Operacija „Trijumf Granda“

U nedelju, 21. juna, pred 18.000 gledalaca u "Beogradskoj areni" održano je finale četvrtog ciklusa takmičenja "Zvezde Granda". Šest finalista koji su ogledali snage ove poslednje večeri izabrano je između 16.000 kandidata, koliko se na početku prijavilo na audiciju, a prema rečima Saše Popovića, u pitanju je bila najgledanija i najprofitabilnija sezona do sada. Sa 400.000 glasova pobedio je osamnaestogodišnji Darko Lazić iz sela Brestač kod Rume, koji je, za razliku od ranijih pobednika ovog takmičenja naklonjenijih folk-popu ili klasičnom popu, poput Milice Todorović ili Dušana Svilara, publiku osvojio čistim  "hard-kor" narodnjačkim repertoarom koji je uključivao hitove Šabana Šaulića, Ljube Aličića i Halida Bešlića. Prenos ovog takmičenja pratilo je 3,6 miliona gledalaca, što je, kako javljaju mediji, novi rekord.  Time su „Zvezde Granda“ još jednom potvrdile da su najpopularniji i najuspešniji zabavni program u Srbiji

Uspeli trijumf

A sve je počelo „davne“ 2004. godine, kada se, nakon  kratkotrajnog (ne)uspeha „svetskog, a našeg“ licencnog takmičenja „Muzički idol“ (na počivšoj BK televiziji), na TV Pinku pojavilo „naše, a svetsko“ takmičenje „Zvezde Granda“. Odmah je postalo jasno da je Saša Popović u „Zvezdama Granda“ pronašao dijamantski rudnik koji ima slabe šanse da presuši. Sudeći po kvalitetu kandidata koji su svojim pevanjem lako zasenili konkurente iz „Muzičkog idola“, brzo se pokazalo da Srbija, zemlja narodnjaka, u svojim njedrima krije riznicu nebrušenih folk dragulja, tj. mladih i talentovanih pevača i pevačica, spremnih da uz malu pomoć Grand mašinerije osvoje srpsku publiku i započnu ozbiljne estradne karijere.

Nova forma izuzetno dobro se primila među slušaocima narodne muzike svih generacija, a naročito među mladima, koji su među svojim vršnjacima, kandidatima za „Zvezde Granda“ brzo pronašli svoje autentične „muzičke idole“, bliskije i draže od raznih belosvetskih Britni, Rijana i DŽastina. Takmičari „Zvezda Granda“ imali su iste one životne priče kakve su iskusili prosečni srpski tinejdžeri – izbeglički život, nezaposleni roditelji, očevi nastradali u ratu, nemaština, seoska čamotinja, snovi o slavi, i što je najbolje, sve to na domaći način.

Kao stvoreni da pune stupce tabloida svojim bajkovitim životima, skandalima i intrigama, mladi takmičari „Zvezda Granda“, uneli su na srpsku estradu onu dozu savremenog "selebriti" glamura neophodnu za uspešno pariranje stranim pop zvezdama. A zahvaljujući svojoj mladosti i radu sa stilistima na modnom opismenjavanju, oni su konačno premostili večiti jaz između blage izgubljenosti u vremenu i modnim krikovima devedesetih nešto starije generacije „turbofolkera“ (Ceca, Mira Škorić, Aca Lukas) i mlade, rurbane publike koja je itekako u toku sa MTV životnim stilovima i savremenom pop estetikom. Zvezde Granda predstavljale su baš ono što je srpskoj muzičkoj industriji nedostajalo: tin-idole za obožavanje, zaljubljivanje i identifikaciju.

Sve u svemu, projekat „Zvezde Granda“ nadmašio je sva očekivanja, iz godine u godinu obarajući rekorde gledanosti u Srbiji. U finalu trećeg ciklusa, održanom na Tašmajdanu u septembru 2007. godine, prebrojano je neverovatnih 1.200.000 glasova gledalaca, a gotovo svi finalisti danas su uveliko zvezde.

