Srpski rijaliti dernek

Sudeći po najavama, u Srbiji će 2011. godina biti godina sa najviše rijaliti šou programa do sada. Ofanziva je već počela - tek što su se završili “Farma“ i “Survivor“ - počeli su “Parovi“ i “Dvor“. Uskoro će započeti i “Veliki brat“, “Top model“, “Domaćine, oženi se”, "Spremi sarmu da te ceo svet razume“, “X faktor” i još nekoliko programa rijaliti koncepcije.

Trenutno, malim ekranima dominira pompezno najavljivani “Dvor”, idejno čedo Željka Mitrovića, koji sa svojim prvenčetom nije želeo mnogo da ekperimentiše, već se oslonio na provereni srpski recept za prikivanje miliona ispred ekrana - „poznate u klinču“. Za nagradu od 50.000 evra, u velelepnom zdanju u Šimanovcima, takmiče se dvadeset i četiri VIP ličnosti iz celog regiona. Koncepcija je nalik drugim sličnim programima - svake nedelje biraju se kralj i kraljica, a oni biraju svoje sluge, dvorske dame, dvorske lude, robove. Tu su razni zadaci, međusobna nadmetanja, podmetanja, spletkarenja, vređanja, ali i žurke, pijanke i ostale prilike da takmičarima popuste dizgine, da se razgolite i povataju. Tabloidi i one dnevne novine koje se nevešto prave da to nisu, materijala za naslovnice imaju kao u najboljim danima: “Firči ima mali!", "Maja Nikolić htela da bije Bebi Dol", "Urška, dovešću te do orgazma!", "Bebi Dol krila prljave šerpe u ormanu", "Lepa Lukić želi seks sa Ćemom" . Sve barijere i maske pale su u još davno, dok je rijaliti televizija u Srbiji bila u povoju. Prekaljeni učesnici dobro znaju da se finoća ne isplati i da pažnju gledalaca i naslove u štampi obezbeđuju pre svega prostakluci, uvrede i obračuni.

Trenutno, malim ekranima dominira pompezno najavljivani “Dvor”, idejno čedo Željka Mitrovića, koji nije želeo mnogo da ekperimentiše, već se oslonio na provereni srpski recept za prikivanje miliona ispred ekrana - „poznate u klinču“. Za nagradu od 50.000 evra, u velelepnom zdanju u Šimanovcima, takmiče se dvadeset i četiri VIP ličnosti iz celog regiona.

Međutim, uprkos činjenici da su se televizije do zuba naoružale novom ponudom rijaliti sadržaja, početak 2011. doneo je interesantan preokret kod publike, a piplmetri su počeli da pričaju neku drugu priču. Nijednog dana tokom januara, rijaliti programi nisu bili najgledanije emisije na domaćim televizijama. Kao da je poplava takvih programa počela da radi protiv njih.

Odgovor producenata Dvora na novonastalu krizu gledanosti bio je brz i ubitačan – hitno dovlačenje svih najvećih domaćih rijaliti zvezda u Šimanovce, radi ponovnog stvaranja ultra-konfliktne atmosfere spajanjem osoba koje se ne trpe i koje su u ovakvim emisijama u prošlosti već imale sukobe. Tako je u poslednjem prestrojavanju u Dvor ušao i najkontrovrzniji srpski rijaliti vipovac – Miloš Bojanić, da bi ga dočekali njegovi najljući protivnici, sa kojima je imao žestoke obračune na Farmi. Koliko je gledanost skočila kada su se Bojanić i njegovi arhineprijatelji našli opet pod istim krovom- saznaćemo uskoro.

Ko su bre ovi?

Ono što je poslednjih nedelja, sa startom Parova i Dvora postalo više nego očigledno, jeste da se na srpskom medijskom nebu posle nekoliko sezona i ciklusa raznih VIP rijalitija, polako formirala jedna ekipica dežunih učesnika ovakvih programa, tzv. „rijaliti šetača”, koja se seli sa jednog placa pod kamerama na drugi, i koja je svoje uhlebljenje u potpunosti bazirala na pranju zuba i čačkanju nosa pred milionskim gledalištem. A zašto i ne bi nastavili ono što su jednom već počeli – dostojanstvo su ionako ostavili za sobom kada su prvi put otvorili vrata kuće Velikog brata, ili se prostrli preko salamarice u Lisovićima. Sigurno je da među njima ima i onih koji prosto vole da žive pred kamerama, dok su ostalima presudni bili masni honorari, a neki su verovatno razvili i zavisnost od učešća, budući da su shvatili da je jedini način da ponovo ne zaboravimo da postoje – da se više nikad ne skidaju sa programa.

Posebna priča je, naravno, paradoks neafirmisanih slavnih ličnosti, odnosno VIP učesnika koji su poznati postali tek kada su se prvi put pojavli u nekom rijalitiju, a kojima su ovakve emisije turbo lansirna rampa za srpsko zvezdano nebo. Naravno, nije u pitanju nikakav srpski izum – u engleskom jeziku ovi kvazi poznati dobili su i poseban termin – „sub-lebrities". Uz malo snalažljivosti, ovi “pod-slavni”, mogu kroz nekoliko nedelja provedenih pred kamerama dogurati iz potpune anonimnosti do trač rubrika domaćih tabloida, što je – zna se – parametar ljudske vrednosti u današnjoj Srbiji.

