Verujem da je vrlo razborito pretpostaviti da će bojkot malo naškoditi legitimitetu režima i da će Zapad nehajno preći preko izjašnjavanja nekog procenta ispod polovine biračkog tela na glasačkim mestima 

Poštovani, obraćamo vam se kao žene prisutne u javnoj sferi koje su u dužem vremenskom periodu izložene proganjanju, nasilju na društvenim mrežama i seksističkim uvredama Zorana Ćirjakovića, predavača na Fakultetu za medije i komunikacije

Proizvod abortiranog pokušaja pisanja portreta slučajnog levičara u nedovoljno maloj srbiji. ličan, sasvim nenovinarski (i nenaučni) tekst o logoreičnom, aktivističkom naučniku, koji je javno meditirao o srpskim fašistima i fašistički orijentisanim ustašama

 Kada se pogleda stepen nerazumevanja i količina falsifikata kojima obiluje reakcija Aleksandra Matkovića na moj odgovor Zoranu Ćirjakoviću, jedino što se može zaključiti je da Matković ili uopšte nije pročitao tekst na koji reaguje, ili svesno iskrivljuje i podmeće. U oba slučaja reč je o nelegitimnim sredstvima u argumentovanoj intelektualnoj i javnoj debati

Dok mašta o borbi za narod i svoje „leve ideje“, srpska levica diže ruke i, na obostranu štetu, prepušta sudbinu desnici u Srbiji. Krajnji rezultat  ove „srpske levice“ je stoga njeno svođenje na pukog sledbenika i koalicionog partnera kojeg niko ne želi – pošto je on sam suštinski nebitan.

Umesto o vraćanju u carsku (srpsku) 1388. godinu, on sanja o povratku u anacionalnu (evropsku) 1847. Zato je nesreća koju prikriva ova vizija budućnosti možda malo manja, ili manje retrogradna, ali ne i manje tragična.

Želeći da verujemo da doktor pravnih nauka i sudija Apelacionog suda intimno ipak ima malo temeljniji pristup pravu, evidentno je da u brojnim TV nastupima, ipak, nismo imali ni prilike da čujemo stručno mišljenje sudije Majića. 

 Nama se, međutim, čini da je odgovor, u pogledu nacionalnog i državnog pitanja, ne u nacionalizmu, zvao se on „levičarski“ ili „socijalistički“, već u patriotizmu. Bitne razlike između ova dva pojma i društveno-istorijske prakse nisu svesni a(nti)nacionalni „levičari“, ali po svoj prilici, ni Ćirjaković

„Ja nisam jugonostalgičar. Ja sam Jugosloven. Dopalo se to nekom ili ne“ (Ljubiša Ristić)

Prvi tekst o hipokriziji javnog delovanja Vladimira Kostića kao predsednika SANU napisao sam tek posle članka urednika Informera gospodina Vučićevića koji je završen nesvakidašnjim veličanjem čelnika naše Akademije