Da li će se i u 2016. nastaviti razaranje naše kulture?

Rasprava o budžetu predstavlja najvažniju aktivnost svakog parlamenta jer se na taj način može jasno videti šta je suština politike koju vodi vladajuća stranka. U predloženim budžetskim stavkama može se prepoznati šta su prioriteti u razvoju svakog društva. Mi u našoj političkoj tradiciji nemamo jasno razvijenu svest o značaju parlamentarne budžetske debate jer smo izgubili svest da možemo uticati na kreiranje društvenih i političkih tokova.

To samo govori da je naš politički život preopterećen dnevnopolitičkim aferama i efemernim politikantskim događanjima, dok se najznačajnija društvena, socijalna i politička pitanja samo uzgred prate i to bez uticaja društva koje ostaje na margini najvažnijih političkih rasprava. To i nije slučajno jer u našem poltičkom i partijskom životu prevagu ima argument gole sile (pre svega neprikosnovene parlamentarne većine), a ne sila argumenta, što otvara prostor za razvijanje političkog voluntarizma, populizma i dilentatizma u obavljanju odgovornih državnih poslova.

Sudeći po predlogu budžeta za 2016. godinu, nauka, poljoprivreda i kultura ne spadaju u važnije prioritete u politici ove vlade jer sredstva za ove izuzetno značajne i vitalne društvene oblasti i dalje su sve manja. Tako i je u predlogu ovog tzv. domaćinskog budžeta, što je samo dokaz više da se nastavlja praksa devalviranja značaja nauke i kulture. A kultura je posebno ugrožena i to ne samo smanjivanjem budžetskih sredstava, već i ukupnom degradacijom osnovnih moralnih i civilizacijskih principa, koji su u osnovi svakog kulturnog obrasca koji čini temelj identiteta i tradicije našeg naroda.

Opšte je poznata činjenica da Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti ne rade godinama, naša pozorišta su na ivici opstanka, filmska industrija je gotovo nestala, položaj slobodnih umetnika je katastrofalan, izdavaštvo jedva uspeva da se održi na tržištu, zaštita kulturnog nasleđa je ugrožena zbog nedostaka sredstava i sve to govori o procesu drastičnog dugogodišnjeg razaranja naše kulture.

Na ovakvo nepovoljno stanje neprestano, ali uzaludno ukazuju naši najistaknutiji umetnici i stvaraoci. Tako je kultura postala jedna od najvećih žrtava u procesima surove tranzicije i sveopšte komercijalizacije, koja se najslikovitije ocrtava u nastojanju da se primitivizam i uspon beznačajnosti ustoliče kao poželjni psedokulturni obrazac. Ovakvom pacifikacijom kulture guši se duh otpora i pobune koji je njenoj u osnovi.

Da ta pacifikacija pokazuje svoju snagu i uspešnost, možemo videti i u činjenici da se svet naše kulture nije snažnije i odlučnije oglasio povodom daljeg smanjivanja sredstava za kulturu. Budžet za kulturu je za 2015. godinu iznosio 16,9  milijardi. Za 2016. godinu izdvojeno je 11,4 milijarde dinara, a stopa budžetskih izdvajanja pala je sa 0,8% na 0,6%. To je najmanja stopa izdvajanja za kulturu u našem regionu, što dovoljno govori o shvatanju značaja kulture u našem društvu.

Ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac je na sednici skupštinskog odbora izjavio da je budžet za kulturu i informisanje za narednu godinu manji za oko pet milijardi dinara, a novac za kulturu će biti nešto veći, i to za 392 miliona dinara, jer više ne postoje subvencije za javne servise Tanjug i Radio Jugoslaviju, i na toj poziciji je budžet smanjen sa 8,9 na 4 milijarde dinara, čime je ostvarena ušteda od oko 4 milijarde dinara. Ministar Ivan Tasovac je posebno istakao da će sada, po prvi put u istoriji, kultura razmatrati kao posebna oblast i naveo kako se nedovoljno govori o uspesima u radu ovog ministarstava.

Problem je u tome što izgleda samo on uspeva da prepozna i pronađe uspehe njegovog ministarstva, a već je odavno uzaludan posao ozbiljno komentarisati negove nebulozne izjave. Ali za njega, kao i za ostale premijerove nameštenike u vladi, najvažnije je da je uspeo da ostvari uštedu u delovanju svog ministarstva. A to je i glavni zadatak u sprovođenju mera finansijske konsolidacije koju je zacrtala ova vlada kao glavni deo njenog tzv. reformskog kursa. Ali bilo bi zanimljivo čuti njegovo objašnjenje zašto je ministarstvo koje on vodi predvidelo za digitalizaciju 200 miliona, iako je vlada za tu svrhu predvidela 60 miliona dinara.

Pri tome, za obnovu Hilandara predviđeno je 60 miliona, a izdvajanje za Maticu srpsku je ostalo na prošlogodišnjem nivou od oko 35 miliona dinara. Niko ne spori značaj digitalizacije, ali kako je moguće da odvojena sredstva budu povećana tri puta, dok su mnogobrojne izuzetno značajne institucije koje deluju uz oblasti kulture i nauke osuđene na tavorenje i lagano nestajanje.

Povećanje budžeta sigurno neće osetiti nauka i kultura, ali zato će parlamentarne stranke dobiti 70 miliona dinara više u sledećoj godini (to su dvostruko veća sredstva koja se izdvajaju za rad naše najstarije kulturne ustanove Matice Srpske) ž. Ovo povećanje će biti najveće za Srpsku naprednu stranku kao organizaciju sa izrazitom većinom u Parlamentu a koja se istrajno zalaže za dosledno ostvarivanje politike štednje i oštrih restrikcija u javnom sektoru. Ni ostale parlamentarne stranke neće dovesti u pitanje ovo povećanje jer se radi o njihovom golom političkom opstanku.

Ivo Andrić je na sebi svojstven način odredio značaj kulture u životu jednog društva. „Interes koji jedna sredina poklanja svojim kulturnim potrebama govori dosta o njoj samoj i o njenim shvatanjima i pogledima na život društva i poziciju čoveka u tom društvu.“ Ako sledimo ove Andrićeve misli, slobodno možemo reći da naša sredina ovakvim odnosom prema nauci i kulturnim potrebama sigurno klizi ka potpunoj marginalizaciji i devastaciji ovih sudbinski važnih oblasti ljudskog delovanja i stvaralaštva.