Posebna priča je, naravno, paradoks neafirmisanih slavnih ličnosti, odnosno VIP učesnika koji su poznati postali tek kada su se prvi put pojavli u nekom rijalitiju, a kojima su ovakve emisije turbo lansirna rampa za srpsko zvezdano nebo. Naravno, nije u pitanju nikakav srpski izum – u engleskom jeziku ovi kvazi poznati dobili su i poseban termin – „sub-lebrities". Uz malo snalažljivosti, ovi “pod-slavni”, mogu kroz nekoliko nedelja provedenih pred kamerama dogurati iz potpune anonimnosti do trač rubrika domaćih tabloida, što je – zna se – parametar ljudske vrednosti u današnjoj Srbiji. Ovi “poznati u pokušaju” su verovatno i vrlo rentabilni za producente rijalitija - em su jeftiniji nego oni afirmisani, em spremniji na sve i svašta kako bi bili primećeni. Tipičan primerak je izvesna Kristina koju je Peđa d Boj (inače i sam jedan od onih koji su decenijama tavorili zaboraljeni) doveo na svoju najnoviju tezgu pod imenom “Parovi” kao partnerku. “Njeni su me molili da je povedem sa sobom da se uz mene proslavi” - objasnio je Peđa. Ko je kome u ovom slučaju platio za učešće – Kristina Peđi, njeni roditelji producentima ili producenti njoj – za sada je nepoznato.

Antropološka radoznalost

Pošto se uglavnom smatra da su narodnjaci tipičan materijal za ovakvu vrstu šou programa, svaka sezona rijalitija donese poneko novo iznenađenje i razočaranje za sve one koji veruju da su rokeri i ostale urbane face „drugosrbijanskog“ svetonazora iznad tog medijskog treša, te da su imuni na izazov u vidu infuzije slave koju pruža razgolićivanje tela, lika i dela u rijaliti programima. Ruku na srce, finansijskim injekcijama u vidu dnevnica i eventualnog pobedničkog čeka mnogo je teže odoleti kada niste u stanju da jednovečernjom tezgom u Štutgartu zaradite nov automobil. Još ranije, poklekli su Bebi Dol, Firči, Biljana Cincarević, dok je ovaj put svojim uslaskom zaprepastio Dejan Cukić. Naravno, uvek je tu i objašnjenje, koje urbane i „samosvesne“ drugosrbijance odvaja od ostalih učesnika, koji su tu iz trivijalnih i plitkih razloga. Tako Dejan Cukić, kako kaže „nije mogao da odoli da ne učestvuje u svojevrsnom sociološkom fenomenu”, dok njegova supruga objašnjava da je doneo odluku da učestvuje u “Dvoru” pod sloganom “Ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži”. Sve je to u naučne svrhe, nema tu niskih pobuda i jeftinog Pi-Ar-a. Dakle, čista fenomenologija.

Ruku na srce, finansijskim injekcijama u vidu dnevnica i eventualnog pobedničkog čeka mnogo je teže odoleti kada niste u stanju da jednovečernjom tezgom u Štutgartu zaradite nov automobil. Još ranije, poklekli su Bebi Dol, Firči, Biljana Cincarević, dok je ovaj put svojim uslaskom zaprepastio Dejan Cukić. Naravno, uvek je tu i objašnjenje, koje urbane i „samosvesne“ drugosrbijance odvaja od ostalih učesnika, koji su tu iz trivijalnih i plitkih razloga.

I najzad, posebna sorta VIP učesnika su oni koji pred kamere dolaze sa srceparateljnom pričom o tome kako ih je nesreća naterala na to, iako su “oduvek prezirali rijaliti šou-programe”. “S obzirom na moju reputaciju i posao koji supruga i ja radimo, trebalo bi da pristojno živimo i imamo finansijskih sredstava da školujemo decu. Ali nemamo, i zbog toga ulazim u ‘Parove’ ”, ispovedio se novinarima glumac Tihomir Arsić. O svom siromaštvu ili dugovima progovorili su i Eva Ras, Maja Odžaklijevska, Saša Ćurčić, Gagi Đogani i Marina Perazić. Naravno, nama ne ostaje drugo osim da se sažalimo na sirote male vipovce, koji su jadni prinuđeni da se ovako bore za puku egzistenciju. To što su mnogi od njih u životu spiskali više novca nego što je većina nas videla i na slici – nema veze. Nećemo valjda da ih osuđujemo samo zato što su se trudili da kolio-toliko žive u skladu sa svojom “reputacijom”.

Koliko će još u Srbiji trajati ovaj rijaliti dernek? Teško je reći. Televizije su pronašle idealan recept za puno zarade uz malo truda, a narod na kome da se prazni i iskaljuje svoje frustacije svakodnevicom. Zaista, rijaliti programi u Srbiji su zapravo vrhunska, unapređena verzija telenovele, prema kojoj domaća publika ionako gaji decenijsku naklonost.Likovi su isti iz sezone u sezonu, zna se ko su negativci, pozitivci, zapleti su šablonski, a radnja pojednostavljena i razvučena do besmisla tako da uvek možete da se uključite bez osećaja da ste nešto propustili. A kao vrhunac, umesto da pasivno iščekujete rasplet ili nemoćno pišete peticije ambasadama južnoameričkih zemalja, u ovoj srpskoj “Kasandri”, jednostavnim tipkanjem po mobilnom telefonu možete direktno da utičete na tok radnje i sudbine glavnih junaka. Ono što se upravo dešava bivšem fudbaleru a sada profesionalnom rijaliti šetaču Saši Ćurčiću, koji je zbog tuče izbačen iz “Parova” a sada se po svemu sudeći, na zahtev gledalaca – vraća – pokazuje da, ukoliko budete uporni, možete svoje omiljene junake čak i ponovo oživeti, što je u svetu telenovela vrhunski manevar rezervisan samo za šefove studija, producenate i scenariste..

Dernek se nastavlja, a svaka sličnost sa srpskom političkom farmom (pardon, scenom) je slučajna i pogrešna - u rijaliti univerzumu prosečan Srbin ima bar privid mogućnosti izbora.