Добра је ово показна вежба тенденциозног читања, учитавања, "говора мржње" и фалсификата – вредних, наше је скромно мишљење, макар једне пристојне тужбе.

Он је личност богате и занимљиве биографије: био је партизан, комуниста, дисидент, демократски критичар власти и стваралац свести о националним интересима српског народа, председник државе СР Југославије 1993. године.

Да ли је све у људским правима или има нешто и у донацијама – пробајте сами да откријете у текстовима који осликавају полемику која петнаестак дана дрма српску невладину сцену.

Срби су у Хрватској сведени на проценат, који ће Хрвати за 50 година толико лако асимилирати док ће други део бити за показивање пријатељима из Европе. У том смислу ће Хрватска као држава тешко поново имати прилику да протера 500 хиљада Срба, будући да неће бити „биолошког материјала“ за протеривање.

Марковић је свесно заборавио да је тај догађај у Сребреници имао и сијасет других разлога и повода. Да је нешто више читао, на пример, о збивањима уочи Првог српског устанка, пронашао би и податак да су двојица београдских ага била из Сребренице.

Једина моја експликација је траг ватиканских и вашингтонских спин-доктора, који су, колико успевам да реконструишем сећање, највероватније посао „чистача“ обавили одмах по сусрету папа-Клинтон, на начин како је то Ширак учинио у Паризу.

У деловању РЕКОМ-а, наиме, не постоји “окривљени” или “оптужени”. Једнако важно, нико нема пред РЕКОМ-ом обавезу да даје исказе против себе или блиских лица.

Припадам оном делу људи које Нацрт статута РЕКОМ-а назива жртве рата и мислим да могу говорити у име доброг дела породица убијених у протеклим ратовима.

Ристивојевић надмашује самог себе када, пред крај текста, успева да открије “сличност” између РЕКОМ-а, с једне, и преких судова из периода после Другог светског рата, с друге стране.

Обрадовић: Немојте, молим Вас са тим теоријама завере.