Након Другог светског рата држава је национализовала имовину др Арчибалда Рајса. Вила Добро поље је постала дечији диспанзер, а затим су се 1963. године у њу уселили станари. Објекат је данас заштићено културно добро града Београда

Србија је дигла руке од сопственог језика и културе и резултат пописа у Црног Гори сведочи о томе. И управо због тога он заслужује кудикамо више пажње, и кудикамо више забринутости, него што му је наша јавност посветила.

Управо због тог дефицита Ђоковићев успех изгледа тако велик, због недостатака на другим пољима ми га гледамо кроз другу диоптрију и чини нам се већим него што јесте – јер је наша потреба за успехом велика.

Све има своју „цену“ па и родитељство, али она се не изражава толико у нулама, колико у неким другим јединицама мере.  Млади који размишљају о родитељству ионако већ имају довољно разлога да се колебају.

Ташмајдан је један од најзначајних културно-историјских простора  у Београду. Садашњи изглед парка резултат је краткорочних предизборних интереса председникаа Тадића и његове странке која је на власти у Београду.

Свуда гдје се појављивао Веселин Маслеша је представљан као врсни познавалац економске науке и историјског материјализма, које примјењује у својим анализама, па је низ његових радова и студија из те области остао непревазиђен.

Велики проблем савременог друштва је претерано попустљиво васпитање које доводи до тога да је све више размажене деце.

Ђоковић нам тако показује да се традиционалне вредности као што су вера, патриотизам и породица могу преобразити у генератор неслућене енергије, а показује нам и начин на који то могу постати: потребно је, наиме, да се уоквире осећањем мере и чојства.

Дубинска анализа владајуће Малтусове фобије открива још горе стање ствари. Растуће богатство света доводи до дивергенције култура, диверсификација се већ подразумева. Свака од тих култура настала унутар најмање и најпериферније групе људи, може угрозити ову велику владајућу.

Где се потроши 184 милијарде еура колико су дужне бивше СФРЈ, а које је приказао графиконима Борис Малагурски, тако да сликовито приказују „наивне споменике“ генерација које долазе да отплаћују дугове?