Ми знамо и верујемо да је огромна већина грађана ове земље, већина обичних људи, суштински на нашој, патриотској, националној и демократској позицији. И да их има свуда.

Пошто за разлику од претходних текстова овај није објављен и на сајту Политике, помислио сам да би било добро да се и мој одговор нађе на нету. Подебљан је део који је избачен. Баш то што је тих пар реченица изостављено сведочи колико су оне вероватно болне и истините.

Али има ли кога у нашем окружењу ко је прошао кроз крупније ломове и дилеме, ко их је болније и јавније поднео, ко је оцртао већи животни круг и ко се са својим заблудама и грешкама поштеније обрачунао.

Све ово говори у прилог ономе што сам рекао о лажној пријави Срђе Поповића, а то је да се он више разрачунава са Зораном Ђинђићем, него са Коштуницом. Његов блог, његова сарадница и други блогери су доказ за то.

Одговор на текст Небојше Бакареца "Нечастиви адвокат лажно пријављује"

"Истина је једна и једноставна", уверава нас Бакарец... Гдин Бакарец је ствар пресудио! О чињеницама и доказима наведеним у пријави – ни речи.

Но, наше је мишљење да чак и уколико би одумирање људског рода била цена слободе, то би било достојанственије од покоравања (природи). Овде се нећемо упуштати у спорно извођење моралне дужности репродукције преко дара и враћања дуга.

Национални идентитет се схвата детерминистички, есенцијалистички и свеобухватно, без постојања елемента личне слободе. Иако се позива на преиспитивање историје, приступ овој проблематици је крајње неисторијски.

Реакција на текст Димитрија Боарова, "Удаја државне мезимице"

Вероватно је у некој тмурној прогнози Боаров пронашао да "за инвестиције у неки нови технолошки ниво четврте генерације Телекомов профит није довољан".

Лако је закључити да је капитал целе друштвене и државне привреде Србије унапред потрошен још у "Милошевићевој деценији", само је продаја тог капитала опасно закаснила, јер се веровало да "демократија" може надокнадити претходне економске промашаје.