Iz arhive NSPM - Ceca: skarednost bez zaštite

Svima onima koji još nisu shvatili da su nasamareni, ukoliko su bar malo uživali u Cecinom nastupu na Ušću (priznali to ili ne), stvari će se ipak otkriti u pravom svetlu ukoliko se (doduše neblagovremeno) informišu na tu temu od stručnjaka po domaćoj i stranoj štampi. Osim što sikću zbog "uznemiravanja građana" i uništavanja javnih površina pod livadarkom i bokvicom, stručnjaci iz cecologije koriste naravno svaku prigodu da rekapituliraju prikupljena znanja iz oblasti "narod se zlopati u redovima a ona snima spotove" ili "dok trudbenici izgradjuju demokratiju ona lumpuje sa Legijom".

I tako se, sa megadozom pežorativnosti, po ko zna koji put (da se ne zaboravi!) prepričava cela njena biografija, sa naglaskom na svim onim pojedinostima koje bi trebalo da nas podsete da se ispod svih tih haljina sa kreatorskim potpisima, celulita, silikona i kolagena, krije obična seljančura koja je u srednjoj školi učila svinjarstvo, za venčanje dobila kravu i traktor, a za svog supruga mislila da je intelektualac. O moralnom invaliditetu od koga pati tek ima šta da se kaže (sad se držite): beskompromisno odbija da o svom pokojnom mužu i ocu svoje dece govori kao o kriminalcu! Umesto da, kao ostali, njegovim gresima sočno ispira usta, ona uvek o njemu govori "sa najvećim uvažavanjem". I uopšte ne pokazuje nameru da prepozna svoju malenkost kao Miloševićevu tvorevinu (po principu Sloba stvori Arkana, Arkan stvori Cecu), odnosno kao "ženski princip krvave Miloševićeve vladavine". Pošto je živela bajku dok je njen suprug slagao leševe, red bi bio da bar prizna da je uživala ...

A kako se priča ne bi zadržala samo na pitanju Cecine moralno-političke (ne)podobnosti, moraju se istom merom osuditi i njeni kulturno-umetnički dometi, i našoj mladeži na primeru pokazati kako u grehu ničeg tvoračkog nema. Ceca je, kako možemo da pročitamo, u suštini jedna obična pevaljka koju je samo bizarni splet životnih okolnosti spasao zaborava koji zaslužuje, a sve ono što peva je prava skarednost "ma u kakvu foliju i produkciju bilo zapakovano". Besramno je profitirala na priči o deci koja rastu bez oca, i na svojim zatvorskim (kvazi)patnjama. I samo jednom vrhunski promišljenom i medijski sprovedenom opsenarstvu i manipulatorstvu treba da zahvali što je nasamarila milione koji su poverovali da su njeni idiotski megahitovi vredni slušanja. Čovek bi pomislio da se radi o nekim posebnim okultnim veštinama koje je još kao tajni agent Cvetak Zanovetak naučila u nekoj turbofolk jedinici DB-a, a ne o nečemu što se obično zove marketing i bez čega ni jedna zvezda na estradnom nebu ne bi zasijala.

Ukoliko su njeni "nebulozni" stihovi, neminovni plod sprege primitivizam/ kriminal/nacionalizam, ratni zločini, što sve našu raju po proverenoj formuli baca u trans, kako onda objasniti činjenicu da i velike i mnogopoštovane svetske muzičke zvezde barataju sa stihovima slične umetničke "razine"? Kakvoj prljavoj ideološko/šovinističkoj epizodi iz svoje biografije duguju na primer Britni Spirs ili Madona svoje bisere? I koji to isprani mozgovi njima pune stadione? Nije tajna da bi i najbolji prepev na srpski svake druge pesme iz MTV produkcije mogao odmah bez problema da uskoči na stranice ozloglašene Antologije turbo-folka.

A možda ipak njena muzika nije tako očajna kao što se trude da nas ubede svi ti stručnjaci koji se hvale da ne znaju ni jednu jedinu njenu pesmu? Možda Ceca ipak ima i solidnih pesmica, dobar glas i nastup, i gomile obožavalaca koji se fantastično provode uz njenu muziku samo zato što je njima ta muzika dobra? Možda je to razlog što dolaze na koncert, kupuju njene diskove i novine kad je na naslovnoj strani? Jednostavno rečeno, Ceca je domaća megazvezda koja očigledno odgovara domaćem muzičkom ukusu, koji opet odgovara specifičnoj srpskoj/balkanskoj masovnoj kulturi. A megazvezde postoje svugde u svetu, i oduvek nastaju na isti način, kao kombinacija ogromne lične ambicije, izdržljivosti i truda, pesama dopadljivog zvuka i poruka bliskih najširem auditorijumu, i (marketingom dograđene) harizme kojom zadobijaju status božanske nedodirljivosti. Nema u tome ničeg (naročito) idiotskog, nemoralnog ni skarednog.

A nema ničeg skarednog ni u tome što su neki odlični rok i džez muzičari još onomad "prodali dušu folku" i počeli da nastupaju sa Cecom. Pošto nisu bili gadljivi na žuto pile, priuštili su nam još jednu besprekornu svirku. A tu su i svi drugi atributi vrhunskog spektakla – ozvučenje, rasveta, organizacija.. Što se tiče pevanja, tu nema šta da se kaže – posle tri i po sata odličnog, usledilo je još bolje. Onakvo izvođenje "Zajdi, zajdi" mogao bi samo da sanja svaki etno ili "world music" festival, i sva ta sofisticirana publika koja toliko prezire turbo-folk. Da li je taj narodnjački "drhtato" stil pevanja "zavijanje" ili ne, stvar je ukusa a ne kvaliteta, i svako ko misli suprotno treba da se raspita šta je to muzički rasizam.

To što se ovakvim nastupima srpske estradne zvezde sve više približavaju svetskim standardima, može samo još više da boli razne domaće kultur-dekontaminatore. Pa će verovatno i marljivije da prionu na čeprkanje po biografijama i naučno koncipiranje teorija o folku kao zgusnutoj verziji svega lošeg, o tehnikama lukavog zavođenja šundom maloletnika i osoba u formiranju. Taman da Ceca (ili neko od Njih) snimi remek-delo, nema šanse da bi priznali. A šta bi se tek desilo da na primer pukne bruka kako neka od muzičkih legendi domaće urbano-asfaltne inteligencije radi na njenom novom albumu? Utoliko gore po tog nekog, taj "ne bi bio prvi koji se prodo". Doduše, Nik Kejv je radio sa Kajli Minog, a u odnosu na njene pesme Cecine su traktati iz metafizike. Ali, Ceca je ipak pomažnjavala pop ikonografiju i ugazila detelinu na Ušću.

U međuvremenu, pošto su i pojedini delovi Cecine anatomije započeli samostalnu karijeru, verovatno ćemo uskoro moći da saznamo i razne pikanterije o moralno-političkoj podobnosti njene medijski eksponirane zadnjice. Jer, sigurno postoje i neke nepravedno zapostavljene, ali mnogo zaslužnije, ideološki korektnije, a zašto ne, i estetskije. Neke koje će predstavljati bolji uzor mladima i adekvatnije predstavljati našu zemlju u svetu. Ova, sto posto će neki reći, može da prođe samo u Srbiji i nikako ne bi mogla da napravi nešto u ozbiljnoj svetskoj konkurenciji.

(Stari sajt NSPM)