Neuspela operacija

U međuvremenu se pojavila i konkurencija. Pompezno najavljivana kao kulturnija i urbanija verzija potrage za talentima, naravno bez narodnjaka, „Operacija trijumf“ počela je sa prikazivanjem prošle jeseni. Zamišljena kao projekat "pravljenja" zvezda svetskog kalibra od talentovanih mladića i devojaka sa prostora bivše Jugoslavije, uz pomoć producenata, profesora pevanja, koreografa, stilista i ostalih profesionalaca iz branše, „Operacija trijumf“ je, navodno, konačno trebalo da nam pokaže kako se to stvarno radi. A budući da je osmišljena kao neka vrsta deteta iz braka „Velikog Brata“ i „Evrovizije“, ovaj program je, pored takmičarskog natpevavanja, gledaocima takođe pružao mogućnost da zavire „iza bine“ i steknu direktan uvid u proces „pravljenja“ zvezda od sirovih muzičkih talenta.

Producenti „Operacije trijumf“ bili su spremni da na juriš osvoje Balkan, i mnogi su počeli da predviđaju propast „Zvezda Granda“. Marketinška kampanja koja ju je pratila bila je neuporedivo agresivnija nego ona za „Grand“. Kako je recimo pokazalo pretraživanje portala "naslovi.net" (obavila autorka ovog teksta 18. decembra 2008), tokom nekoliko meseci pre i tokom emitovanja novog takmičenja, u mejnstrim medijima je objavljeno više vesti o „Operaciji trijumf“, (501) nego što je ukupno o „Zvezdama Granda“ objavljeno za četiri godine njihovog postojanja (406).

Međutim, uprkos nadljudskim naporima producenata i medija, agresivnom marketingu, dovlačenju velikih zvezda regionalnog, pa čak i svetskog kalibra (Anastazija), trijumf „Operacije trijumf“ je nekako izostao. Gledanost je bila ispod očekivanja, a u finalu takmičenja održanom 6. januara ove godine, ukupan broj glasova pristiglih iz svih pet zemalja učesnica nije premašio broj glasača u prethodnom finalu „Zvezda Granda“. Dakle, bar što se Srbije tiče, „Zvezde Granda“ definitivno su ostale jedine neprikosnovene autentične zvezde nastale po formuli potrage za talentima.

Šta je najviše nedostajalo „Operaciji trijumf“ da bi postigla značajniji uspeh u Srbiji? Na prvom mestu, to je sigurno bila vrsta muzike koja se forsirala – žanrovi koji su dominirali u natpevavanju kandidata (rok, pop, soul) očigledno nisu bili oni koji su u stanju da okupe sve generacije prosečne srpske porodice ispred televizora, a kamoli da gledaoca, ukusa izgrađenog na drugačijoj tehnici pevanja, aktivno uključe u proces „procenjivanja“ i „odabiranja“. S druge strane, deo programa koji je pratio svakodnevne aktivnosti takmičara ispostavio se kao malo dosadnija verzija već ionako na ovim prostorima istrošenog koncepta „Velikog brata“. Što je najgore, pošto je u pitanju bilo ukrštanje rijaliti šou programa i pevačkog takmičenja, trebalo je u kandidatima objediniti muzički talenat, egzibicionizam i sposobnost da ljude prikuju uz ekran perući zube ili svađajući se oko ribanja šporeta usta punih hrane. Kao rezultat ove nemoguće misije, dobili smo uobražene i razmažene zvezde u pokušaju, koje su bile zanimljive jedino kad pevaju, a mnoge od njih ni tad.

Na kraju, u pomalo bizarnoj završnici, „Operacija trijumf“ se na očaj svih onih koji su u njoj videli bastion "univerzalnih vrednosti" i bedem invaziji „Granda“, pretvorila u trijumf grandovskog muzičkog senzibiliteta, pobedom Adnana Babajića iz bosanskog sela Živnice, deklarisanog narodnjaka, takoreći tipičnog kandidata za „Zvezde Granda“. Osim Adnana, jedino što je „Operacija trijumf“ za sada iznedrila jeste nekoliko (ne)uspešnih nastupa njenih štićenika u izborima za predstavnike svojih država na Evroviziji. Naravno, što ne znači da niko od njih neće zaista jednom napraviti karijeru, bar onoliko uspešnu kakve su već postale karijere mnogih od učesnika tek završenog finala „Zvezda Granda“.

Sudeći po uspehu i profitabilnosti poslednjeg ciklusa, Sašu Popovića i „Grand“ verovatno očekuje još već navala talenata u sledećoj sezoni. Razmišlja se i o proširenju na region, pošto je interesovanje iz susednih država veliko. A ukoliko im i to ovako spektakularno pođe za rukom, „Zvezde Granda“ će sasvim komotno će moći da proglase da je njihova „Operacija trijumf“ više nego uspela.