUDI SU ISPORUČILI TEHNIČKI NEISPRAVAN OBJEKAT, STAVILI GA U PROMET I NA TAJ NAČIN DOZVOLILI DA SE DESI TO ŠTO SE DESILO

„POLITIKO“: AZERBEJDŽAN NEMA DOVOLjNO GASA ZA EVROPU, ZATO KUPUJE OD GASPROMA I PRODAJE RUSKI GAS SA DRUGOM ETIKETOM

petak, 22. novembar 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Posebna izdanja

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Početna strana > Polemike > I Ustav i Skupština po volji građana

Polemike
I Ustav i Skupština po volji građana

Dejan Vuk Stanković
sreda, 04. februar 2009.
U svom prikazu političkog ponašanja predsednika Republike, kolumnista Slaviša Orlović zamagljuje i gotovo ukida konceptualno i praktički nužnu razliku između pravnih normativa, koji određuju prava i dužnosti predsednika Republike, i činjenica koje opisuju odnose moći u političkom i medijskom polju. Stav autora je da politički autoritet predsednika DS i države ima nesumnjivo pravo prvenstva nad duhom i slovom Ustava i zakona koji definišu opseg delovanja predsednika. Opravdanje za postupanje predsednika Tadića, Orlović pronalazi u izbornoj pobedi na predsedničkim izborima prošle godine i suštinskom uticaju Tadića na pobedu i formiranje aktuelne vladajuće koalicije. Pomenute političke činjenice dovoljna su osnova za preuzimanje nadležnosti koje po slovu Ustava i zakona pripadaju Skupštini i predsedniku Vlade. U konkretnom slučaju, reč je o kontroli kvaliteta rada Vlade i pojedinih ministara. Osnovu za proširenje, po prirodi pravnih ovlašćenja, Orlović izvodi iz aktuelno relevantnih političko-medijskih konstelacija. Centralno mesto moći predsednika države dodatno se pravda političkom nemoći premijera da kontroliše i eventualno opoziva ministre iz DS kao i ministre iz drugih partija, dok se Skupština predstavlja kao nedovoljno jaka i „politički korektna” da bi joj se mogli poveriti važni poslovi kontrole rada Vlade i pojedinih ministara. Orlovićev diskurs kao da previđa da su prava i odgovornosti državnih funkcionera stvar Ustav i zakona, dok su rejtinzi stranaka i izborne pobede i porazi, pre svega političko-medijske kategorije. Tako je i sa slabošću parlamenta; ona je izraz nedovoljne kompetencije njegovih članova i članica, a politička nekorektnost odraz, pre svega, političke i lične (ne)kulture. U temelju autorove argumentacije je pojmovna zbrka u kojoj se nepravni pojmovi, poput političke popularnosti ili pak političke kulture, smatraju izvornijim i praktično delotvornijim u odnosu na ustavno-pravne kategorije. Ovakav diskurs, ma koliko imao svoje faktičko realpolitičko, medijsko i sociokulturološko utemeljenje, suspenduje važenje i delotvornost postojećih ustavnih rešenja koja su najsigurnija brana svakoj zloupotrebi vlasti, ma od koga zloupotreba poticala. Nesporna činjenica o nesrazmeri između ustavnih ovlašćenja predsednika i njegovog nesumnjivog utemeljenja potvrđenog u biračkom telu može biti podsticaj za promenu ustavnih rešenja, ali ne i osnova za opravdanje političkog ponašanja suprotnog važećim pravnim normama. Svaka nužna korekcija u pravnom sistemu, pa i ona koja zadire u ovlašćenja nosilaca državnih funkcija, mora nužno da proizađe iz pravno definisane procedure promene postojeće norme ili skupa normi. Ovo posebno važi za države i društva u kojima se učvršćuje demokratsko-liberalni poredak gde ideal vladavine prava ima ključno značenje. Pored navedenih argumenata, Orlović opravdava političko ponašanje predsednika Republike afirmacijom njegove političke odgovornosti. Tako i pojam političke odgovornosti dovodi u vezu sa postupkom opoziva predsednika Republike. Iz slova i duha teksta jasno je da upotrebljeni pojam političke odgovornosti zahteva autorovo dodatno razjašnjenje. Činjenica da je predsednik odgovoran i Skupštini i građanima ne govori ništa sadržajno u prilog opravdanju prekoračenja propisanih nadležnosti. U iščekivanju razjašnjenja, treba reći da politička odgovornost podrazumeva spremnost političkog aktera da prihvati sve konsekvence vlastitih političkih odluka. Konkretno, ako je neko odlučio da bude i postao predsednik Srbije, on će biti politički odgovoran, samo ako prihvati sve konsekvence koje proističu iz tog političkog opredeljenja. Dakle, ako je funkcija predsednika definisana Ustavom i zakonom, sledi da je politički odgovoran samo onaj ko prihvata sva prava i obaveze koji iz te funkcije slede, uključujući i proceduru opoziva i proceduru izbora. Upravo, pojam političke odgovornosti svakoga ko je na mestu predsednika uvodi u ravan Ustavom propisanih ovlašćenja. Ništa više i ništa manje. Primeri iz drugih država, poput na primer Francuske i Nemačke, o tzv. prezidencijalizaciji politike nisu dovoljno utemeljeni u činjenicama koje opisuju pravno institucionalni okvir i političku praksu ovih država. Tako u Francuskoj široka ovlašćenja predsednika Republike odgovaraju njegovim ustavnim ovlašćenjima i političkoj tradiciji, dok je u Nemačkoj na snazi kancelarski sistem u kome je predsedniku vlade Ustavom i zakonom poverena moć da vodi politiku. S druge strane, personalizacija politike kakvu poznaje savremena politika bitna je zbog delotvornosti medijske poruke koja se šalje javnosti, ali ona istovremeno nikada ne potkopava temelje demokratsko-liberalnog poretka, zasnovanog na duhu i slovu Ustava i tradiranog u dugogodišnjoj političkoj praksi. Uređenost političkog života i odgovornost glavnih nosilaca vlasti u velikoj meri postoje zato što se normativni i faktički nivo funkcionisanja vlasti međusobno preklapaju i nadopunjuju, a ne zato što se razilaze i ukidaju. I na kraju, kada smo kod Ustava i političke prakse, valja imati u vidu sledeće. Ustav je izraz većinske volje naroda izražene na referendumu, a poslanici u Skupštini su birani od strane građana, baš kao i predsednik Republike. To što su poslanici, bez sumnje, često nedorasli izazovima političkog i socijalno-ekonomskog trenutka, govori o svima pomalo. O nama koji smo ih birali, ali i o političkim liderima i njihovim saradnicima koji su ih delegirali u najviše narodno predstavništvo. Doduše, ni lakovernost naroda, ni loše procene stranačkih elita nisu dovoljni razlozi za medijsko-političko potkopavanje krhkih temelja demokratije i pravne države. Magistar [objavljeno: 02/02/2009]