Свако има право да своје мишљење јавно изнесе, али нико нема право на то да оно буде заштићено од критике, па чак ни оне жучне, или промашене (мада, по мом мишљењу, текст Јоване Глигоријевић није ниједно од ова два).

Тиме што је читав овај број НСПМ-а свела само на једну реч "забранити" (а то је реч која уопште не постоји), колегиница Глигоријевић је не само погрешно информисала читаоце "Времена", већ је тиме извршила и јасну дисквалификацију НСПМ-а.

Након низа стандардних традиционалистичких аргумената против истополних бракова и усвајања деце, Анђелковић долази до чудног закључка да "хомосексуалност није стање, већ облик понашања".

Да ли је могућа рационална јавна расправа о хомосексуализму. Очигледно је да није и да сам на свом часу 12. октобра прошле године употребио адекватан пример.

Слободан Антонић тврди да дуготрајућа власт ДС и њених сателита са практичним ДЕЛОМ, има ривала који није на власти и који нема ДЕЛО, дакле, конкурента који то, заправо, није. Између њих постоји „суштинска истост“.

Душанић је у ранијим текстовима мене етикетирао као неолиберала, са свим негативним конотацијама и увредама („поданички менталитет“), а сада му мали реванш не прија. Саветујем му да не примењује један аршин на себе, а други на друге.

Уместо статистичких података о стопама раста БДП, много релевантнији показатељ привредне активности могао би да буде, рецимо, апсолутни број запослених (мада неолиберали више воле номиналну стопу незапослености).

Надамо се да ће у следећем наставку своје, без сумње, праведне & похвалне & Тамо Где Треба сигурно уочене, борбе противу НСПМ-а г. Живков за тему узети ипак нешто мање отужно од тога како је и да ли је реаговано на вест о нечијој смрти.

Да ли овим уредништво Данаса коначно успоставља нови критеријум за победу у јавном дијалогу - да треба имати богатији репертоар псовки, јаче гласне жице и веће пљувачне жлезде? Јасно је свима, а пре свега читаоцима Данаса, куда такав „дијалог“ води.

Што се тиче Војводине као саставног дела суседне Мађарске, већ у тој тврдњи можете да приметите сву симптоматологију губитника и страх од наступајућих последица. Централна Србија није постала полигон НАТО савеза нити је иједна формација стационирна на њеној територији.